Kako naplatiti potraživanja ako postoji zajednička svojina?

Jedan od velikih problema u poslovanju, kako privrednih društava, tako i preduzetnika, je neredovna naplata potraživanja. To može uticati na poslovne rezultate privrednih subjekata, ali i dovesti do nelikvidnosti poverilaca ili do procesa stečaja.

Potraživanja dospevaju odmah ako u ugovoru nije navedeno drugačije. Uprkos tome, dolazi do izostanka uplate. Razlozi za to su različiti, ali posledice za sve strane su neprijatne. Trideset dana nakon dospeća nastupa docnja. Kao poverilac imate mogućnost da angažujete agenciju za naplatu potraživanja kako biste došli do svog novca.

Još teža situacija se, prema rečima naših sagovornika, događa onda kada je u pitanju potraživanje iz zajedničke svojine.

Najčešći problem sa kojim se poverioci mogu susresti u postupku naplate potraživanja, a u vezi sa zajedničkom svojinom, je slučaj zajedničke imovine supružnika. Naime, zakon propisuje da svaki supružnik odgovara za sopstvene obaveze kako svojom posebnom imovinom, tako i svojim udelom u zajedničkoj imovini.

S druge strane, za obaveze preuzete radi podmirenja potreba zajedničkog života u braku, odnosno za obaveze koje terete oba supružnika, postoji solidarna odgovornost supružnika (kako posebnom, tako i zajedničkom imovinom).

„Poteškoća za poverioca nastaje onda kada poverilac ima dug samo prema jednom supružniku, a taj dug ne može da namiri iz posebne imovine supružnika. U takvoj situaciji, poverilac najpre mora da tužbom pokrene postupak deobe zajedničke imovine supružnika, pa tek nakon okončanja tog postupka, na osnovu presude o deobi, može da pokrene izvršni postupak i naplati svoje potraživanje“, objašnjava advokat Bojan Đ. Đukanović iz advokatske kancelarije Papadakis Čabarkapa.

Za naplatu potraživanja možete angažovati advokata koji će, pre svega, poslati dopis dužnicima i vansudski pokušati da naplati potraživanje.

Naplata potraživanja se može vansudski ostvariti promenom modaliteta ispunjenja obaveze, davanjem određenih izjava, jemstvom, uspostavljanjem dodatnih garancija, kao i na druge načine koji zavise od međusobnog dogovora između poverioca i dužnika.

Vođenje parničnog postupka protiv poslovnog partnera je najčešće poslednje sredstvo prinude na izvršavanje obaveza i uglavnom predstavlja završnicu neuspešne poslovne saradnje.

“U tom smislu, kada ne postoji način da poslovni partneri reše pitanja koja su među njima sporna, a ako nije moguće dogovoriti ni sprovođenje nekog alternativnog postupka rešavanja sporova kao što je na primer postupak medijacije, parnični postupak je jedino preostalo rešenje. Isplativost vođenja parničnog postupka, osim što zavisi od osnovanosti tužbenog zahteva, zavisi pre svega od solventnosti dužnika. Ako dužnik nije solventan ili nema imovine, vođenje parnice i dobijanje pozitivne presude koja je u praksi neizvršiva, u tom slučaju nema praktičnog efekta, osim eventualno neke lične satisfakcije”, navode advokati iz kancelarije Milosevic Law Firm.

Cene parničnih sporova privrednih subjekata se kreću od 3.900 do 390.000 dinara.

Kako se definiše zajednička svojina?

Zajednička svojina predstavlja pravo svojine više lica na nekoj nepodeljenoj stvari, gde njihovi udeli na toj stvari nisu unapred određeni, ali su odredivi. To znači da ni jedan zajedničar nije sâm vlasnik zajedničke stvari, već pravo svojine imaju svi zajedničari kao celina.

„Primera radi, u katastar nepokretnosti zajedničari se upisuju kao celina, odnosno sa neodređenim delovima. Takođe, sve koristi od zajedničke stvari jednako pripadaju svim zajedničarima, a troškovi i obaveze padaju na teret svih zajedničara. Upravljanje i odluke u vezi sa zajedničkom stvari donose se takođe zajednički“, navodi advokat Bojan Đ. Đukanović.

Ako se u zajedničkoj stvari odrede udeli, tada se automatski prelazi u sistem susvojine.