Na koje se sve načine „odstupa od zakona“ pri obračunu plata?

Predsednik Državne revizorske institucije (DRI) i generalni državni revizor Duško Pejović nedavno je izjavio da kompanije najčešće nepravilno iskazuju prihode i rashode u finansijskim izveštajima, kao i da vrlo često odstupaju od zakona i procedura, naročito kada su u pitanju javne nabavke i obračun plata.

On je istakao da kompanije greše u kontiranju, evidentiranju i iskazivanju podataka, ali nije objasnio šta znači “odstupanje od zakona” pri obračunu plata.

Poreska savetnica Zvezdana Pisarević kaže da se kršenje zakona, kada je obračun zarada u pitanju, manifestuje na mnogo načina.

“Javna tajna je da se radnicima na tekući račun isplaćuje minimalac i na taj iznos se plaćaju porezi i doprinosi, a ostatak se daje na ruke i na taj deo se ne plaćaju nikakve poreske obaveze. Time je država višestruko oštećena, dok s druge strane poslodavci tvrde da su davanja državi prevelika i da bi mogli da stave ‘ključ u bravu’ kada bi na celu platu plaćali porez i doprinose, jer to finansijski ne bi mogli da podnesu. Ja se sa ovakvim stavom ne bih složila – nije problem u tome što su fiskalne obaveze visoke, problem je što firma nema dovoljno prihoda da pokrije zarade svih zaposlenih (znači da ima više zaposlenih nego što prihod firme može da podnese) ili je gazda pohlepan i želi da zaradi što više, a što manje da da državi i radnicima”, navodi naša sagovornica.

Ona ističe da takvim postupanjem poslodavci direktno „zavlače ruku u džep“ svojim radnicima, odnosno otimaju im budućnost, jer sa minimalnom zaradom sledi i minimalna penzija.

“Država ovakvu situaciju sa penzionerima ‘premošćava“ tako što povremeno isplaćuje određenu pomoć, ali mislim da bi mnogo bolje bilo kada bi se pooštrile kontrole inspekcije rada, kada bi te inspekcije bile češće i detaljnije. Ovako, inspekcija rada dolazi u firmu samo po prijavi, gleda da li su radnici prijavljeni i da li im je isplaćena minimalna zarada i dalje od toga ne kontrolišu. Javnost je ubeđena da je takvo postupanje naložila sama država i sve liči na trčanje na pokretnoj traci”, kaže Pisarević.

Zaobilaženje zakona davanjem dela zarade „na ruke“

Kada je reč o načinima na koje može da se radi mimo zakona, jedan od njih je da se zarada obračunava na minimalni iznos, a ostatak se daje u gotovini, na ruke.

“Skoro svi zaposleni smatraju da je ovo normalno, plašeći se da će, ako zatraže svoja zakonska prava, ostati bez posla. Istovremeno, postavlja se logično pitanje: odakle ta gotovina iz koje se isplaćuje keš na ruke? To znači da firma jednim delom posluje u oblasti sive ekonomije, dok država s druge strane prosto moli firme da uplaćuju doprinose, dajući raznorazne olakšice za zapošljavanje novih lica. I firma zaposli nekoga sa olakšicom, manje plaća fiskalne obaveze, a kada istekne olakšica radnik dobija otkaz i firma zapošljava nekog novog, ponovo koristeći olakšicu koju daje država”, objašnjava poreska savetnica.

Takođe, jedan od načina na koji firme postupaju nepravilno pri obračunu plata je kada uvode probni rad od mesec dana – koji ne plaćaju radnicima, jer kažu da „radnik uči posao u tom periodu i zašto bi nekome plaćali dok taj neko uči i ne privređuje ništa“.

Naravno, takav radnik nije prijavljen na osiguranje, iako Zakon o radu predviđa instituciju probnog rada, ali ne predviđa mogućnost da takav rad bude neplaćen.

“Ako bi inspekcija rada zatekla radnika koji nije prijavljen, taj radnik bi po automatizmu bio prijavljen na neodređeno vreme. Međutim, ogromna većina poslodavaca uz ugovor o radu radnicima daje da potpišu blanko sporazumni raskid radnog odnosa, što je takođe protivzakonito, pa se takvog radnika vrlo lako otarase, jer samo popune podatke u sporazumu o raskidu radnog odnosa i nemaju nikakvih problema”, navodi naša sagovornica.

