Propisane nove kamatne stope za transakcije “van dohvata ruke” za 2023. godinu
4.4.2023 08:01 Autor: Ljiljana Begović 0
Ministarstvo finansija objavilo je Pravilnik o kamatnim stopama za koje se smatra da su u skladu sa principom „van dohvata ruke“ za 2023. godinu.
Poreski obveznici u Srbiji koji imaju transakcije sa povezanim licima u obavezi su da uz poreski bilans dostave dokumentaciju u okviru koje se posebno prikazuje vrednost istih transakcija po cenama koje bi se ostvarile na tržištu da se nije radilo o povezanim licima (princip „van dohvata ruke“).
Pravilnik sa kamatnim stopama za 2023. godinu primenjivaće se od 6. aprila.
Dokument propisuje kamate koje se, u skladu sa principom „van dohvata ruke”, za 2023. godinu obračunavaju na zajmove, odnosno kredite između povezanih lica.
Alternativa je da poreski obveznik samostalno utvrdi kamatne stope, u skladu sa zakonom, ali u tom slučaju, prema rečima poreskih savetnika kompanije Mazars, ima pravo da umesto iznosa kamate koje propisuje ministar za potrebe utvrđivanja iznosa kamatne stope primeni opšta pravila o utvrđivanju cene transakcije po principu „van dohvata ruke“.
“Takođe, poreski obveznik koji se odluči da iskoristi pravo predviđeno u stavu 4. ovog člana dužan je da opšta pravila o utvrđivanju cene transakcije po principu „van dohvata ruke“ primeni na sve zajmove, odnosno kredite sa povezanim licima”, objašnjavaju poreski savetnici.
Iznosi kamatnih stopa
Propisani novi iznosi kamatnih stopa posebno su navedeni za banke i davaoce finansijskog lizinga, a posebno za ostala privredna društva.
Kamatne stope za banke i davaoce finansijskog lizinga:
– 1,48 odsto na kratkoročne kredite u dinarima
– 4,47 odsto na dugoročne kredite u dinarima
– 3,25 odsto na kredite u evrima i dinarske kredite indeksirane u evrima
– 4,43 odsto na kredite u dolarima i dinarske kredite indeksirane u američkim dolarima
– 2,63 odsto na kredite u švajcarskim francima i dinarske kredite indeksirane u švajcarskim francima
– 3,70 odsto na kredite u švedskim krunama i dinarske kredite indeksirane u švedskim krunama
– 1,88 odsto na kredite u funtama i dinarske kredite indeksirane u funtama
– 1,91 odsto na kredite u rubljama i dinarske kredite indeksirane u rubljama
– 4,01 odsto na kredite u kineskim juanima i dinarske kredite indeksirane u kineskim juanima
Kamatne stope za druga privredna društva:
– 3,88 odsto na kratkoročne kredite u dinarima
– 4,74 odsto na dugoročne kredite u dinarima
– 2,98 odsto na kratkoročne kredite u evrima i dinarske kredite indeksirane u evrima
– 3,22 odsto na dugoročne kredite u evrima i dinarske kredite indeksirane u evrima
– 7,84 odsto na kratkoročne kredite u švajcarskim francima i dinarske kredite indeksirane u švajcarskim francima
– 3,18 odsto na kratkoročne kredite u američkim dolarima i dinarske kredite indeksirane u američkim dolarima
– 4,28 odsto na dugoročne kredite u američkim dolarima i dinarske kredite indeksirane u istoj valuti
Navedene kamatne stope primenjuju se i na zajmove.
Poreski savetnici iz kompanije Mazars napominju da je, u slučaju da se obveznikova transferna cena po osnovu transakcije sa pojedinačnim povezanim licem razlikuje od cene te transakcije utvrđene primenom principa „van dohvata ruke“, on dužan da u poresku osnovicu uključi iznos pozitivne razlike između prihoda ili rashoda po osnovu te dve transakcije.
“U zaključku dokumentacije o transfernim cenama obveznik prvo utvrđuje iznos korekcije transfernih cena za svaku pojedinačnu transakciju sa pojedinačnim povezanim licem, odnosno za svaku vrstu transakcije sa pojedinačnim povezanim licem, a zatim sabiranjem iznosa korekcija utvrđuje ukupan iznos korekcije transfernih cena po osnovu transakcija sa pojedinačnim povezanim licem”, objašnjavaju poreski savetnici.
Poreski obveznik ima pravo da izvrši prebijanje pozitivnih i negativnih efekata transfernih cena sa pojedinačnim povezanim licem, i to i na prihodnoj i na rashodnoj strani.
Pročitajte još:
Srbija nije članica OECD-a, ali odredbe o transfernim cenama i zahtevi za dokumentacijom su generalno zasnovani na BEPS propisima, uključujući i OECD smernice. Ovde je svakako važno napomenuti da u Pravilniku o transfernim cenama postoje određene razlike u odnosu na OECD smernice (na primer, nije obavezna priprema master file-a).
Prema rečima naših sagovornika, pojam kompenzacijskog usklađivanja odnosi se na situaciju kada poreski obveznik u poreske svrhe prijavljuje cenu koja je prema njegovom mišljenju cena nepristrasne transakcije, iako se ona razlikuje od cene stvarno zaračunate između povezanih društava.
Novi broj magazina „Biznis.rs” donosi brojne ekskluzivne poslovne priče, intervjue i dešavanja iz regiona i sveta…
Nema komentara. Budite prvi koji će ostaviti komentar.