Kada se primenjuje ograničenje kamate na kredite od povezanih lica?

Kamata na kredite od povezanih firmi ne podleže ograničenju dok se pripisuje troškovima izgradnje, ali se pravila menjaju kada se nekretnina proda. To je suština mišljenja Ministarstva finansija koje pojašnjava primenu pravila o sprečavanju utanjene kapitalizacije kod kompanija koje grade stambeno-poslovne objekte.

Prema Zakonu o porezu na dobit pravnih lica, kompanijama se kao poreski rashod priznaje kamata na kredite od povezanih lica do propisanog limita. Za većinu obveznika taj limit iznosi četvorostruku vrednost sopstvenog kapitala, dok za banke i davaoce finansijskog lizinga iznosi desetostruku vrednost kapitala.

Ministarstvu finansija obratio se obveznik koji gradi stambeno-poslovni kompleks u više faza, u skladu sa projektnim planovima. Radi finansiranja izgradnje, kompanija uzima kredite od povezanog pravnog lica, pri čemu su kamatne stope, prema navodima obveznika, utvrđene u skladu sa principom „van dohvata ruke“, odnosno pod uslovima koji bi važili i između nezavisnih strana.

Kamata na ove kredite, u skladu sa računovodstvenim pravilima i Međunarodnim računovodstvenim standardom MRS 23 – Troškovi pozajmljivanja, ne evidentira se odmah kao rashod perioda, već se kapitalizuje, odnosno uključuje u cenu koštanja stanova, garažnih mesta, lokala i drugih nekretnina u izgradnji.

Na taj način kamata postaje deo vrednosti nedovršene proizvodnje i utiče na rezultat poslovanja tek kada se evidentira rashod po osnovu prodaje nekretnine.

Zbog toga se postavilo pitanje da li se ograničenje priznavanja kamata iz člana 62. Zakona primenjuje već u periodu u kojem se kamata pripisuje vrednosti nekretnina ili tek kada se one prodaju.

Ministarstvo finansija smatra da kompanija nije dužna da primenjuje pravila o ograničenju kamate u poreskom periodu u kojem se ona kapitalizuje, jer tada kamata nije iskazana kao rashod u bilansu uspeha.

Međutim, obaveza nastaje kada kompanija proda neku od nekretnina. U tom poreskom periodu obveznik mora da utvrdi koliki iznos ranije kapitalizovane kamate otpada isključivo na prodatу nekretninu, odnosno koliko je kamate uključeno u njenu cenu koštanja. Na tako utvrđen iznos primenjuju se pravila o sprečavanju utanjene kapitalizacije iz člana 62. Zakona.

To praktično znači da se poresko ograničenje ne primenjuje automatski na ukupnu kamatu koja je tokom izgradnje pripisana vrednosti čitavog kompleksa.

Umesto toga, ograničenje se utvrđuje u periodu prodaje, i to na deo kamate koji se odnosi na konkretnu prodatu nekretninu.