Računovođe traže hitnu izmenu Zakona o računovodstvu

Ministarstvu finansija dostavljena je inicijativa sa molbom za hitnu izmenu Zakona o računovodstvu, koju je sastavilo i podnelo udruženje Računovodstvena komora Srbije.

Predsednica udruženja Snežana Mitrović kaže da je pre inicijative ukazano nekoliko puta na propuste još u toku donošenja zakona 2019. godine.

“Ono što nije dobro u Zakonu o računovodstvu i što smo tražili još u nacrtu je da sertifikovanje računovođa vrši Ministarstvo finansija, da se donese program sticanja znanja koji bi bio praktična provera znanja računovođa o sastavljaju finansijskog i poreskog izveštaja. Naravno, zalažemo se da sva stečena znanja budu priznata bez uslovaljavanja sa bilo kakvim licencama jer Zakon o računovodstvu poznaje samo profesionalno zvanje”, ističe Mitrović.

Ona je na konferenciji održanoj povodom novog Zakona o računovodstvu navela da je udruženje pozdravilo unapređenja u zakonu koja su uneta kao odredbe u nekim članovima, kojima su i sami doprineli kroz podnete inicijative.

“Izneli smo zahteve i obrazloženja u zaključcima Skupštine RKS u junu 2021. godine i dostavili Ministarstvu finansija, kabinetu Vlade Srbije i Predsedniku Republike Srbije, ali i predočili na sastancima sa ministrom i u nekoliko navrata i sa ostalim članovima kabineta, gde smo zahteve i stručna mišljenja obrazložili”, kaže predsednica udruženja.

“Ovo sada je molba Ministarstvu finansija da se pristupi hitnoj izmeni Zakona o računovodstvu i rešavanju državnog problema koji proizilazi iz nekih navedenih odredbi zakona, vezano za pravnu nesigurnost za zakonske zastupnike, računovođe i kvalitet finansijskih i poreskih izveštaja za 2022. godinu, i što je najznačajnije, nesigurnost za budžet Srbije. Najnoviju inicijativu je podržalo šest relevantnih poslovnih i profesionalnih udruženja”, naglašava Snežana Mitrović.

Veliki problem predstavlja i to što računovođe do kraja ove godine moraju da usklade svoje poslovanje sa Zakonom o računovodstvu. To, pre svega, znači da sva pravna lica i preduzetnici koji se bave ovom delatnošću u Republici Srbiji treba blagovremeno da podnesu zahtev za dobijanje dozvole za pružanje računovodstvenih usluga i upišu se u registar.

Vremena do kraja godine je malo, a do sada se u registru pružalaca računovodstvenih usluga Agencije za privredne registre (APR) u ovom trenutku nalazi 2.687 pravnih lica i preduzetnika koji su dobili rešenje komore ovlašćenih revizora da ispunjavaju date uslove.

Računovođe za sastavljanje i dostavljanje redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja na datum bilansa 31. decembra 2022. godine moraju biti upisane u registar pružalaca računovodstvenih usluga u APR-u, jer bi se u suprotnom smatralo da je dostavljen nepotpun finansijski izveštaj, što bi značilo da je u prekršaju odgovorno lice pravnog lica, odnosno preduzetnika.

Učesnici konferencije su izrazili zabrinutost za kvalitet finansijskih izveštaja za 2022. godinu, gde je ostavljen prostor u članu 15 Zakona o računovodstvu da poslodavac opštim aktom uređuje školsku spremu i uslove koje treba da ispuni lice kome će poveriti vođenje poslovnih knjiga.

Nigde u tom članu ne piše da lice mora zasnovati radni odnos kod poslodavca, pa se izvode zaključci da se može poveriti vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje izveštaja za 2022. godinu i fizičkim licima po ugovoru, a koja nemaju registrovanu delatnost za vođenje poslovnih knjiga.

Na konferenciji je o problemima računovođa, ali i privrednika, govorio i Boris Stojanović, koji ima dugogodišnje iskustvo u privatnom sektoru kao zakonski zastupnik.

“Postoji pravna nesigurnost baš u poslovanju kod malih i srednjih preduzeća koji predstavljaju stub domaće privrede. Došli smo do toga da se opet deo privrednika ‘gura’ u sivu zonu poslovanja. Ne postoji pravna sigurnost i podrška od strane države”, naveo je Stojanović.

On je kao poseban problem izneo to da će doći do situacije da će zakonski zastupnici odgovarati ne samo prekršajno, već i krivično, i to zbog situacija kojih nisu možda bili ni svesni niti sa njima upoznati, iako je zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji definisano da Poreska uprava pruža besplatnu pravnu pomoć, ali da ta pomoć ne postoji.

“Razlika u tumačenju propisa ministarstava i Poreske uprave dovode do toga da privrednici ulaze u pravnu nesigurnost iako žele da svoje biznise vode u skladu sa zakonima”, zaključio je Boris Stojanović.