u izvozu najveće učešće imao region vojvodine, u uvozu beogradski

Ukupna trgovinska razmena u 2021. godini u evrima beleži rast od 25,5 odsto

NovacSrbijaU fokusuVesti

15.7.2022 13:56 Autor: Redakcija Biznis.rs 6

Ukupna trgovinska razmena u 2021. godini u evrima beleži rast od 25,5 odsto Ukupna trgovinska razmena u 2021. godini u evrima beleži rast od 25,5 odsto
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije u periodu od januara do decembra 2021. godine iznosi 59,3 milijarde dolara, beležeći... Ukupna trgovinska razmena u 2021. godini u evrima beleži rast od 25,5 odsto

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije u periodu od januara do decembra 2021. godine iznosi 59,3 milijarde dolara, beležeći rast od 29,8 odsto u odnosu na isti period 2020. godine, odnosno 50,2 milijarde evra, beležeći rast od 25,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Vrednost izvezene robe tokom posmatranog perioda bila je 25,5 milijardi dolara, što čini rast od 31,1 odsto u odnosu na isti period 2020. godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 33,7 milijardi dolara, što je za 28,8 odsto više u odnosu na isti period prošle godine.

Izražena u evrima, vrednost izvoza iznosila je 21,6 milijardi, što čini što čini rast od 26,8 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 286 milijardi evra, što je za 24,6 odsto više nego u istom periodu prethodne godine.

Deficit iznosi 8,2 milijarde evra, što čini povećanje od 22,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 6,9 milijardi, što je povećanje od 18,2 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 75,6 odsto i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 74,3 odsto.

Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (34,8 odsto), sledi Beogradski region (23,8 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (21,8 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (19,5 odsto), a oko 0,1 odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (45,7 odsto), slede Region Vojvodine (30,1 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (13,8 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (9,6 odsto), a oko 0,7 odsto uvoza nije razvrstano po teritorijama.

Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe. Ovu činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja podataka po regionima. Na primer, uvoz nafte i gasa najvećim delom se obuhvata u Regionu Vojvodine i Beogradskom regionu, a to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije.

U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 61,8 odsto (15,7 milijardi), slede roba za široku potrošnju, 27,7 odsto (sedam milijardi) i oprema, 10,5 odsto (2,6 milijardi). Neklasifikovana roba po nameni iznosi nula odsto (1,2 mil. dolara).

U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 55,2 odsto (18,6 milijardi dolara), slede roba za široku potrošnju, 19,7 odsto (6,6 milijardi), i oprema, 14,1 odsto (4,7 milijardi).

Neklasifikovana roba po nameni iznosi 11,1 odsto (3,7 milijardi dolara).

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije (EU) čine 60,3 odsto ukupne razmene.

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA-e, sa kojima imamo suficit u razmeni od 2,5 milijardi dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza: nafte i naftnih derivata, žitarica i proizvoda od njih, gvožđa i čelika, električnih mašina i aparata, kao i pića. Izvoz Srbije iznosi četiri milijarde, a uvoz 1,4 milijarde dolara za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 270,8 odsto.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja: Bosnom i Hercegovinom (izvoze se najviše gasna ulja i motorni benzin, a uvozi se koks i polukoks od kamenog uglja i rezano drvo četinara), Crnom Gorom (izvoze se rude olova i koncentrati i lekovi za maloprodaju, a uvoze se najviše električna energija i dimljeno svinjsko meso) i Severnom Makedonijom (izvoz električnih provodnika i električna energija, a uvoze se najviše lekovi za maloprodaju i zavarene cevi od gvožđa i čelika).

Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Rumunijom, Bugarskom, Velikom Britanijom, Slovačkom, Češkom, Švedskom, SAD-om, Hrvatskom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Кinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova). Sledi deficit sa: Turskom, Nemačkom, Ruskom Federacijom, Irakom, Italijom, Belgijom, Republikom Кorejom, Poljskom, Švajcarskom, Grčkom, Francuskom, Holandijom, Mađarskom, Španijom…

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *