Da li poslodavci krše zakon video nadzorom i praćenjem e-mail korespondencije zaposlenih?

U 2020. godini više od 200.000 zaposlenih ili preko devet odsto radne snage u Srbiji zvanično je bilo upućeno na rad od kuće. Dok se statistički podaci za prošlu godinu još čekaju, pretpostavlja se da je njihov broj u 2021. bio i veći.

Većina ovih radnika obavljala je poslove koji podrazumevaju korišćenje kompjutera i interneta, što je otvorilo prostor za korišćenje različitih metoda nadzora koji se oslanjaju na korišćenje informaciono-komunikacione tehnologije, rečeno je na online konferenciji Centra za istraživanje javnih politika (CENTAR) „Svevideće oko: Kako je rad na daljinu tokom Covid-19 otvorio vrata za sveprisutnost poslodavaca u životu radnika”.

Prema rezultatima istraživanja, većina poslodavaca ne nadzire rad zaposlenih koji rade od kuće preko posebnih aplikacija (85 odsto), dok se 15 procenata izjasnilo da nadzire rad zaposlenih na ovaj način. Sa druge strane, svega jedan odsto poslodavaca zaposlene nije obavestio o obradi podataka o ličnosti na ovaj način, dok je 12 odsto to učinilo pisanim putem pre početka primene aplikacije. Imajući to u vidu, može se zaključiti da je većina poslodavaca na adekvatan način obavestila zaposlene o obradi podataka o ličnosti.

Istraživanje je pokazalo da većina poslodavaca prati rad zaposlenih koji rade od kuće na isti način na koji je to činila i dok su ovi radili u prostorijama poslodavaca. Najveći broj poslodavaca rad zaposlenih prati putem usmenih i pismenih izveštaja koje zaposleni dostavljaju poslodavcu ili unošenjem vremena koje je zaposleni potrošio radom na određenom projektu koje unosi sam zaposleni. Takođe, poslodavci nadgledaju e-mail korespodenciju zaposlenih, prate korišćenje službenih vozila i telefona, koriste aplikacije za praćenje efikasnosti rada, video nadzor, a deo njih prati i aktivnost zaposlenih na internetu i društvenim mrežama.

Određene vrste monitoringa, kao što je nadgledanje email korespondencije, video nadzor i snimanje telefonskih razgovora je prema stanovištu Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti dozvoljeno samo u izuzetnim slučajevima, i to u jasno određenu svrhu koja se ne može postići na drugi način.

Praćenje aktivnosti zaposlenih na socijalnim mrežama predstavlja problematičan način nadzora zaposlenih. U određenim situacijama ovakvo postupanje poslodavca bi moglo biti legitimno, na primer ako je njihovo korišćenje deo radne obaveze zaposlenih ili iz određenih razloga postoji izričita zabrana korišćenja određenih društvenih mreža i sajtova.

Kako rezultati istraživanja pokazuju, obim nadzora zaposlenih preko posebnih aplikacija je relativno veoma mali. Softver za praćenje efikasnosti se retko koristio, svega dva odsto, ali je bio češći u IT industriji (13 procenata) i za zaposlene iz pozivnih centara osam odsto. Intervjui sa ekspertima u oblasti zaštite prava ličnosti i sindikatima pokazuju da su poslodavci razmatrali uvođenje ovakvih aplikacija, ali su odustali posle konsultacija sa advokatom ili posle intervencije sindikata.

„Iako korišćenje aplikacija za praćenje produktivnosti i efikasnosti kod nas nije previše često, primeri iz drugih zemalja ukazuju da se ono brzo širi i da ga je u Srbiji potrebno dodatno regulisati“, rekao je Ljubivoje Radonjić, istraživač saradnik u Centru.

Rezultati istraživanja pokazuju da, kako na strani zaposlenih, tako i na strani poslodavca ne postoji razumevanje njihovih prava i obaveza kada je u pitanju rad od kuće i zaštita podataka o ličnosti.

„Nerazumevanje i nepoznavanje prava i obaveza je znatno izraženije u slučaju obrade podataka o ličnosti. Iako je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti stupio na snagu pre više od dve godine, njegova primena u praksi je i dalje ograničena, te poslodavci ne razumeju na koji način je potrebno da obezbede zaštitu podataka o ličnosti“, rekla je Tanja Jakobi, izvršna direktorka Centra.

Učesnici konferencije – pomoćnik generalnog sekretara Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Zlatko Petrović, direktor SHARE Fondacije Danilo Krivokapić, Tijana Žunjić Marić iz Advokatske kancelarije Žunić, Nevena Ružić iz Fondacije za otvoreno društvo Srbije i pravni zastupnik Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost Stefan Todić rekli su da je potrebno raditi na izmenama i dopunama ovog Zakona kako bi se rešile nedoumice koje zadaju probleme u primeni zakona.

Naročito treba obratiti pažnju na odredbe koje se tiču radnog prava, s obzirom na to da trenutno samo član 91. na veoma opšti način reguliše ovu oblast. Izrada Strategije Zaštite podataka o ličnosti, u kojoj su među članovima radne grupe i predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja, predstavlja odličnu priliku da se utvrde strateški pravci rada u oblasti obrade podataka o ličnosti zaposlenih.

Učesnici konferencije smatraju da je neophodno uskladiti Zakon o radu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.

„Obaveza usklađivanja je istekla još 2020. godine. Takođe, važno je proširiti odredbe Zakona o radu koji regulišu rad od kuće, a koji je sada regulisan samo jednim članom. Veoma je važno doneti zakon koji bi regulisao video nadzor, pošto je ova oblast sasvim neregulisana. Posebnu pažnju treba posvetiti regulisanju video nadzora zaposlenih koji rade van prostorija poslodavca“, složili su se učesnici.