Mala i srednja preduzeća bi trebalo opteretiti u skladu sa njihovom veličinom

Od ukupno 103.233 preduzeća koja su u 2021. godini poslovala u Srbiji, najveći broj čine mikro 87.694 (84,9 odsto), zatim mala (12.228), pa srednja (2.722), dok je velikih, odnosno preduzeća koja zapošljavaju više od 250 radnika ukupno 589, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Iako većina mikro preduzeća ima kratak vek trajanja, prema rečima ekonomista baš je njima potrebna najveća podrška države u smislu subvencija, poreskih olakšica, davanja besplatnog prostora ili zemljišta.

Ekonomista Milan Kovačević smatra da je broj preduzeća u Srbiji prema veličini u skladu sa svetskim trendovima, gde je takođe najveći broj onih firmi koje imaju manje od 10 zaposlenih.

“Početak većine domaćih preduzeća je da posluju kao mikro i mala, da bi razvojem i rastom mogli da postanu veliki. Nažalost, svuda u svetu preživi mali broj takvih firmi, pa je to slučaj i u Srbiji gde se već u prvoj godini ugasi skoro 30 procenata. Mikro preduzeća, kao i preduzetnici, čine veliki privredni potencijal i zato umesto što država daje subvencije stranim firmama bilo bi bolje da to usmeri na domaća preduzeća”, objašnjava Kovačević.

Iz Udruženja banaka Srbije takođe navode da je priroda kreditne podrške malim i srednjim preduzećima veoma specifična.

“Naime, radi se o poslovnim sistemima koji imaju skromnu kapitalnu bazu, relativno kratku istoriju poslovanja, skromne godišnje iznose prihoda i profita, sekundarnu ulogu u pripadajućoj delatnosti. Osim toga, veoma često se susreću sa brojnim finansijskim teškoćama, naročito u početnim periodima poslovanja. Samim tim se veoma često pojavljuju kao tražioci odgovarajućeg iznosa sredstava“, kažu za Biznis.rs iz Udruženja banaka Srbije (UBS).

Podaci RZS pokazuju da kada se posmatra teritorijalni razmeštaj bruto dodate vrednosti preduzeća, uočava se da su preduzeća sa severa Srbije ostvarila 75,8 odsto, dok su ona koja posluju na jugu doprinela sa 24,2 odsto.

“Mikro, mala i srednja preduzeća smatraju se jednom od vodećih snaga ekonomskog razvoja. Ona stimulišu privatnu inicijativu i preduzetničke sposobnosti, fleksibilna su i mogu se brzo prilagođavati promenama na tržištu, generišu zaposlenost, utiču na sve raznovrsniju ekonomsku aktivnost, doprinose izvozu i trgovini i osnovni su činilac razvoja konkurentske ekonomije”, navodi se u izveštaju RZS.

MSP imaju izražene potrebe za finansijskim sredstvima, budući da se suočavaju sa permanentnim jazovima u pogledu likvidnosti. Pritom, njihova kreditna sposobnost nije zadovoljavajuća, tako da veoma teško dolaze do oskudnih finansijskih sredstava za finansiranje sopstvenog razvoja. Budući da im je bonitet uvek na granici prihvatljivosti, kreditori često izbegavaju odobravanje kredita ovom sektoru, čak i uz visoke kamatne stope, jer je izražen kreditni rizik.

„S tim u vezi, logična posledica rigidnosti klasičnog kreditnog tržišta se koriguje putem angažovanja države i njenih institucija u procesu pružanja finansijske podrške MSP. Modaliteti podrške su različiti. Od klasične kreditne podrške, preko posredovanja u korišćenju kreditnih linija iz međunarodnih izvora, do odobravanja garancija za uzete komercijalne zajmove“, rekli su iz UBS za Biznis.rs.

Poreske obaveze mikro i malih preduzeća

Ekonomista Milan Kovačević kaže da bi mikro i malim preduzećima trebalo omogućiti i poreske olakšice.

“Preduzeća bi trebalo opteretiti u skladu sa njihovom veličinom i dati podsticaj pre svega mikro i malim preduzećima kao i preduzetnicima da se duže zadrže na tržištu, kako bi mogli da se razvijaju i šire”, navodi Kovačević.

Prema važećoj regulativi ono što je zajedničko svim preduzećima bez obzira na veličinu jesu osnovne poreske obaveze po osnovu poreza na dodatu vrednost (PDV), poreza i doprinosa na zarade zaposlenih, poreza i socijalnih doprinosa za osnivače i direktore firmi, akontacije poreza na dobit za d.o.o firme, odnosno poreza na prihode od samostalne delatnosti za preduzetnike.

Od veličine firme zavise iznosi koje će preduzeće odvojiti za plaćanje eko takse, firmarine, kao i naknade za neangažovanje osoba sa invaliditetom. Lokalne komunalne takse zavise od veličine firme. Naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine zavisi od stepena uticaja vaše delatnosti na životnu sredinu i veličine vaše firme.

Ako se vaša delatnost smatra malim zagađivačem platićete 5.000 dinara godišnje, ukoliko ste mikro pravno lice iznos raste sa veličinom firme. Male firme platiće 50.000 dinara, srednja 125.000 dinara, a velika pravna lica 500.000 dinara.

Jedna druga taksa – taksa na isticanje firme, odnosno “firmarina”, takođe zavisi od veličine. Mikro i mala pravna lica čiji je promet ispod 50 miliona dinara, a koja ne pripadaju određenoj grupi subjekata (banke, osiguravajuće kuće, igre na sreću itd.) oslobođene su plaćanja ove takse.

Od broja zaposlenih zavisi i naknada za “nezapošljavanje” osoba sa invaliditetom. Naime, firme sa više od 20 zaposlenih dužne su da zaposle određeni broj osoba sa invaliditetom. Ako to ne učine, plaćaju svakog meseca posebnu naknadu. Tako i ova naknada na indirektan način zavisi od veličine firme.