Ne može se zatvoriti firma dok se ne izmire sve obaveze prema državi

Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall u Srbiji su trenutno u procesu likvidacije 8.464 preduzeća. Postupak zatvaranja firme pokreću onda kada su uglavnom iscrpeli sve opcije za dalji nastavak poslovanja ili kada je to jedino zakonsko rešenje.

Međutim, da bi se preduzeće zatvorilo neophodno je izmiriti sve obaveze prema državi.

To je za Biznis.rs potvrdila i poslovni konsultant iz agencije TYB Consulting,  Milica Trifunović. Prema njenim rečima nije moguće zatvoriti samoinicijativno preduzetničku radnju i d.o.o. ako nisu izmirene obaveze prema državi, jer su za sam postupak zatvaranja kompanije neophodna dva uverenja:

1.Uverenje koje izdaje nadležna filijala Poreske uprave da na dan izdavanja kompanija nema neizmirene poreske obaveze. Uverenje ne sme biti starije od 5 dana u trenutku podnošenja zahteva za gašenje.

2. Uverenje poreske administracije nadležne jedinice lokalne samouprave, tzv. LPA-lokalna poreska administracija, o plaćenim taksama/porezima kao što su na primer, eko takse/komunalne takse/porez na imovinu i slično.

Ovi uslovi važe i za strana predstavništva u Republici Srbiji.

„Preduzetnička radnja može biti zatvorena po sili zakona, a na osnovu inicijative Narodne banke Srbije u slučaju da je tekući račun radnje u blokadi duže od dve godine. U tom slučaju ne prestaju potraživanja Poreske uprave, već je nosilac duga fizičko lice, odnosno osnivač preduzetničke radnje“, kaže Trifunović.

Naša sagovornica navodi da ipak postoji opcija da se traži reprogram dugova od nadležne filijale Poreske uprave, što se svakako preporučuje, jer u slučaju da fizičko lice osnuje novu firmu, a da nije izmirilo prethodna dugovanja ka državi, automatski se oduzima PIB novom pravnom licu ili preduzetničkoj radnji.

Pored navedenih razloga, do brisanja preduzetničke radnje po sili zakona može doći ako preduzetnik ima meru izdržavanja zatvorske kazne duže od šest meseci, ili se utvrdi ništavost registracije.

Kako je proces otvaranja različit, tako postoje i razlike između zatvaranja društva sa ograničenom odgovornošću i preduzetničke firme.

„Postoji razlika u dužini i složenosti procesa zatvaranja. U slučaju d.o.o. kompanije postupak zatvaranja je kompleksniji iz razloga što se oglas o početku likvidacije mora objaviti 90 dana ranije na sajtu APR-a kako bi poverioci mogi da prijave svoja potraživanja. Takođe, proces likvidacije iziskuje veliki broj odluka i izveštaja“, objašnjava Trifunović.

Za preduzetničku radnju u slučaju pada poslovne aktivnosti ili nemogućnosti da se vodi posao postoji opcija da se preduzetnička radnja stavi u status mirovanja, gde preduzetnik može da bira da li će nastaviti da plaća poreze i doprinose (da bude osiguran) ili će buduće obaveze mirovati.

„Ukoliko ima prethodnih dugova, oni ostaju kao obaveza. Postupak traje nekoliko dana. Ta opcija ne postoji u slučaju d.o.o. kompanija. Ipak, svaka firma mora izmiriti svoje poreske obaveze, bez obzira na pravnu formu. U slučaju da su izmirene sve poreske obaveze APR ne može izvršiti brisanje privrednog subjekta  u slučaju da je u toku kontrola Poreske uprave, ili je privredni subjekat pod istragom finansijske policije“, napominje Milica Trifunović.

Prema Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, APR-u se, prilikom podnošenja zahteva za brisanje preduzetnika, dostavljaju potvrde Poreske uprave o izmirenim obavezama.

Kada je reč o prestanku rada društva sa ograničenom odgovornošću, postupak likvidacije se takođe sprovodi u APR. Može da traje dugo, jer podrazumeva obaveštavanje svih članova društva i poverilaca.

Kako su za naš sajt ranije potvrdili iz Saveza računovođa i revizora Srbije, vreme neophodno za pokretanje likvidacije najčešće traje od dva do pet radnih dana. Na sva neophodna uverenja iz Poreske uprave i organa lokalne samouprave najčešće se čeka do dve nedelje. Postupak brisanja d.o.o. iz registra APR sa izdavanjem uverenja najčešće traje od tri do pet dana i obavlja se tek po isticanju zakonski predviđenog roka od 120 dana.

Brisanje iz Registra privrednih subjekata može se izvršiti po četiri osnova (a ne samo nakon likvidacije):

• nakon sprovedenog postupka likvidacije ili prinudne likvidacije,
• nakon zaključenja stečajnog postupka,
• usled odluke ili prestanka postojanja osnivača predstavništva/ogranka stranog privrednog društva,
• usled statusne promene koja za posledicu ima brisanje nekog od učesnika iz Registra.

Ukoliko se privredno društvo briše nakon sprovedenog postupka likvidacije, stečaja ili statusne promene ima obavezu podnošenja vanrednih finansijskih izveštaja Registru finansijskih izveštaja i boniteta.

Stečaj sprovode sudovi, a APR-u se prijavljuje dokumentacija za registraciju početka i okončanja stečajnog postupka, ili svoja rešenja dostavlja sud.

Prema podacima na sajtu APR, visina nadoknade za brisanje preduzetnika iz Registra privrednih subjekata iznosi 1.200 dinara, dok se za d.o.o. plaća 3.000 dinara.