Radnici nadgledani i na društvenim mrežama

Da li poslodavci krše zakon video nadzorom i praćenjem e-mail korespondencije zaposlenih?

AnalizaU fokusu

3.3.2022 18:03 Autor: Ljiljana Begović 26

Da li poslodavci krše zakon video nadzorom i praćenjem e-mail korespondencije zaposlenih? Da li poslodavci krše zakon video nadzorom i praćenjem e-mail korespondencije zaposlenih?
U 2020. godini više od 200.000 zaposlenih ili preko devet odsto radne snage u Srbiji zvanično je bilo upućeno na rad od kuće. Dok... Da li poslodavci krše zakon video nadzorom i praćenjem e-mail korespondencije zaposlenih?

U 2020. godini više od 200.000 zaposlenih ili preko devet odsto radne snage u Srbiji zvanično je bilo upućeno na rad od kuće. Dok se statistički podaci za prošlu godinu još čekaju, pretpostavlja se da je njihov broj u 2021. bio i veći.

Većina ovih radnika obavljala je poslove koji podrazumevaju korišćenje kompjutera i interneta, što je otvorilo prostor za korišćenje različitih metoda nadzora koji se oslanjaju na korišćenje informaciono-komunikacione tehnologije, rečeno je na online konferenciji Centra za istraživanje javnih politika (CENTAR) „Svevideće oko: Kako je rad na daljinu tokom Covid-19 otvorio vrata za sveprisutnost poslodavaca u životu radnika”.

Prema rezultatima istraživanja, većina poslodavaca ne nadzire rad zaposlenih koji rade od kuće preko posebnih aplikacija (85 odsto), dok se 15 procenata izjasnilo da nadzire rad zaposlenih na ovaj način. Sa druge strane, svega jedan odsto poslodavaca zaposlene nije obavestio o obradi podataka o ličnosti na ovaj način, dok je 12 odsto to učinilo pisanim putem pre početka primene aplikacije. Imajući to u vidu, može se zaključiti da je većina poslodavaca na adekvatan način obavestila zaposlene o obradi podataka o ličnosti.

Istraživanje je pokazalo da većina poslodavaca prati rad zaposlenih koji rade od kuće na isti način na koji je to činila i dok su ovi radili u prostorijama poslodavaca. Najveći broj poslodavaca rad zaposlenih prati putem usmenih i pismenih izveštaja koje zaposleni dostavljaju poslodavcu ili unošenjem vremena koje je zaposleni potrošio radom na određenom projektu koje unosi sam zaposleni. Takođe, poslodavci nadgledaju e-mail korespodenciju zaposlenih, prate korišćenje službenih vozila i telefona, koriste aplikacije za praćenje efikasnosti rada, video nadzor, a deo njih prati i aktivnost zaposlenih na internetu i društvenim mrežama.

Da li je legitimno nadzirati radnike preko video-kamera?

Poslodavci vrlo često uvode video-nadzor na radnom mestu. Na primer, poslodavac koji koristi video-nadzor na ulazu u zgradu ili u pojedinim hodnicima iz bezbednosnih razloga bi trebalo da, osim Pravilnika o video nadzoru, izvrši procenu legitimnog interesa u skladu sa tripartitnim testom i takvu procenu dokumentuje u skladu sa uputstvom Poverenika.

Ukoliko postoji verovatnoća da će neka vrsta obrade – posebno upotrebom novih tehnologija i uzimajući u obzir prirodu, obim, okolnosti i svrhu obrade – prouzrokovati visok rizik po prava i slobode fizičkih lica, poslodavac (rukovalac) je dužan da pre nego što započne sa obradom izvrši procenu uticaja predviđenih radnji obrade na zaštitu podataka o ličnosti.

Određene vrste monitoringa, kao što je nadgledanje email korespondencije, video nadzor i snimanje telefonskih razgovora je prema stanovištu Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti dozvoljeno samo u izuzetnim slučajevima, i to u jasno određenu svrhu koja se ne može postići na drugi način.

