Kako se meri uspešnost kompanije?

U poslovnim krugovima često se mogu čuti termini koju ukazuju na važne aspekte poslovanja, a koji nisu opštepoznati. Indikator uspešnosti poslovanja preduzeća ili KPI (key performance indicator) jedan je od termina koji spadaju u tu grupu.

KPI ukazuje koliko uspešno preduzeće ostvaruje svoje ciljeve.

Autori knjige “Korak ispred”, finansijski konsultanti za poslovanje preduzeća Biljana Lazarević i Veljko Davidović, naglašavaju da KPI treba da bude vezan za strateške ciljeve kompanije, ali i da predstavlja pokazatelje koji se koriste u poslovanju kako bi se planirali i pratili rezultati koji se realiziju.

Na taj način oni služe za merenje uspešnosti preduzeća ili jednog dela preduzeća (poslovne funkcije kao profit centra ili cost centar, pojedinačne aktivnosti ili pojedinačnog učinka zaposlenog).

Uspeh preduzeća zavisi koliko su dobro postavljeni KPI-jevi i u kojoj meri je svakodnevno poslovanje u skladu sa ovim indikatorom.  

“Kompleksne indikatore za potrebe strateškog upravljanja treba prilagoditi da budu razumljivi običnom radniku, odnosno izvršiocu. Na primer, menadžment posmatra KPI kroz “konverziju broja poseta salonu u kupovinu”, a za prodavca taj isti KPI je broj izdatih računa u danu”, kažu autori u knjizi “Korak ispred”.

Ključni indikatori performansi se mogu definisati za sve nivoe u organizaciji, počev od radnih mesta, manjih organizacionih celina (službi i odeljenja), pa do celina kao što su sektori. Jedan poslovni proces se ne završava u okvirima jedne funkcije, već su aktivnosti u jednoj poslovnoj funkciji inputi za drugu, a sve u cilju kompletiranja procesa.

“KPI pomažu usklađivanju svih procesa i aktivnosti u organizaciji, kao i menadžerima i zaposlenima na nižim nivoima. Služe i za razumevanje povezanosti rezultata i aktivnosti koje se postižu u organizacionim delovima i na radnim mestima sa rezultatima i aktivnostima celog preduzeća”, objašnjavaju autori.

Indikatori uspešnosti poslovanja pomažu boljem definisanju i merenju ostvarenja ciljeva, boljem donošenju odluka i boljem upravljanju. KPI moraju ispunjavati osnovni SMART kriterijum, što znači da su specifični, merljivi, ambiciozni, realni i vremenski ograničeni.

Potrebno je odrediti zaposlenog ili službu koja će se baviti isključivo ovim indikatorima i njihovim upravljanjem. To može biti jedan čovek ili tim ljudi, a najčešće je to služba kontrolinga.

“Ako se kompanija bavi isklučivo svojim KPI, to može da je zaslepi. Analiza konkurencije je važna za strateški plan. Razumevanjem sopstvenih snaga i slabosti preduzeće će moći da identifikuje šanse koje će iskoristiti ili izbeći pretnje kroz strateško planiranje, jer biznis jednog preduzeća ne postoji u vakuumu. Kompanije postanu opsednute svojim sopstvenim brojevima i trendovima, podacima, i propuste da pogledaju eksterne faktore, uključujući i veličinu tržišta, i specifičnosti i specijalnosti konkurencije”, ocenjuju autori.

Oni u svojoj analizi naglašavaju da je veoma važno uključiti podatke o konkurenciji i eksternim pretnjama, radi poređenja sopstvenih poslovnih performansi sa konkurencijom.

Uz postojanje društvenih mreža mnogo je lakše uporediti rezultate svoje kompanije sa konkurencijom.

“Za velika preduzeća se često kaže da su neurotična usled prekomernog postavljanja KPI, što uslovljava stalne reakcije i podešavanja, i ponekad predimenzioniranost broja indikatora koji i nemaju upotrebnu vrednost u odlučivanju. S druge strane, mikro preduzeća se često opisuju kao šizofrena, jer većinu odluka donose srcem i na bazi utiska, bez uključivanja indikatora, čak i osnovnih mera koje bi pratile postavljanje plana (prodaje, nabavke, broja zaposlenih itd) i odstupanje od usvojenih planova. Prava mera za broj postavljenih KPI koji će pomoći poslovanju je negde između ova dva pristupa”, zaključuju autori u svojoj analizi.