Kada je pravi momenat za izradu strategije u malim i srednjim preduzećima?

Poslovna politika i strategija preduzeća, budžet za poslovnu godinu, kao i akcioni plan predstavljaju osnovna planska dokumenta preduzeća.

Definisanje poslovne politike i strategije preduzeća realizuje se pod uticajem dva tipa faktora – internog i eksternog.

Poslovni konsultanti Biljana Lazarević i Veljko Davidović objašnjavaju da se interni faktori odnose na stepen rasta i razvoja preduzeća.

“To može biti potreba za decentralizacijom koja se pojavljuje u svim preduzećima koja se razvijaju i rastu. Usled povećanog obima poslovanja nije realno očekivati da se sve odluke u radu i o radu donose na vrhu preduzeća. Zbog toga se definiše poslovna politika kompanije u cilju decentralizacije poslovanja, a ovlašćenja sa vrha, od vlasnika se alociraju ka nižim nivoima odlučivanja, direktorima i rukovodiocima”, navode naši sagovornici.

Kada je reč o eksternim faktorima, svaka banka ili institucija koja prati poslovanje preduzeća kroz kreditiranje ili subvencije iz različitih fondova zahteva kao obaveznu dokumentaciju prilikom apliciranja dokumente ovog formata, a koji ukazuju na sistemski i planski pristup vođenju poslovanja.

“Obavezan korak u procesu decentralizacije jeste definisanje poslove politike, odnosno definisanja ovlašćenja i odgovornosti u najznačajnijim segmentima poslovanja jedne kompanije i odnosi se na celine. Jedna od njih je opšta politika poslovanja koja govori o filozofiji kompanije, viziji, misiji, vrednostima, opštim ciljevima. Ona odgovara na pitanja: U kom smeru želimo da idemo? Šta želimo da radimo? Koje su naše osnovne vrednosti?“, kažu Lazarević i Davidović.

Ako celokupno poslovanje u fokusu ima prodaju i okrenuto je ka prodaji, bitno je da svi u kompaniji shvate da je prodaja način života. Isto tako, ako je u pitanju inovativnost ili štednja, onda je to poslovna klima koja se podržava.

“Prilikom definisanja poslovnih politika treba posebno voditi računa o nivoima autorizacije i kontrole decentralizovanih ovlašćenja za različite organizacione nivoe. Preduzeća se mogu suočiti sa veoma lošim efektima decentralizacije, koji dalje mogu uticati na donošenje pogrešnih odluka, davati loše rezultate poslovanja i u daljim fazama rasta i razvoja predstavljati usko grlo u upravljanju organizacijom”, isitiču naši sagovornici.

Strategija predstavlja skup odluka koje su u skladu s dugoročnim razvojnim idejama vlasnika preduzeća i najvišeg menadžmenta. Neretko se smatra da strategija samo odražava poslovnu politiku, međutim ona je predmet kontinuiranih procesa procene, preispitivanja, analize i stalnog usmeravanja preduzeća.

“Strategija se može deskriptivno uporediti sa kapetanom na palubi broda koji konstantno kroz dogled posmatra horizont i prilagođava kurs plovidbe. On mora uvek biti spreman da okrene brod u drugom pravcu (strategija 180 stepeni), ako se na horizontu ukaže opasnost od oluje ili pirata. Neka druga literatura pojam strategije povezuje sa vojskom. U ekonomskom smislu, strategija se odnosi na razmatranje konkurentskih prednosti, osvajanje tržišta i klijenta, a usaglašeno sa internim snagama i slabostima uz smanjenje pretnjii i korišćenja prilika iz okruženja (SWOT matrica), a sve u cilju maksimiziranja profitnih potencijala kompanije ili realizacije usvojenih ciljeva”, objašnjavaju poslovni konsultanti iz Casa Forte.

Prema njihovim rečima strategija preduzeća ispunjava svoju svrhu i ima pune efekte ukoliko je shvatljiva svim zaposlenima jasno i nedvosmisleno, kao i ako zaposleni razumeju svoju ulogu u značaj u procesu ostvarivanja ciljeva definisanih strategijom.

Takođe, uspešnost se ogleda i u edukovanju radnika za poslove koje obavljaju i koji su im u skladu sa ovlašćenjima o decentralizaciji dodeljeni.

Na osnovu strategije i definisanih ciljeva kao konkretnih, merljivih stremljenja koja preduzeće želi da postigne nastaje budžet za poslovnu godinu.

Budžet je osnovni planski dokument kompanije koji prikazuje očekivane prihode i rashode, dobit i kreanje gotovine u posmatranom budućem periodu.

Akcioni plan kao operativni instrument prati relizaciju aktivnosti usvojenih budžetom. Realizacija planiranog budžeta glavni je signal i pokazatelj uspešnosti rada kompanije i njenih zaposlenih za eksterne procene od strane potencijalnih investitora, kreditora, partnera.

“Takođe, ispravno postavljen budžet i merenje ostvarenja ciljeva su osnova za evaluaciju rada zaposlenih. Uputno je da se strategija u osnovnim crtama publikuje na vidljivim mestima, oglasnim tablama u zajedničkim prostorijama preduzeća”, zaključuju poslovni konsultanti Biljana Lazarević i Veljko Davidović.