Praćenje aktivnosti zaposlenih na socijalnim mrežama predstavlja problematičan način nadzora zaposlenih. U određenim situacijama ovakvo postupanje poslodavca bi moglo biti legitimno, na primer ako je njihovo korišćenje deo radne obaveze zaposlenih ili iz određenih razloga postoji izričita zabrana korišćenja određenih društvenih mreža i sajtova.

Foto: Centar za istraživanje javnih politika

Kako rezultati istraživanja pokazuju, obim nadzora zaposlenih preko posebnih aplikacija je relativno veoma mali. Softver za praćenje efikasnosti se retko koristio, svega dva odsto, ali je bio češći u IT industriji (13 procenata) i za zaposlene iz pozivnih centara osam odsto. Intervjui sa ekspertima u oblasti zaštite prava ličnosti i sindikatima pokazuju da su poslodavci razmatrali uvođenje ovakvih aplikacija, ali su odustali posle konsultacija sa advokatom ili posle intervencije sindikata.

„Iako korišćenje aplikacija za praćenje produktivnosti i efikasnosti kod nas nije previše često, primeri iz drugih zemalja ukazuju da se ono brzo širi i da ga je u Srbiji potrebno dodatno regulisati“, rekao je Ljubivoje Radonjić, istraživač saradnik u Centru.

Rezultati istraživanja pokazuju da, kako na strani zaposlenih, tako i na strani poslodavca ne postoji razumevanje njihovih prava i obaveza kada je u pitanju rad od kuće i zaštita podataka o ličnosti.

Foto: Centar za istraživanje javnih politika

„Nerazumevanje i nepoznavanje prava i obaveza je znatno izraženije u slučaju obrade podataka o ličnosti. Iako je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti stupio na snagu pre više od dve godine, njegova primena u praksi je i dalje ograničena, te poslodavci ne razumeju na koji način je potrebno da obezbede zaštitu podataka o ličnosti“, rekla je Tanja Jakobi, izvršna direktorka Centra.

Učesnici konferencije – pomoćnik generalnog sekretara Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Zlatko Petrović, direktor SHARE Fondacije Danilo Krivokapić, Tijana Žunjić Marić iz Advokatske kancelarije Žunić, Nevena Ružić iz Fondacije za otvoreno društvo Srbije i pravni zastupnik Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost Stefan Todić rekli su da je potrebno raditi na izmenama i dopunama ovog Zakona kako bi se rešile nedoumice koje zadaju probleme u primeni zakona.

Naročito treba obratiti pažnju na odredbe koje se tiču radnog prava, s obzirom na to da trenutno samo član 91. na veoma opšti način reguliše ovu oblast. Izrada Strategije Zaštite podataka o ličnosti, u kojoj su među članovima radne grupe i predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja, predstavlja odličnu priliku da se utvrde strateški pravci rada u oblasti obrade podataka o ličnosti zaposlenih.

Učesnici konferencije smatraju da je neophodno uskladiti Zakon o radu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.

„Obaveza usklađivanja je istekla još 2020. godine. Takođe, važno je proširiti odredbe Zakona o radu koji regulišu rad od kuće, a koji je sada regulisan samo jednim članom. Veoma je važno doneti zakon koji bi regulisao video nadzor, pošto je ova oblast sasvim neregulisana. Posebnu pažnju treba posvetiti regulisanju video nadzora zaposlenih koji rade van prostorija poslodavca“, složili su se učesnici.

Korišćenje podataka o ličnosti mora da bude transparentno

Neki poslodavci smatraju da su ispunili zakonsku obavezu o obaveštavanju zaposlenih o prikupljanju i obradi njihovih podataka tako što su ove odredbe ugradili u Ugovor o radu. To je u anketi odgovorilo 12 odsto poslodavaca. Ovo je, međutim, u suprotnosti sa osnovnim načelima Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, budući da takvo obaveštenje nije dovoljno transparentno (a najčešće je i nepotpuno).

