Koliko košta neprijavljen radnik?

Nije redak slučaj da se u šetnji gradom mogu primetiti zatvoreni lokali na kojima stoje obaveštenja da je razlog što trenutno ne rade kontrola Poreske uprave pri kojoj je evidentiran neprijavljen radnik.

Od sredine oktobra 2021. godine došlo je do određenih izmena Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji je krovni zakon za sve propise vezane za obračun, naplatu, utvrđivanje poreza i doprinosa.

“Ono što znam iz prakse je da se inspektori obično najave telefonom, pitaju ko je knjigovođa, kažu šta treba da se spremi, a onda kada dođu daju nalog za kontrolu koji odgovorno lice u pravnom licu ili preduzetnik treba potpiše i tek tada kontrola počinje. To je bilo po starom, a po dopuni Zakona o poreskom postupku poreski inspektor može da vrši kontrolu i bez naloga za kontrolu, ako kontroliše evidentiranje prometa preko fiskalne kase odnosno fiskalnih uređaja, ako vrši kontrolu u vezi radnog angažovanja lica, odnosno da li je neko prijavljen ili nije i kontrolu otpremanja i dopremanja proizvoda u akcizna skladišta”, objašnjava za Biznis.rs poreska savetnica Zvezdana Pisarević.

Naša sagovornica kaže da je napravljena zajednička inspekcija Poreske uprave i Inspektorata rada koja na licu mesta može da proveri da li su radnici prijavljeni.

“Verovatno preko tableta i neke aplikacije mogu da pristupe Centralnom registru i da vide da li je lice koje radi prijavljeno ili nije. Zatim, inspektori mogu da prikupe izjave od zaposlenih od kada su počeli da rade”, navodi Pisarević.

Ako se zateknu neprijavljeni radnici inspektori na licu mesta vrše prijavljivanje radnika preko aplikacije Centralnog registra. I pošto Zakon o radu kaže da je rad na određeno vreme izuzetak od pravila, a pravilo je da se radnici odmah prijavljuju na neodređeno vreme, to znači da će inspektori neprijavljene radnike koje zateknu da rade prijaviti na neodređeno vreme.

“U tom slučaju je radniku izuzetno teško dati otkaz. Time su radnici zapravo zaštićeni od dobijanja otkaza. U svakom slučaju, čak i ako se ne izvrši kontrola unazad, jer je radnik na primer dao izjavu da radi od pre par dana, takvom radniku će morati da se plate porezi i doprinosi u budućem periodu”, ističe Pisarević.

Zakon o radu kaže da su kazne za preduzeće koje ima neprijavljene radnike od 800.000 do dva miliona dinara, a za odgovorno lice u pravnom licu od 50.000 do 150.000. Za preduzetnike se kazne kreću od 300.000 do 500.000 dinara.

“Pošto kazne nisu poreski priznat rashod platićete kaznu, imaćete odliv sredstava sa računa, a pritom ćete na to dodatno platiti porez na dobit ili preduzetnika ili preduzeća, već u zavisnosti kako ste osnovani, jer je ovo rashod koji se ne priznaje u poreskom bilansu”, kaže Pisarević.

Zakon o Centralnom registru takođe ima propisane kaznene odredbe ukoliko radnici nisu prijavljeni. Preduzeće će se kazniti od 300.000 do 1.500.000 dinara, a preduzetnik novčanom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara.

“Krivični zakon takođe predviđa kazne. Našla sam jednu presudu Vrhovnog suda iz 2003. godine koja u jednom delu kaže da kada okrivljeni, kao vlasnik privatne prodavnice, ne zaključi sa oštećenom radnikom ugovor o radu, iako je radio u njegovoj radnji dva meseca, niti za njega uplaćuje dužne doprinose na ime penzijskog, invalidskog i zdravstvenog osiguranja, to ne predstavlja prekršaj već krivično delo povrede prava iz radnog odnosa i iz socijalnog osiguranja, jer je oštećenom očigledno bilo uskraćeno pravo koje mu po zakonu pripada. Krivični zakon kaže da će se odgovorno lice kazniti novčanom kaznom ili kaznom zatvora do jedne godine“, ističe poreska savetnica.

Ona dodaje da su doprinosi i poreska davanja za radnike, čak i one koji rade za minimalac prevelika, ali da je rizikovanje neprijavljivanja radnika mnogo skuplje.

“Svi znamo da su poreska davanja, odnosno poreska opterećenja na zarade, izuzetno visoka u odnosu na neto zaradu. Ako stavimo u odnos bruto zaradu i neto zaradu, odnosno ako stavimo u odnos ukupan trošak poslodavca, znači neto koji isplati radniku i ukupne doprinose koje treba da plati poreskoj upravi, taj procenat se kreće od 60, pa čak i do 68 odsto, što je izuzetno visok procenat i privreda se već godinama buni da su to previsoka davanja”, zaključuje Zvezdana Pisarević.