NAJAVLJENO SMANJENJE POREZA NA POMOĆNE OBJEKTE Evo koje izmene donosi novi zakon o porezima na imovinu

Predloženim izmenama i dopunama Zakona o oporezivanju vrši se smanjenje poreskog opterećenja za pomoćne objekte i proširenje poreskog oslobođenja za objekte namenjene za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, saopštilo je Ministarstvo finansija.

U grupu nekretnina „pomoćni objekti“ spadaju i podrumi, šupe za smeštaj ogreva, bunari, rezervoari, kotlarnice, zgrade za smeštaj životinja, ambari, pa čak i nadstrešnice sa osnovom većom od 10 kvadratnih metara, koje su samostalni objekti.

„Primenom sadašnje zakonske odredbe nema osnova da obveznici poreza na imovinu koji ne vode poslovne knjige, na primer, građani, ostvare poresko oslobođenje za objekte namenjene za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, ako ta lica istovremeno nisu i obveznici poreza na dohodak građana na prihode od poljoprivrede i šumarstva“, istaknuto je u saopštenju Ministarstva.

Kako je navedeno, predlaže se da svi obveznici koji ne vode poslovne knjige mogu ostvariti poresko oslobođenje za navedene objekte, ukoliko nisu ustupljeni drugom licu uz naknadu, na period koji u toku 12 meseci traje duže od 183 dana.

Pojedini mediji su objavili da se uvodi povećanje poreza na „pomoćne objekte“, što su u ministastvu finansija demantovali. „Ne uvodi se oporezivanje navedenih objekata (jer su ti objekti predmet oporezivanja porezom na imovinu više desetina godina unazad), već se uvodi poresko oslobođenje za te objekte i pojedinim obveznicima (građanima i drugim obveznicima koji ne vode poslovne knjige) koja sada to pravo nemaju„, ističe se u saopštenju. 

Objekti koji su u funkciji glavnog objekta, osim garaža, piše u saopštenju, razvrstavani su u istu grupu i oporezovani kao objekat u čijoj su funkciji.

„Predloženo je da se pomoćni objekti razvrstaju u istu grupu sa garažama, koje su takođe pomoćni objekti po svojoj suštini. To bi omogućilo da se poreska osnovica za te objekte utvrđuje primenom prosečnih cena garaža i pomoćnih objekata u istoj zoni, čime bi se smanjio poreski teret za te objekte“, ističu u Ministarstvu.

Novi porez na imovinu obveznici će plaćati počev od poreskih rešenja za 2021. godinu, dakle od 2022. Visina poreza za novouvedenu kategoriju pomoćnih objekata biće utvrđena na osnovu prosečne cene kvadratnog metra garaža i garažnih mesta u konkretnoj opštini, jer je ovaj namet u nadležnosti lokalnih samouprava.

To praktično znači da će porez na podrum, šupu ili kotlarnicu na elitnoj lokaciji u prestonici zavisiti od cene garaža na ovoj opštini.

U Zakonu o porezima na imovinu menja se stavka iz dosadašnjih “garaže i garažna mesta” u “garaže i pomoćni objekti”. Pritom se pod pomoćnim objektima podrazumevaju „samostalni objekti koji ne služe za stanovanje ili obavljanje delatnosti“.

„Napominjemo da je porez na imovinu izvorni javni prihod jedinica lokalnih samouprava, odnosno, u potpunosti im pripada prihod ostvaren po osnovu poreza na imovinu, i da su navedene izmene sačinjene i na inicijativu jedinica lokalne samouprave“, naglašeno je u Ministarstvu.

Dodaje se da će takav način oporezivanja dovesti do manjeg poreskog tereta za obveznike, odnosno do proširenja poreskih oslobođenja.

„To znači i manjih prihoda jedinica lokalnih samouprava, ali će doprineti doslednijem oporezivanju srazmerno ekonomskoj moći obveznika“, objašnjavaju u Ministarstvu.

Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu nalazi se na sajtu Ministarstva i na javnoj raspravi je do 4. novembra.

Porez na imovinu plaća se kvartalno, i to u roku od 45 dana od dana početka tromesečja. Tako rate padaju uglavnom 15. u februaru, maju, avgustu i novembru.

Za svaki dan kašnjenja uplate poreza na imovinu obveznik plaća zateznu kamatu, a za izbegavanje plaćanja tog poreza predviđena je kazna od 5.000 dinara.