  • Zorica S.

    3.3.2022 #1 Author

    Ne mislim da krse treba sto vise kamera,posebno u velikom poslovnom prostoru.

    Одговори

  • IVAN

    3.3.2022 #6 Author

    Mislim da ne krse,,treba sve vise video nadzora u poslovnim prostorijama.

    Одговори

  • MARKO7

    3.3.2022 #7 Author

    Jedino rešenje da bude što više kamera

    Одговори

  • Milisavka

    3.3.2022 #8 Author

    U velikim kompanijama u kojima radi veliki broj zaposlenih kamere su neophodne

    Одговори

  • GOCA BG

    3.3.2022 #9 Author

    Kod nas nista nije transparentno…

    Одговори

  • DANIJELA

    3.3.2022 #10 Author

    Pa treba i radnicima malo prostora a ne da se kontrolisu i nadzorisu sa svih strana.

    Одговори

  • STRELAC

    3.3.2022 #11 Author

    Veliki brat sve gleda…

    Одговори

  • ZVE84

    3.3.2022 #12 Author

    Legitimno ili ne, moramo da budemo svesni toga da mnogi „hvataju krivine“ kada je posao u pitanju.. Čini se da su ljudi disciplinovaniji kada znaju da se prati njihov rad i ispunjavanje radnih obaveza.

    Одговори

  • SUNCOKRET

    4.3.2022 #14 Author

    Mislim da je jako tanka granica izmedu prava poslodavca i ugrožavanja ličnih prava zaposlenih.

    Одговори

  • GINKO

    4.3.2022 #15 Author

    Zavisi o kom poslu se radi i za koju svrhu se koriste kamere, nekada se i zloupotrebljavaju za mesta gde ne treba da stoje intima neka treba i poverenje da postoji.

    Одговори

  • BOJANA

    4.3.2022 #16 Author

    Mislim da se zaposleni ne osećaju prijatno,posebno sa kamerama koje imaju snimanje zvuka.

    Одговори

  • TASIJA27

    4.3.2022 #17 Author

    Svakom ko radi posao kako treba, kamere mu ne smetaju, one su samo dodatan plus za slucaj da se nesto desi. Treba pojacati broj

    Одговори

  • MARIJANA

    4.3.2022 #18 Author

    Nije ovo u redu sa njihove strane

    Одговори

  • MIŠKOVIĆ

    4.3.2022 #20 Author

    naravno da koriste sva sredstva da saznaju sve što ne mogu redovnim putem kamere nisu problem svako odgovara za svoje postupke i zna se kako se ponaša na radnom mestu a mail ovi mogu da budu rizični iz njih poslodavac može da sazna razne info. pogotovo ako zaposleni nisu svesni da se sve proverava

    Одговори

  • JANA

    4.3.2022 #21 Author

    21 vek ,tek cemo biti pod nazdzorom kako na ulicama tako i kod nasih poslodavaca ,ne slazem se ali tako je kako je …

    Одговори

  • STRAHINJA

    4.3.2022 #22 Author

    Zasto da ne. Ja sam uvek za video kontrolu, zvucna je vec mnogo opasnije krsenje prava, ali video zapis mi je skroz podrazumevajuc u bilo kom obliku

    Одговори

  • ZVEZDICA01

    5.3.2022 #23 Author

    Kamere su svuda oko nas…

    Одговори

  • LIMUN ŽUT

    5.3.2022 #24 Author

    Smatram da je vide nadzor suvišan jer ako se poslodavac nema poverenja u zaposlene onda mu ni kamere neće pomoći.

    Одговори

  • Lolek

    6.5.2022 #26 Author

    Ma nikako, sami smo krivi

    Одговори

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...