Osmišljen softver koji skraćuje proces usklađivanja poslovanja sa regulativom

Braća Stefan i Srđan Dejanović osmislili su GapApp, koristeći rešenje na bazi veštačke inteligencije, sa željom da promene način na koji se usluge usklađivanja poslovanja odrađuju, isporučuju i komuniciraju sa klijentima, kao i način na koji ljudi koriste pravne usluge.

Reč je o softverskoj platformi koja omogućava advokatima, odnosno pravnicima iz pravnih odeljenja, da vrlo lako (bez kodiranja) naprave botove koji pomažu kompanijama i drugim organizacijama da usklade svoje poslovanje sa bilo kojom regulativom, bilo gde u svetu, obuhvatajući ceo proces, od identifikacije tački neusklađenosti do potpune usklađenosti i daljeg nadzora.

Nakon što se jednom naprave (na primer, za konkretnu regulativu ili tip korisnika), botovi se automatski mogu koristiti za svaki sledeći slučaj, i pomažu advokatima i pravnicima da budu oko 75 odsto efikasniji u svom poslu.

Pomoć advokatima i pravnim odeljenjima

Braća Dejanović su ovu ideju razvijali isključivo sopstvenim sredstvima, sve do trenutka kada su preko programa SmartStart nakon selekcije dobili finansijsku i mentorsku podršku Fonda za inovacionu delatnost.

„Nekada davno, pre web aplikacija, veštačke inteligencije i mašinskog učenja, pre digitalizacije i ostalih danas svima poznatih trendova u razvoju tehnologije i tržišta, usklađivanje sa regulativom (regulatory compliance) radilo se isključivo ručno. Proces je bio komplikovan, dugo je trajao, bio je skup, pravnici i advokati su konstantno bili pretrpani poslom… Od tada, tehnologija je promenila svet, međutim, ova priča je i dalje aktuelna“, objašnjava za Biznis.rs Stefan Dejanović.

Kada su shvatili da je situacija sa usklađivanjem sa regulativom i dalje ista, odlučili su da naprave rešenje koje će pomoći advokatima da ponude potpuno novu vrstu softverske usluge klijentima, a pravnim odeljenjima u kompanijama i drugim organizacijama da zaštite te organizacije od sve rigoroznijih kazni i ostalih rizika koji proizlaze iz neusaglašenosti sa relevantnom regulativom.

Validiranje inovativnog biznisa poput predviđanja budućnosti

Prema njegovim rečima, prilikom razvijanja startapa se često prvi rezultati ne mere novcem, nego uglavnom nekom vrstom validacije.

„Nakon što smo napravili koncept platforme na svakoj tački postignuća, od prvog razgovora sa budućim klijentima, sa potencijalnim investitorima, pa do nekih drugih razgovora sa prijateljima i kolegama, zaista su nam se potvrđivale pretpostavke i otvarala vrata. Naravno, bilo je i kritika, ali uglavnom konstruktivnih“, navodi Dejanović.

U njihovom biznis planu stalno dolazi do izmena. Kako kažu, inovativni biznis modeli, planovi i strategije su uvek pretpostavke dok se ne validiraju na tržištu, što praktično znači da se izmene prave dok se ne potvrdi da nešto vredi.

„Čak i nakon toga dolazi do izmena, jer su poslovna okruženja promenljiva i nepredvidiva. Validirati inovativan biznis iz prve je ekvivalent sposobnosti da predvidite budućnost, jer je izuzetno teško unapred znati tačno kako će određena ciljna grupa reagovati na proizvod ili uslugu koju do sada nije nikad koristila. Većina ljudi se čvrsto drži poznatog i isprobanog“, naglasio je naš sagovornik.

Pozicioniranje između dve vrste konkurentnih rešenja

Indirektna konkurencija su, kako ističu, generičke No-Code poslovne platforme koje mogu da se koriste u svrhu usklađivanja sa regulativom, sa jedne strane, i sva pojedinačna compliance (usaglašenost) rešenja koja su trenutno dostupna na tržištu, sa druge strane.

„Naša glavna prednost je što smo se praktično pozicionirali između ove dve vrste rešenja. Generičke No-Code platforme zahtevaju da korisnik ispočetka pravi svoja rešenja sa ponuđenim alatima koji mogu da budu jako komplikovani i skupi, jer to zahteva dodatan angažman konsultanata, i može da bude veoma sporo. GapApp već ima u sebi integrisan tok (flow) kako funkcioniše rešenje, samo se botovi menjaju na veoma jednostavan način“, obrazložio je Stefan Dejanović.

Time su, kako smatraju, pojednostavili mnogo stvari za klijente, učinili ceo proces efikasnijim, cenovno pristupačnijim, a istovremeno su zadržali fleksibilnost botova da se prilagode bilo kojoj regulativi i organizaciji na svetu.

„U odnosu na druga compliance rešenja koja se fokusiraju samo na specifične vrste regulative (na primer, GDPR), smatramo da je mogućnost klijenta da jednom platformom pokrije sve trenutne i buduće slučajeve usklađivanja poslovanja mnogo isplativije i jednostavnije, nego da svaki put kada krene da se primenjuje nova regulativa mora da kupi ili razvije novo rešenje. Mi ne želimo da se pravimo da smo bolji advokati ili eksperti od naših korisnika, mi im samo dajemo tehnologiju koja im pomaže da učine svoj posao značajno efikasnijim, transparentnijim i skalabilnijim. Volimo da kažemo da ekspertskim znanjima i veštinama naših korisnika dodajemo tech supermoći“, istakao je naš sagovornik.

Prema njihovim rečima, najveći izazov je pokriti sve segmente poslovanja odjednom i napraviti brzorastući, stabilan, inovativan biznis, sa veoma limitiranim resursima.

„To je kao da od novorođenčeta napravite atletičara olimpijca za godinu dana ili nekoliko godina. Dakle, istovremeno se zahteva da razvijete savremenu tehnologiju, budete majstori prodaje, marketinga i poslovnog modeliranja, okupite najbolje ljude, pravno zaštitite svoj proizvod i poslovanje, budete lideri, šarmirate investitore, imate energije za beskonačne uspone i padove… Nedavno smo zaključili da se kod većine ljudi koji posmatraju spoljašnju stranu startap putovanja očekivanja mnogo razlikuju od realnosti. Kada bi neko realno sagledao koji su resursi potrebni za uspešan startap, sa kojim se izazovima osnivači susreću, koliko startapa u praksi uspe da napravi veći rezultat, verujem da bi se malo ko usudio da se bavi ovim poslom. Međutim, preduzetnici, osnivači startapa, uglavnom vide tu stvarnost drugim očima i posmatraju sve te probleme kao uzbudljive izazove“, zaključuje Stefan Dejanović.