CompanyWall analize finansijskih izveštaja direktno utiču na razvoj privrede

Primarna svrha sastavljanja finansijskih izveštaja ogleda se u informacionom opsluživanju različitih interesnih grupa koje se u procesu donošenja važnih odluka oslanjaju na njih, neretko kao na jedini dostupni izvor informacija.

Nije tajna da su ovi poslovni dokumenti, kojima preduzeće daje informacije o rezultatima svojih transakcija, javno dostupni u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.

Finansijske agencije kao što su Agencija za privredne registre (APR), Finansijska agencija (FINA), Poslovni registar Slovenije (AJPES), Poreska uprava Crne Gore, Agencija za posredničke, informatičke i finansijske usluge (APIF) i Finansijsko-informatička agencija (FIA), odgovorne su za sakupljanje, objavu i struktuiranje izveštaja u pomenutim zemljama.

Finansijski izveštaji prikaz su performansi preduzeća za određeni vremenski period, njegovih finansijsko-strukturnih pozicija, kao i stanja likvidnosti. Pripremaju se na kraju poslovne godine, kao godišnji, polugodišnji ili kvartalni izveštaji. Standardizovani i pouzdani finansijski izveštaji investitorima, kupcima, poslovnim partnerima i dobavljačima obezbeđuju veću sigurnost.

Objavljivanje finansijskih izveštaja podstiče investiranje i veću mobilnost kapitala, što za rezultat ima efikasnije funkcionisanje tržišta kapitala, a to je neophodno za razvoj privrede svake zemlje.

Upotrebna vrednost finansijskih izveštaja mnogo je veća kada se može predvideti poslovanje neke firme. Kao takvo, finansijsko izveštavanje je veoma značajno za investitore, kao i za regulatorna tela, i mnoge druge učesnike na finansijskom tržištu.

Poverenje svih ovih korisnika u transparentnost, integritet i kvalitet finansijskog izveštavanja od presudnog je značaja za globalnu finansijsku stabilnost i uravnotežen ekonomski rast.

Šta sve obuhvata set finansijskih izveštaja?

Na kraju obračunskog perioda finansijski izveštaji odražavaju uspeh preduzetih aktivnosti, nastale novčane tokove u tom periodu, novo stanje imovine, obaveze i kapital preduzeća.

Oni pružaju informacije o finansijskim rezultatima kompanija širokom krugu korisnika, i obuhvataju bilanse stanja i uspeha, izveštaje o novčanim tokovima i o promenama na kapitalu, kao i napomene uz finansijske izveštaje.

Bonitetna kuća CompanyWall prikazala je sve te podatke pregledno, uz mogućnost dolaska do željene informacije u nekoliko klikova, na svojoj jedinstvenoj platformi CompanyWall Business.

U okviru bilansa stanja prikazuju se bilansna imovina, kao i izvori finansiranja te imovine na određeni datum.

Bilans uspeha je finansijski izveštaj kojim se analiziraju prihodi i rashodi, kako bi se utvrdio uspeh, odnosno dobitak ili gubitak firme u izabranom obračunskom periodu.

U okviru izveštaja o novčanim tokovima cilj je da se prikažu svi prilivi i odlivi novca u toku izveštajnog perioda, kako bi se korisnicima pružila osnova za procenu potreba firme za gotovinom, i za procenu sposobnosti preduzeća da stvara gotovinu u skladu sa iskazanim potrebama.

Pripremanje izveštaja o promenama na kapitalu rezultat je potrebe da se detaljnije sagledaju uzroci promena u kapitalu preduzeća između dva datuma bilansiranja. Stoga se u njemu prikazuju sva povećanja ili smanjenja neto imovine.

Napomene su izveštaji koji prate prethodne finansijske izveštaje i detaljnije opisuju pojedine informacije iskazane u njima radi istinitog i fer izveštavanja.

Finansijski savetnik CompanyWall Business omogućuje preuzimanje kompletnog bonitetnog izveštaja, koji je zasnovan na svim navedenim finansijskim izveštajima i dobijen kroz analizu tih i ostalih važnih podataka.

Koliko koštaju finansijski izveštaji u državnim institucijama?

Finansijski izveštaji izdaju se svim zainteresovanim korisnicima, pravnim i fizičkim licima, na srpskom i engleskom jeziku, uz plaćanje odgovarajuće naknade. Svaka finansijska agencija nudi finansijske podatke po različitim cenama.

FINA u Hrvatskoj po podatku naplaćuje 0,0031 evro. Odabir najbitnijih pozicija iz finansijskog izveštaja, iz bilansa uspeha i bilansa stanja, što je otprilike 81 pozicija, košta 0,2511 evra po subjektu. To znači da podaci za celu bazu Hrvatske, koja obuhvata oko 150.000 finansijskih izveštaja godišnje, košta 37.665 evra.

Srpski APR obračunava cene za kompletne izveštaje 0,17 evra po subjektu, ako se ukupno uzme više od 300 subjekta odjednom, a u Srbiji se tokom godine preda oko 242.499 izveštaja društava, finansijskih institucija, i drugih subjekata, koji se isporučuju od početka do kraja godine, i iznose oko 41.101 evro.

