Platforme postale atraktivno mesto za rad

U velikim gradovima u Srbiji sve više ljudi pronalazi posao na platformama kao što su Wolt, Glovo, CarGo i Uradi-zaradi.

Dok mnogi od ovih radnika relativno dobro zarađuju, oni se u isto vreme suočavaju i sa velikim brojem izazova zbog neregulisanog radnog statusa i rizičnih uslova rada.

Fairwork projekat i Centar za istraživanje javnih politika predstavili su rezultate istraživanja na četiri najpopularnije platforme u odnosu na kriterijume dostojanstvenog rada. Nalazi su zasnovani na desk istraživanju i intervjuima sa radnicima i menadžerima platformi Glovo, Wolt i Uradi zaradi u periodu od aprila do novembra 2021. godine.

Najbolje ocenjene platforme dobile su četiri poena (Wolt i Uradi-zaradi), jedna platforma je dobila tri poena (Glovo), dok jedina platforma za prevoz putnika – CarGo, nije ostvarila ni jedan poen. Platforme su rangirane na skali od nula do 10 poena. Ocene koje su platforme dobile prve godine ocenjivanja njihovog rada pokazuju da postoji potencijal za postizanje standarda dostojanstvenog rada, ali i za značajna poboljšanja ako se teži tome da platforme u potpunosti ispune postavljene kriterijume.

Koosnivačica i programska direktorka Centra, i vodeća istraživačica Branka Anđelković istakla je da je ovo prva studija ove vrste u Srbiji, koja ocenjuje platforme na osnovu standarda dostojanstvenog rada kao što su plate, bezbednost na radu, ugovori, upravljačka praksa platformi i organizovanje radnika.

„Cilj je bio da ocenimo kako platforme postupaju prema svojim radnicima. Ovakav pristup u ocenjivanju platformi predstavlja koristan vodič i za regulatore i za kupce koji koriste ove platforme. Većina platformi je na primer mogla da dokaže da njihovi radnici zarađuju najmanje minimalnu zaradu nakon odbitka troškova i radeći regularnu radnu nedelju. S druge strane, ugovori sa radnicima su uglavnom opsena“, navodi Anđelković.

Tanja Jakobi izvršna direktorka Centra navodi da je pandemija podstakla rast digitalnih platformi za dostavu hrane i prevoza, koje su upravo na ovom talasu dobile na popularnosti i postale široko korišćene.

„Istovremeno, u trenutku kada su mnogi izgubili posao, platforme su postale atraktivno mesto za rad“, ocenjuje Jakobi.

Slobodan Golušin istraživač Centra objašnjava da je za Srbiju karakteristično da na ovaj način poslove nalaze uglavnom muškarci srednjih godina, ali da je u poslednje vreme zabeležen i ulazak žena na platforme za dostavu hrane.

Nasuprot tome na platformi za obavljanje kućnih poslova dominiraju žene.

Ključni nalazi izveštaja o platformskom radu u Srbiji pokazuju da je većina platformi mogla da dokaže da njihovi radnici zarađuju najmanje minimalnu zaradu nakon odbitka troškova radeći jednak broj sati kao tokom punog radnog vremena. Uz to, dve platforme – Wolt i Uradi-zaradi mogle su da pruže dokaze da su radnici plaćeni najmanje egzistencijalni minimum nakon odbitka troškova.

Bojan Urdarević, profesor na Pravnom fakultetu u Kragujevcu kaže da je vrlo teško unifikovati platformski rad jer postoji različit obračun zarada, različito je vreme rada provedenog na platformama, pružaju se različite usluge.

„Ono što je osnovni problem platformskog rada u Srbiji je to što je trostrani, a kod nas prema izveštaju i četvorostrani pravni odnos. Sa jedne strane imamo platformu, radnika, klijenta, i društvo sa ograničenom odgovornošću odnosno preduzeće. Bipartitna koncepcija ugovora u radu je osnovni problem, jer nema odgovarajuće regulative koja će odrediti odnos više učesnika u radu. U Zakonu o radu ne postoji termin samozaposlenog. Trebalo bi razmisliti da se pojam samozaposlenog vrati u zakon“, navodi Urdaravić.

Wolt i Glovo poseduju jasne politike i prakse zaštite radnika od rizika na radu uključujući nezgode na radu i osiguranje od Covid-19 koje štiti radnike od gubitka zarade dok su na bolovanju. Obe platforme su mogle da dokumentuju da je radnicima obezbeđena zdravstvena i bezbednosna oprema.

Kada je reč o ugovorima samo je platforma Uradi-zaradi mogla da pruži dokaze o postojanju jasnih i transparentnih uslova ugovora koji su radnicima dostupni u svakom trenutku, uključujući i definisane rokove za obaveštavanje radnika o mogućim promenama ugovora.

Prema rezultatima istraživanja samo su Glovo i Uradi-zaradi dokazale da poseduju kanale komunikacije koji omogućuju interakciju radnika sa osobom – predstavnikom na platformi bilo putem aplikacije, telefona, elektronske pošte ili lično. One su takođe dokazale i postojanje formalnog postupka u kome radnici mogu da podnesu žalbu na odluku a koja za ishod ima kazne ili disciplinske mere čak i onda kada više nemaju pristup platformi.

„Princip pravičnog zastupanja nije dostigla ni jedna od analiziranih platformi. Nije bilo dokaza da platforme obezbeđuju slobodu udruživanja ili kolektivnog izražavanja volje radnika, niti dokaza da su platforme formulisale politike koje prepoznaju i ohrabruju radničko udruživanje“, naveli su autori istraživanja.