Poslodavac može zabraniti zaposlenom angažovanje na drugom radnom mestu

Često se u pregovorima između poslodavca i zaposlenog nađe i pitanje zabrane angažovanja na drugom radnom mestu koje bi po nekom osnovu ugrozilo dotadašnji rad.

Prema važećem Zakonu o radu, klauzula zabrane konkurencije je sačinjena da, pre svega, štiti poslodavca od situacije da zaposleni ili bivši zaposleni preuzme klijente poslodavca. Međutim, u IT sektoru u Srbiji postoji deficit radne snage, pa su IT firme u poziciji da se takmiče za kvalitetne programere.

Preduslov za ugovaranje zabrane konkurencije jeste da na radom mestu postoje uslovi da zaposleni radom kod poslodavca stekne nova, posebno važna tehnološka znanja, širok krug poslovnih partnera ili da dođe do saznanja važnih poslovnih informacija i tajni.

„Drugi uslov je da klauzula zabrane konkurencije postoji u samom ugovoru o radu, ugovaranje zabrane konkurencije nije obavezno niti se pretpostavlja, već treba da bude ugovorena u samom ugovoru o radu. Ugovara se u slučaju da poslovi koje zaposleni tokom trajanja zabrane konkurencije ne sme da obavlja bez saglasnosti poslodavca u svoje ime i za svoj račun ili u ime i za račun drugog lica. Poslovi se moraju se konkretizovati“, objašnjava advokat Dragana Vidaković za Biznis.rs.

Takođe, klauzula zabrane konkurencije može biti u pogledu teritorijalnog važenja zabrane konkurencije koje mora biti opravdano vrstom posla (može biti na određenoj razdaljini od poslodavca, u mestu poslodavca, čak i u celoj državi).

Naša sagovornica navodi da postoji i vremensko važenje zabrane konkurencije koje može da traje dokle god je zaposleni u radnom odnosu kod tog poslodavca i najduže do dve godine nakon prestanka radnog odnosa. Klauzula zabrane konkurencije može se primeniti i na novčanu naknadu na koju se poslodavac obavezuje da isplati u slučaju da zabrana traje i posle prestanka radnog odnosa.

Postoji dve opcije kada je u pitanju ugovaranje poslova koje zaposleni ne sme obavljati (klauzula zabrane konkurencije):

1.      Zabrana dok traje radni odnos kod poslodavca

2.      Zabrana i nakon završetka radnog odnosa kod poslodavca, najviše do dve godine. Za ovaj period mora biti ugovorena i plaćena novčana naknada u ugovorenom iznosu.

Što se tiče visine naknade, zakon ne propisuje ni najmanji ni najviši iznos, dakle radi se o saglasnosti volja ugovornih strana. Može se ugovoriti plaćanje odjednom, ili u ratama za vreme važenja zabrane konkurencije.

„Važno je napomenuti da, ukoliko poslodavac zaposlenom nije, nakon okončanja radnog odnosa platio ili otpočeo da plaća rate ove naknade, u slučaju da zaposleni prekrši zabranu konkurencije, poslodavac nema nikakva prava. Njegova prava, u ovom slučaju, direktno su vezana za isplatu naknade. Prema mišljenju Ministarstva za rad, novčana naknada koju dobija zaposleni zbog zabrane konkurencije je ustvari naknada za izmaklu korist koju bi zaposleni realno mogao očekivati prema redovnom toku stvari tj. da nema zabrane konkurencije“, naglašava Vidaković.

Ograničenja zabrane konkurencije važe i za članove društva

Zabrana postoji u odnosu na članove privrednog društva, kao i direktore, likvidacione upravnike, zastupnike i članove nadzornog odbora ako postoji, prema Zakonu o privrednim društvima. Prema ovoj zabrani, osnivači ne mogu, bez pribavljene saglasnosti društva, u konkurentnom preduzeću biti član, direktor, zastupnik niti angažovani na bilo koji drugi način.

„Pored ove zakonske zabrane, osnivačkim aktom društva, trajanje zabrane može se produžiti na još dve godine nakon prestanka svojstva člana, a mogu se odrediti i poslovi, način ili mesto njihovog obavljanja koji ne predstavljaju povredu zabrane konkurencije“, ističe Vidaković.

U slučaju kršenja zabrane konkurencije od strane zaposlenog, poslodavac ima pravo da od njega zahteva naknadu štete. Koliku štetu je poslodavac zaista pretrpeo, utvrđuje se u svakom konkretnom slučaju. Ukoliko zaposleni, na zahtev poslodavca, istom ne isplati naknadu štete, poslodavac može pokrenuti sudski spor radi nakade iste.

„Kada je u pitanju kršenje zabrane konkurencije od strane člana društva, društvo može protiv tog člana preko suda da traži naknadu štete, odnosno prenos na društvo koristi koju je to lice ostvarilo kao posledicu te povrede ili isključenje tog lica kao člana društva“, zaključuje advokat Dragana Vidaković.