Bosna i Herzegovina je jedinstven slučaj, jer u njoj postoje dve finansijske agencije, FIA i APIF, od kojih svaka ima svoj cenovnik, a moguće je jedino preuzimanje kompletne baze, dok se AOP pozicije mogu odabrati samostalno.

FIA naplaćuje 0,14 evra po podatku. Osnovni set od 41 pozicije na izveštaju, a na ukupan broj firmi iz federacije, kojih ima oko 21.000, to iznosi 120.540 evra. APIF obračunava cenu 2,82 evra po subjektu, ali Republika Srpska ima manji broj poslovnih subjekata, njih oko 10.000, a po jednom podatku se naplaćuje 28.200 evra. Što znači da za celu BiH podaci koštaju 148.740 evra.

AJPES u Sloveniji nudi podatke u jednom setu za pet grupa poslovnih subjekta u Sloveniji u jednokratnom preuzimanju. Ova finansijska agencija ne obračunava cene prema podatku, nego ima fiksnu cenu za određeni tip poslovnih subjekata, a u tom paketu onda dobija se sve, a to košta 142.434 evra. Sve kasnije pristigle izveštaje potrebno je dodatno platiti.

Poseban je i slučaj Crne Gore, čije finansijske izveštaje objavljuje Poreska uprava. Razlog za to je veličina same država, te jedna državna institucija pokriva više sektora finansija.

Ko sve kupuje ove podatke?

Prema poslednjim podacima, u Srbiji su od APR-a prepis baze podataka iz finansijskih izveštaja od 2012. do 2021. godine preuzeli Društvo za poslovne i bonitetne informacije Dun & Bradstreet, Poslovni plan, CompanyWall i Cube Team, sve četiri kompanije iz Beograda. One su najveći korisnici podataka iz finansijskih izveštaja od APR-a.

Neki od kupaca AJPES-a u Sloveniji su Dun & Bradstreet, BS, Coface, CompanyWall, KPK, MGRT, Prva Bonitetna Agencija, TSMedia i UPPD.

Iz hrvatske Finansijske agencije (FINA) naglasili su, pozivajući se na Zakon o pravu na pristup informacijama, da podaci o korisnicima godišnjih finansijskih izveštaja nisu javni, zbog čega nisu u prilici da ih dostave. Dodaje se da je tim zakonom propisano da organi javne vlasti, među koje spada i FINA, mogu da ograniče pristup informacijama.

„Budući da je davanje podataka iz Registra propisano Zakonom o računovodstvu i Pravilnikom o sadržaju, uslovima korišćenja, obimu podataka i naknadi troškova za isporuku dokumentacije i podataka iz Registra godišnjih finansijskih izvještaja, a kako ne propisuju mogućnost davanja podataka o tražiteljima kojima FINA isporučuje podatke iz Registra uz naknadu, nismo ovlašćeni da damo takve podatke“, navode iz hrvatske Finansijske agencije.

Napomenuli su i da ne preteže javni interes za davanje podataka o kupcima finansijskih izveštaja u odnosu na zaštićene interese kupaca (tražitelja) koji takve podatke kupuju.

FIA je dostavila poslednje zvanične podatke, a to su da je 2021. godine potpisala ugovore o ustupanju prava na korišćenje podataka iz Registra finansijskih izveštaja poslovnih lica za tu godinu sa sledećim klijentima: LRC inžinjering, Bisnode BH i CompanyWall.

Prema našim informacijama, kupci podataka kod APIF-a, su isti kao kod FIA-e.

Kako podaci analizom postaju još vredniji?

Bonitetna kuća CompanyWall kupuje sve podatke od zvaničnih finansijskih agencija, po visokim cenama, i njeni analitičari, koristeći najpouzdanije izvore finansijskih podataka dolaze do vrednih bonitetnih analiza i zaključaka.

Oslanjajući na finansijske izveštaje, i druge značajne dokumente i ekonomske faktore svih pet zemalja (Srbija, Hrvatska, Slovenija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina), posebnom metodologijom i analizama CompanyWall od 2007. godine pomaže poslovnim subjektima da unaprede svoje poslovanje.

Usluge i proizvodi ove bonitetne kuće svakodnevno potpomažu privredu kako u pomenutim zemljama, tako i šire:

• Finansijski asistent CompanyWall Business pruža uvid u kompletne finansijske podatke kompanija
• Bonitetne ocene jednim znakom prikazuju kompletno poslovanje poslovnog subjekta
• Bonitetni izveštaji pružaju jednostavan i precizan uvid u najvažnije podatke o poslovanju kompanije
• Sertifikat bonitetne izvrsnosti potvrda bonitetne kuće CompanyWall o uspešnosti kompanije i njenom sigurnom poslovanju.

Takođe, primenom više finansijskih formula analitičari ove bonitetne kuće mogu da predvide koje firme mogu očekivati odlično poslovanje u narednoj godini, i njima se dodeljuju sertifikati bonitetne izvrsnosti, jer zadovoljavaju stroge ekonomske i finansijske kriterijume.

Upravo mogućnost predikcije poslovanja kompanija omogućava da se bolje planiraju naredni poslovni potezi, a samim tim i izbegnu rizici, gubici i greške, što su neizmerno vredni podaci koji su dostupni putem platforme CompanyWall Business.