Zastoj lanaca snabdevanja povlači globalnu ekonomiju

Prošle godine se globalna ekonomija zaustavila. Ove godine se ponovo pokrenula, samo da bi se zaglavila u jednoj od najvećih logističkih gužvi u istoriji.

Novi indikatori koje je razvio Bloomberg Economics naglašavaju ekstremnost postojećeg problema, neuspeh sveta da pronađe brzo rešenje i kako se u nekim regionima veliki ekonomski krah 2021. godine i dalje pogoršava.

Istraživanje kvantifikuje ono što je vidljivo golim okom u većem delu planete – u supermarketima sa praznim policama, lukama u kojima se brodovi usidravaju daleko od obale, ili fabrikama automobila u kojima se proizvodnja obustavlja zbog nedostatka mikročipova.

Centralne banke, koje se već povlače od svog stava da je inflacija „prolazna“, mogle bi biti prinuđene da se suprotstave rastućim cenama povećanjem kamatnih stopa ranije nego što se očekivalo. To predstavlja nove pretnje ionako posrnulom oporavku, i moglo bi da izbije tržišne mehurove na tržištima kapitala i nekretnina. 

Iza zastoja se krije mešavina preopterećenih transportnih mreža, manjka radne snage na ključnim tačkama i potražnje u SAD koja je pojačana pandemijskim stimulansima i fokusirana više na robu nego na usluge.

U Vijetnamu su fabrike koje proizvode Nike patike morale da smanje proizvodnju jer su radnici migranti otišli u svoje matične provincije iz straha od zaraze virusom Covid-19. Kina se suočava sa novim epidemijama virusa i reaguje ciljanim zatvaranjem. Njihove fabričke cene rastu po stopi od 10 odsto godišnje, najbrže od devedesetih.

Bloomberg Economics indeksi ponude pokazuju nestašice tik iznad dvadesetogodišnjeg maksimuma u SAD, dok su merenja za Veliku Britaniju i evrozonu na sličnom povišenom nivou.

Mere su zasnovane na nizu podataka, od fabričkih cena na izlazu do odnosa zaliha i prodaje za trgovce na malo, i zaostalih porudžbina za firme iz uslužnog sektora. Očitavanja oko nule ukazuju na normalne uslove, negativne znače da je robe u izobilju, a pozitivno ukazuje na ograničenja. Merila pokazuju nagli pomak sa viška ponude pre Covid-19 krize na današnje značajne nestašice.

Ono što sledi je neistražena teritorija delom zbog ogromnog broja uskih grla duž rute od montažnih linija u fabrikama do korpi za kupovinu u supermarketima. Dok jedan dobavljač čeka da drugi isporuči, kašnjenja se nadovezuju jedno na drugo.

Logistički sistemi obično upravljaju usponima i padovima globalne ekonomije po predvidljivom obrascu: rastuća potražnja podstiče trgovinu, podižući stope dostave i najavljuju dobra vremena za prevoznike tereta, sve dok ne povećaju kapacitete i ne usledi krah.

Ali pandemija je izbacila taj ciklus iz uobičajene brzine. Čak i usred znakova usporavanja rasta, međunarodna trgovina nikada nije bio tako zapušena.

Više od 70 brodova koji su usidreni ispred Los Anđelesa, na primer, natovareno je sa dovoljno kontejnera od 20 stopa punih robe, da bi oni, ukoliko bi bili poređani jedan do drugog, mogli da formiraju niz koji bi se protezao od južne Kalifornije do Čikaga.

Čak i kada ti brodovi pristanu, njihov teret će samo biti nadodat na hiljade kontejnera koji su već zaglavljeni u lukama i čekaju na vožnju u unutrašnjost zemlje. To će zahtevati više kamionau kratkom roku, a samo Americi fali više od 60.000 profesionalnih vozača u ovom trenutku.

Ispred Singapura 53 teretnjaka čeka na prijem u luku.

Za globalnu ekonomiju koja izlazi iz najdublje recesije u novijoj istoriji, nedostatak ponude uzrokovan delimično snažnom tražnjom je dobar problem. Jasno je da bi gore bilo suprotno: obilna ponuda jer su ekonomije ostale depresivne, sa milionima nezaposlenih.

Ali ova „najmanje loša opcija“ i dalje stvara mnogo sopstvenih problema.

Inflacija je već dovoljno visoka da bude izvan zone komfora za kreatore monetarne politike. U SAD je sada na 5,4 odsto i mogla bi da ostane u rasponu od 4,0 do 5,0 sledeće godine ako se ograničenja ponude ne ublaže.

To ne znači da svet čeka ponovna stagflacija u stilu 1970-ih, ona će pre biti nekakva „laka stagflacija“. Bila je potrebna decenija pregrevanja i pogrešnih politika da bi se američka inflacija tada podigla iznad deset odsto. Malo je verovatno da će amerika centralna banka FED ponovo napraviti iste greške. A nezaposlenost je daleko ispod svojih vrhova iz 1970-ih i pada.

Održavanje kamatnih stopa na trenutnim najnižim nivoima omogućilo bi nastavak oporavka, ali rizikuje da cene nastave da rastu. Pooštravanje kamata bi ugušilo inflaciju ne rešavanjem neadekvatne ponude, već gušenjem tražnje.

U anketama koje je sproveo Bloomberg među predstavnicima trgovaca, oni trenutno očekuju dva povećanja kamatnih stopa od strane u 2022. godini. Bloomberg Economics model funkcije reagovanja FED-a – njegovog političkog odgovora na promene u ekonomiji – sugeriše da ako inflacija bude jaka, a nezaposlenost padne, čak i dva povećanja kamatne stope američke centralne banke sledeće godine možda neće biti dovoljna.

A veliko je pitanje kako će reagovati na istu pretnju kreatori monetarne politike u drugim velikim ekonomijama.