Skoring izveštaj smanjuje mogućnost poslovanja sa nelikvidnim preduzećima

U prvih šest meseci ove godine Agencija za privredne registre (APR) izdala je 454 skoringa sa podacima iz godišnjih finansijskih izveštaja za period od 2016. do 2020. godine.

Skoring, sa podacima iz godišnjih finansijskih izveštaja koji obuhvataju period od 2017. do 2021. godine, Agencija je počela da izdaje od 7. jula 2022. godine i do sada je izdala 172 skoring izveštaja.

Skoring je forma ocene boniteta koja jasno i ažurno daje celovitu sliku poslovanja privrednog društva, utvrđena na osnovu podataka iz redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za poslednjih pet, a najmanje tri godine.

Pri izradi skoringa vrednuju se finansijske performanse društva iskazane i analizirane preko pokazatelja za ocenu boniteta, uz uvažavanje osnovnih tendencija u oblasti u kojoj ono obavlja delatnost.

Iz bonitetne kuće CompanyWall objašnjavaju da bonitet preduzeća podrazumeva ocenu likvidnosti i kreditne sposobnosti određene kompanije, odnosno obuhvata celokupnu ocenu koja je zasnovana na analizi završnog računa i situacije u firmi.

Takođe, bonitet preduzeća obuhvata i ocenu vrednosti nastupanja insolventnosti određene kompanije u budućnosti. To se odnosi i na ocenu ekonomskih pojava u preduzeću, unutrašnje vrednosti i slično.

Ocena boniteta često se poistovećuje sa ocenom likvidnosti i kreditne sposobnosti preduzeća. Osnovni elementi pri utvrđivanju kreditne sposobnosti su analiza stanja i kretanja prihoda i vertikalna i horizontalna struktura imovine i kapitala preduzeća. Takođe, ocena boniteta se zasniva i na oceni potencijala, u kojoj se polazi od analize završnih računa i korišćenjem prognoza se otkrivaju jake i slabe strane određene kompanije, koje su vidljive u njenim završnim računima.

“Analiza bilansa dovodi do analize boniteta preduzeća. Ona se zasniva na osnovnim finansijskim izveštajima, na bilansu stanja i bilansu uspeha, koji su istovremeno i predmet analize boniteta određenog preduzeća”, kažu iz bonitetne kuće CompanyWall.

Oni savetuju sve firme da najpre provere da li su za poslovne subjekte sa kojima žele da sarađuju objavljeni finansijski izveštaji za prethodnu godinu.

Izveštaj sadrži i sistematizovani set podataka za poslednjih pet izveštajnih godina – osnovne statusne i finansijske podatke, pokazatelje za ocenu boniteta (na individualnom i zbirnom nivou), podatke o reviziji finansijskih izveštaja, podatke o danima nelikvidnosti i zabrani raspolaganja sredstvima na računima kod banaka, kao i ostale značajne informacije (rang u oblasti, Z-score, drugi podaci o finansijskim izveštajima i reviziji i sl).

Privredna društva se na osnovu skoringa razvrstavaju u pet osnovnih i tri specifična nivoa ocene boniteta: odličan bonitet (AA), veoma dobar bonitet (BB+, BB, BB-), dobar bonitet (CC+, CC, CC-), prihvatljiv bonitet (DD+, DD, DD-) i veoma slab bonitet (EE).

“Za specifične grupe privrednih društava, usled određenih pravnih postupaka, skoring se iskazuje oznakama statusa. Skoring je dostupan svim zainteresovanim korisnicima, na srpskom i engleskom jeziku, a zahtev za izdavanje mogu uputiti sva pravna i fizička lica”, kažu iz APR-a za Biznis.rs.

Na pitanje u kojim situacijama privredna društva ne mogu dobiti skoring ocenu iz APR-a kažu da se skoring ne izdaje za ogranke stranih pravnih lica, kao ni za brisana privredna društva.

Takođe, u još nekoliko situacija kao što su otvoren stečajni postupak, pokrenut postupak likvidacije, trajna nelikvidnost, statusna promena, novoosnovana privredna društva, ne postojanje podataka jer nije dostavljen finansijski izveštaj neki su od razloga kada se ne utvrđuje bonitetna ocena.