Programi stimulišu firme, ali zapošljavanje nije obaveza

Država će poreskim olakšicama stimulisati poslodavce da zapošljavaju mlađe od 30 godina, jer je u ovoj populacionoj grupi nezaposlenost na nivou od 20 odsto. Prema rečima premijerke Ane Brnabić mere bi mogle da stupe na snagu već od 1. januara naredne godine.

Ovo nije prvi put da država stimuliše zapošljavanje radno sposobnog stanovništva mlađeg uzrasta. Godina za nama protekla je u znaku programa „Moja prva plata“, čiji je cilj bio motivacija firmi iz čitave zemlje da mladima otvore vrata i pruže priliku za sticanje prvog radnog iskustva. Premijerka za ovaj program ima samo reči hvale i najavljuje dogovor sa ministrom finansija Sinišom Malim kako bi se akcija proširila u narednom preriodu.

Kako program stimuliše poslodavce?

Sa predviđenim rokom od devet meseci korisnici programa imali su priliku da steknu iskustvo, radne navike i dobiju finansijsku satisfakciju.

Osposobljavanje za rad u realnom poslovnom okruženju sprovodi se prema planu koji odobrava Nacionalna služba za zapošljavanje, uz mentora koji vrši nadzor i pruža podršku. Jedan od uslova bio je da korisnici programa budu na evidenciji NSZ.

„Program ‘Moja prva plata’ jedna je od olakšica koje su stimulisale poslodavce da omoguće sticanje prvih radnih iskustava mladim ljudima. To nije zapošljavanje, jer osobe primljene na osnovu olakšica nisu u radnom odnosu. Država je pomagala tako što je davala određenu sumu u zavisnosti od stručne spreme. Novac dobija firma, odnosno poslodavac koji se prijavio za program. Verujem da je država računala da će neko od polaznika programa naći zaposlenje na duži period u firmi gde je primljen. Bilo je dosta osporavanja ovog programa, ali je zapošljavanja po tom osnovu bilo, a teško je proceniti u kojoj meri“, navodi za Biznis.rs poreski savetnik Đerđ Pap.

Poslodavci koji zapošljavaju pet radnika imali su ograničenje koje kaže da su mogli primiti samo jednog zainteresovanog polaznika. Kompanije u kojima radi od šest do 14 zaposlenih mogle su da prime dvoje, a oni sa više od 15 zaposlenih maksimum 20 odsto od ukupnoj broja radnika.

„Moje iskustvo je veoma pozitivno. Devojka koja je u moju firmu došla po tom programu nastaviće da radi posle isteka tog perioda. Siguran sam da to nije jedini primer i da će drugi na ovaj način rešiti potrebu za kadrovima. Iskustvo mi govori da država ovakvim programima motiviše poslodavce da pruže priliku mladim ljudima. Ipak, premalo je, ukoliko samo tri odsto firmi u čitavoj zemlji želi da zaposli polaznika programa“, kaže Pap.

Poslodavci nemaju obavezu da zaposle nove ljude

Izraženo u ciframa, firme su od države mesečno dobijale 20.000 dinara za isplatu nadoknade polaznika sa srednjom stručnom spremom, a 24.000 dinara primali su oni sa fakultetskim diplomama. Poslodavci nisu imali obavezu da nastave saradnju sa polaznicima programa.

Mnogi su posumnjali u namere poslodavaca da na osnovu programa uposle kvalifikovanog radnika koji bi radio za manji novac i bez plaćenih doprinosa, umesto što su na platnom spisku držali zaposlenog sa istim kvalifikacijama kome moraju platiti lični dohodak u skladu sa stručnom spremom i doprinose koji uz to idu. Ipak, pojedini poslodavci su, pored osnovne sume koja je obezbeđena preko NSZ, dotirali još jedan deo kako bi ukupna mesečna zarada bila uvećana.

„Kada je reč o doprinosima, plaćao se minimalni iznos koji takođe dotira država i odnosi se na zaštitu na radu. Poslodavac ne plaća ništa, osim ukoliko ne odluči da na sumu koju je obezbedila država na ime mesečne nadoknade za rad obezbedi i dodatan novac iz svog budžeta“, navodi Pap.

Krajnji rok za prijavu poslodavaca važio je do 31. decembra 2020. godine, pa polaznicima programa od devet meseci koji su uspeli „da se ukrcaju u poslednji vagon“ prvo radno iskustvo pod pokroviteljstvom NSZ i države ističe krajem septembra.