Status frilensera mogao bi da se reši već postojećim zakonom o porezu na dohodak

Prema podacima koje je objavio Centar za istraživanje javnih politika u najnovijem Gigmetru, u Srbiji raste broj radnika na internetu, ali se takođe povećava broj onih frilensera koji rade najmanje plaćene poslove kao što su unos administrativnih podataka i usluge prevođenja i pisanja.

Radna grupa za rešavanje statusa frilensera koju je formirala Vlada Republike Srbije izašla je sa nacrtom predloga za budući poreski tretman radnika koji rade na digitalnim platformama. Kako navode udruženja koja okupljaju frilensere, jedan model bi više odgovarao onima sa manjim prihodima, dok je drugi model namenjen radnicima koji zarađuju više od 1.000 evra mesečno.

Frilenseri, ipak, nisu u većini zadovoljni predloženim modelima i mnogi traže prava koja imaju zaposleni prema Zakonu o radu.

Na online panelu Gigmetra Srbije – „Mala sila koja menja sve – poreski tretman frilensera“, učesnici su izneli predloge za trajnije rešavanje statusa frilensera u Srbiji.

Iz Centra za istraživanje javnih politika ocenjuju da je problem frilensera moguće dugoročno rešiti tek uvođenjem sintetičkog globalnog poreza na dohodak.

“Ovaj poreski oblik je pogodan da se prilagodi ličnim prilikama poreskog obveznika, čime u dobroj meri ispunjava uslov pravičnosti. Ipak, potrebno je prethodno ojačati kapacitete Poreske uprave, što usvajanje ovog rešenja prolongira dalje u budućnost. Kao prelazno srednjoročno rešenje do uvođenja sintetičkog poreza na dohodak građana moglo bi da bude uvođenje novog člana Zakona o porezu na dohodak građana u deo koji uređuje porez na ostale prihode, a po uzoru na prihode sportista i sportskih stručnjaka”, naveli su učesnici.

U pitanju je glava osam drugog dela Zakona o porezu na dohodak građana, kojom je uređen porez na ostale prihode. Ostalim prihodima smatraju se prihodi koje obveznik ostvari davanjem u zakup opreme, transportnih sredstava i drugih pokretnih stvari (čl. 82), dobici od igara na sreću (čl. 83), prihodi od osiguranja lica (čl. 84), prihodi sportista i sportskih stručnjaka (čl. 84a), prihodi po osnovu pružanja ugostiteljskih usluga u skladu sa zakonima kojima se uređuju turizam i ugostiteljstvo (čl. 84b) i drugi prihodi, osim onih koji su posebno izuzeti (čl. 85).

Stopa poreza na ostale prihode iznosi 20 odsto, osim za porez na prihode od osiguranja lica, gde stopa iznosi 15 procenata.

“Upravo bi član 84a Zakona mogao da posluži kao model za uređenje poreza na prihode frilensera. U prvom stavu tog člana nabrojana su lica koja mogu biti obveznici poreza. U drugom stavu definisani su prihodi koji predstavljaju predmet oporezivanja. Treći stav definiše poresku osnovicu kao oporezivi prihod za primanja iz stava 1 i 2, koji čini bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 50 odsto. Formulisanje člana 84a nije predstavljalo veliki izazov iz aspekta (poresko) pravne tehnike, jer u pravnom sistemu je već postojao Zakon o sportu kojim su na sistemski način prethodno uređena sva relevantna pitanja iz oblasti sporta i pravnih odnosa koji postoje u sportu”, kažu iz Centra.

Učesnici su zaključili da bi pre pristupanja uređenju posebnog poreskog tretmana prihoda frilensera, prethodno trebalo doneti zakon kojim bi se definisao njihov položaj u pravnom sistemu Srbije.

Nakon toga, moguće je unošenjem novog člana u drugom delu Zakona o porezu na dohodak građana predvideti poseban poreski režim za ovu kategoriju prihoda, a po uzoru na prihode sportista i sportskih stručnjaka.