Kako se pokrivaju gubici preduzeća?

Postoje brojni razlozi zbog kojih preduzeće u jednoj ili više poslovnih godina može da iskaže gubitak u poslovanju. Negativan finansijski rezultat ne mora da bude isključivo posledica lošeg rada, mada je to najčešći razlog.

U vreme pandemije veliki broj industrija iskazao je gubitak u poslovanju za 2020. godinu, ali sličnu situaciju treba očekivati i za poslovnu 2021. godinu.

Ekonomista i poreski savetnik Biljana Trifunović ocenjuje da preduzeće koje je iskazalo gubitak u poslovanju nema nikakvih zakonskih prepreka da nastavi sa radom.

“Ukoliko plaća svoje zakonske obaveze, redovno izmiruje obaveze prema poslovnoj banci ako ima kredit, nema osnova za bilo kakvo sankcionisanje”, kaže Trifunović.

Privredno društvo koje je ostvarilo dobit u prethodnim godinama, pre nego što je iskazalo gubitak u poslovanju, ili u godini nakon gubitka ostvari dobit, ima zakonsku obavezu da donese Odluku o raspodeli ostvarene dobiti i to za pokriće gubitaka prenesenih iz ranijih godina.

Ako nakon pokrića gubitka iz prethodnog perioda preostane deo dobiti, ona se može raspodeliti za rezerve, ako ih je društvo utvrdilo statutom (statutarne rezerve), i za dividendu, u skladu sa  Zakonom o privrednim društvima.

“Privredno društvo koje je ostvarilo gubitak u godini koja prethodi godini kada je ostvarilo dobit, ne može vršiti raspodelu dobiti kroz dividendu osnivačima, već mora prvo da pokrije gubitak. Rok u kome je društvo dužno da izvrši pokrivanje gubitka i raspodelu dobiti Zakonom o privrednim društvima nije definisan, ali se prioritet raspodele mora poštovati”, objašnjava poreska savetnica.

Zakonom nije propisan rok za pokriće gubitka, tako da privredno društvo može ostaviti nepokriven manjak bez obzira da li ima ili nema sredstva koja mogu da ga pokriju.

“Ali privredno društvo u skladu sa Zakonom ne može da, ako iskaže gubitak za prethodnu godinu, uveća osnovni kapital dok ne pokrije gubitak. Dakle, ukoliko privredno društvo želi da uveća kapital, rezerve ili da isplati dividende mora prvo da pokrije gubitak ranijih godina”, ističe naša sagovornica.

Jedan od načina da preduzeće izbegne odlazak u stečaj zbog lošeg poslovanja je odobrenje kratke pozajmice osnivača.

Pozajmica osnivača predstavlja zajam koji osnivač određenog pravnog lica daje tom istom pravnom licu radi obezbeđivanja likvidnosti, a na osnovu zaključenog ugovora o zajmu između osnivača i firme.

“Ugovorom o zajmu uređuju se iznos pozajmice, rok za vraćanje, namena pozajmljenih sredstava, kao i ostali obavezni elementi koje ugovor o zajmu mora da sadrži”, kažu iz Narodne banke Srbije (NBS) za Biznis.rs.

Preduzeće, odnosno društvo, dužno je da pozajmicu vrati na ugovoren način i u ugovorenom roku, kako bi predupredilo potencijalno nepovoljniji poreski tretman pozajmice od strane Poreske uprave. Ukoliko privredno društvo ne isplati osnivaču pozajmljena sredstva, dug po tom osnovu može se konvertovati u kapital, čime se povećava osnovni kapital društva i gasi obaveza isplate pozajmice.

U skladu sa Zakonom o porezu na dobit pravnih lica, postoji propisana norma da obveznik koji koristi kredit ili zajam od povezanog lica, u poreskom bilansu posebno iskaže kamatu i pripadajuće troškove koji se odnose na depozit, kredit, odnosno zajam do visine četvorostruke vrednosti sopstvenog kapitala.

Sopstveni kapital se utvrđuje na osnovu ukupne aktive i ukupnih obaveza, iz bilansa stanja.

Ako je utvrđena „transferna“ kamatna stopa na primljeni zajam jednaka tržišnoj stopi, i ne postoji razlika između dva iznosa, samim tim nema ni uticaja na oporezivu dobit. Međutim ako je „transferna“ kamatna stopa po osnovu primljenog zajma veća od tržišne kamatne stope, za obračunatu razliku biće uvećana oporeziva dobit, koja ide na teret primaoca pozajmice.