U odstupanje od zakona pri obračunu plata spada i neisplaćivanje prekovremenog rada.

“U mnogim firmama radnici rade duže od osam sati dnevno, jer se „podrazumeva“ da će raditi onoliko koliko im se kaže za platu koja je dogovorena. Prekovremeni rad se, inače, plaća plus 26 odsto na osnovnu satnicu. Radne subote se podrazumevaju, iako je ugovorom o radu predviđena 40-časovna radna nedelja i obračun zarada se radi na 40-časovno radno vreme. Ove radne subote su prekovremeni rad koji se ne isplaćuje”, ocenjuje Zvezdana Pisarević.

Kada je reč o radu na državni praznik, takođe se isplaćuje kao za redovan rad bilo kojeg drugog dana.

“Rad na državni praznik, prema Zakonu o radu, treba da se isplaćuje plus 110 odsto na osnovnu satnicu. Komentari poslodavaca koje sam mogla da čujem uglavnom su: ‘Pa ja radim i subotom, šta tebi fali da dođeš u subotu da radiš’”, navodi primer naša sagovornica.

Noćni rad se plaća plus 26 procenata od osnovice, osim ako je noćni rad definisan samom strukturom zarade, a uglavnom nije. Na primer, radnik na pumpi u Kragujevcu ima platu od 60.000 dinara, smena je 12 sati dnevna, 12 sati noćna i jedan dan slobodan, sutradan.

“Ako pretpostavimo da trećinu radnog vremena provede na noćnom radu, pa okvirno preračunamo da se trećina radnog vremena plaća 20.000 dinara – kada u istoj neto zaradi ne bi bilo noćnog rada, tada bi plata bila 34.800 dinara. Znači, radniku se ne isplaćuje 25.200 dinara za noćni rad – jer je on sadržan u osnovnoj zaradi”, kaže Pisarević napominjući da su cifre okvirne.

Evidencija prisustva zaposlenih na poslu ili ne postoji ili je fingirana. Zakon o evidencijama u oblasti rada predviđa obavezu poslodavca da ima evideniciju radnog vremena, kao i posebnu evidenciju o prekovremenom radu, ali retko koja firma to ima.

“Rešenje bi bilo uvođenjem obaveze elektronskog evidentiranja radnog vremena, mada se bojim da bi radnicima bilo naređeno da se odjave na kraju radnog vremena, a onda da se vrate na svoje radno mesto i nastave da rade”, ocenjuje poreska savetnica.

Sve nabrojane situacije pokazuju da su finansijski podaci o poslovanju netačni, jer su troškovi zarada zaposlenih manji nego što stvarno jesu. S druge strane ne isplaćuju se svi radni sati, čime je firma ponovo u nekoj vrsti dobitka, pošto nema izdataka.

“Već sam napomenula da deo koji se isplaćuje na ruke i na koji se ne plaćaju porezi i doprinosi dolazi iz zone sive ekonomije, što znači da ni prihodi u bilansima nisu iskazani u realnim iznosima. Drugi pokazatelj da firma posluje u zoni sive ekonomije je uplata pozajmica od strane osnivača. Do sada se niko od inspektora nije zapitao: a odakle tebi novac koji uplaćuješ firmi kao pozajmicu za likvidnost? Jer, kumuliranjem pozajmica iz godine u godinu dolazi se do milionskih cifara na kontu obaveza za vraćanje pozajmice, a niko da se zapita odakle taj novac?”, naglašava Zvezdana Pisarević.

Ona zaključuje da je rešenje u češćem sprovođenju detaljnije kontrole inspekcije rada, naročito po isteku radnog vremena, kao i kontrola da li postoji evidencija prekovremenog rada i da li je takav rad isplaćen.

“Jednom rečju, potrebno je generalno čišćenje u oblasti rada, samim tim bi i država imala veće prihode od poreza i doprinosa, a radnici ne bi morali da strahuju za budućnost”, smatra poreska savetnica Zvezdana Pisarević.