Koje nove poreske izmene očekuju korisnike SEF-a?

Domaća privreda dobila je još jedan set izmena u oblasti poreske regulative. Nove odredbe dobili su Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kao i Zakon o elektronskom fakturisanju.

Narodna skupština usvojila je izmene i dopune Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a na meti zakonskih korekcija našli su se upravo oni članovi koji definišu nadležnosti i obaveze Poreske uprave. Novi propisi pojašnjavaju koje sve stavke spadaju u njena proširena ovlašćenja, uz prepisivanje liste članova koji ih regulišu.

Zakonodavac je dodatno pooštrio i transparentnost. Sada se propisuje da obaveštenja o radu Poreske uprave, pored državnog portala, moraju biti dostupna i na internet stranama nadležnih lokalnih jedinica.

Lokalne samouprave dobile su novu ulogu i kroz član 110 – gradonačelnici i predsednici opština, kao i lica koja oni ovlaste, ubuduće mogu da zastupaju poreske postupke u određenim situacijama, što ranije nije bilo precizirano.

Posebno se izdvaja izmena u članu 129 koja uvodi značajnu novinu u kontrolama poreskih olakšica. Ukoliko se utvrdi da poslodavac nije ispunio uslove za korišćenje određene olakšice, Poreska uprava će mu rešenjem naložiti da vrati porez i doprinose koji su bili plaćeni iz budžeta. Prvi put se uvodi i mogućnost da se te nepravilnosti isprave bez podnošenja izmenjene poreske prijave, što menja dosadašnju praksu.

Veliko poglavlje izmena odnosi se i na Zakon o izmenama i dopunama iz 2024. godine. U članu 38 postupak otpisa dugova dodatno je razrađen. Predviđeno je da se za iznose manje od 100 dinara više ne donosi pojedinačno rešenje, već da se otpis vrši na osnovu zapisnika radne grupe. Višestruko su pomereni i rokovi. Zapisnici moraju biti završeni do 31. decembra 2026. godine, a isti datum postavljen je i kao rok za sprovođenje upisa, knjiženja i brisanja posebnih PIB brojeva.

Slično tome, u članu 39 pomereni su ključni rokovi za prenošenje sumnjivih i spornih potraživanja u poresko računovodstvo – umesto 2025. godine, novi krajnji datum postaje 2026. godina, dok se sam proces prebacivanja u evidencije pomera na period posle 1. januara 2027. godine. Produžen je i rok za reviziju podataka koji je prvobitno bio postavljen za septembar 2026, a sada je izmešten na kraj 2027. godine.

Izmene zakona o elektronskom fakturisanju

Zakon o elektronskom fakturisanju ima nekoliko izmena, naročito u delu čuvanja dokumentacije, integracije sa fiskalizacijom i uvođenja širih tehničkih mogućnosti sistema.

Već u prvim članovima propisa izmene se odnose na proširenje dometa elektronskog fakturisanja. Pored izdavanja i evidentiranja faktura, sada se kao zakonska obaveza uvodi i čuvanje svih dokumenata koji su obrađeni ili nastali unutar sistema. To znači da se elektronske arhive institucionalizuju kao ravnopravan deo poreske dokumentacije.

U delu koji se odnosi na vezu elektronskih faktura i fiskalizacije uvode se dve značajne novine. Prvo, izuzeće za izdavanje elektronske fakture važi za promet na malo koji se obavlja imaocu korporacijske kartice, kao i za avanse koji se primaju u tim slučajevima.

Drugo, subjekti javnog sektora mogu zahtevati elektronsku fakturu za promet na malo, ali samo ako to urade u roku od sedam dana od obavljene transakcije. Za ovaj tip prometa elektronska faktura ne može biti izdata pre fiskalnog računa, što se unosi kao novi mehanizam kontrole.

Izmenama člana 4 proširuje se spisak obveznika PDV-a za koje se u određenim situacijama ne izdaje elektronska faktura, a posebno se naglašava da to važi i za obveznike koji su trebalo da izdaju fakturu u skladu sa prethodno navedenim izuzecima.

Značajno se širi i delokrug sistema elektronskih faktura. Od sada on nije ograničen samo na fakture i PDV evidentiranje – može se koristiti za slanje, prijem, čuvanje i obradu različitih dokumenata u vezi sa transakcijama. Ovo ukazuje na trend pretvaranja sistema u širu digitalnu platformu za poslovnu dokumentaciju, što se dalje uređuje i novim ovlašćenjima Vlade da propisuje standarde za čuvanje i pristup tim dokumentima.

Jedna od većih novina odnosi se na prekogranične transakcije: privatne kompanije u Srbiji biće u mogućnosti da direktno prime elektronsku fakturu izdatu u skladu sa evropskim standardom, pod uslovom da sistem bude tehnički spreman za takvu razmenu.

Uređivanje čuvanja dokumentacije takođe prolazi kroz temeljne izmene. Sistem će važiti ne samo za fakture, već i za druge dokumente koji se u njemu obrađuju. Uvodi se obaveza da Vlada posebnim aktom propiše uslove dugoročnog čuvanja, standarde integriteta i verodostojnosti, ali i pravila za stavljanje dokumentacije na uvid poreskim i drugim nadležnim organima.

Brisanjem člana 20 zakon uklanja deo prethodne regulative koji više nije usklađen sa širenjem funkcija sistema. Istovremeno, rokovi za primenu pojedinih odredbi se pomeraju – izmenama ranijeg zakona, primena pojedinih rešenja odlaže se na kraj 2026. godine.

Vlada je dobila rok od 60 dana da donese sve podzakonske akte neophodne za funkcionalnu primenu zakona. Novi propisi stupaju na snagu 12. decembra, ali će se primenjivati u skladu sa poreskim periodima, odnosno tek nakon 31. marta 2026. godine.