Određena pravna lica u obavezi da zaposle zakonskog zastupnika

Koji je najisplativiji način angažovanja direktora?

AnalizaPoslovanjePreduzetnikU fokusu

8.8.2022 08:01 Autor: Ljiljana Begović 8

Koji je najisplativiji način angažovanja direktora? Koji je najisplativiji način angažovanja direktora?
U zavisnosti od oblika poslovanja neka pravna lica po zakonu moraju da imaju direktora. Propisano je da privredna društva koja obavljaju delatnost radi sticanja... Koji je najisplativiji način angažovanja direktora?

U zavisnosti od oblika poslovanja neka pravna lica po zakonu moraju da imaju direktora. Propisano je da privredna društva koja obavljaju delatnost radi sticanja dobiti imaju jednog ili više zakonskih zastupnika. Za određene pravne forme, kao što su akcionarska i društva sa ograničenom odgovornošću, dozvoljeno je da zakonski zastupnici imaju funkciju direktora.

Sa druge strane, funkcija direktora predviđena je i kod zadruga i udruženja, a direktore imamo i kod javnih preduzeća, ustanova i preduzeća regulisanih zakonom o javnim službama.

Zakon o radu pod pojmom direktora (kao organ zastupanja poslodavca) podrazumeva još i upravnike, dekane, rektore, predsednike, generalne sekretare.

Firma koja je u obavezi da ima direktora može ga angažovati na nekoliko načina. Prema rečima advokata Bojana Đukanovića iz advokatske kancelarije Papadakis & Čabarkapa direktor može biti zaposlen na osnovu ugovora o radu na određeno ili neodređeno vreme.

Ako je radni odnos direktora zasnovan na neodređeno vreme, on se nastavlja i po prestanku mandata. Kada direktoru istekne mandat poslodavac bi trebalo da ga premesti na drugo odgovarajuće radno mesto. Ovo je najčešće slučaj kada za direktora bude izabrano lice koje je već u radnom odnosu kod tog poslodavca.

„Kada je direktor u radnom odnosu na određeno vreme, onda je to najčešće dok mu ne istekne mandat. U tom slučaju prestankom mandata prestaje i radni odnos – ovo ujedno predstavlja i jedan od izuzetaka od opšteg pravila da ugovor na određeno može da traje samo 24 meseca, pošto je mandat direktora neretko duži od toga. Međutim, postoji i slučaj kada je mandat kraći od radnog odnosa, i tada se radni odnos nastavlja na drugim poslovima. Ova situacija je moguća samo u slučaju dugogodišnje odsutnosti ranijeg direktora“, objašnjava Đukanović.

Biznismen
Foto: Unsplash.com

Menadžerski ugovor“

Ukoliko direktor nije zasnovao radni odnos sa društvom, međusobna prava, obaveze i odgovornosti direktora i društva uređuju se ugovorom o pravima i obavezama direktora. Direktor ima pravo na naknadu za rad i druga prava poput odsustva, odmora, zaštite na radu, ali i obaveze i odgovornosti koje ukoliko narušava može biti razrešen.

Zakon ne propisuje minimalni iznos naknade za direktora, ali taj iznos, shodno mišljenju ministarstva finansija, mora biti određen, i to ne bilo koji već iznos koji predstavlja „adekvatnu naknadu“ za rad. Zajedno sa naknadom, direktoru se obračunavaju i uplaćuju porez i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje. Ovaj ugovor u ime poslodavca zaključuje njegov nadležni organ utvrđen zakonom ili opštim aktom. Zaključenju ovog ugovora prethodi odluka o imenovanju direktora“, navodi Đukanović.

Takođe, ukoliko je reč o strancu koji je imenovan za direktora domaćeg društva, stranac-direktor koji je angažovan po osnovu ugovora o pravima i obavezama direktora ne mora da ima radnu dozvolu ukoliko u zemlji boravi kraće od 90 dana u 180 dana. Nasuprot tome, stranac-direktor angažovan po osnovu ugovora o radu mora da ima radnu dozvolu i dozvolu za privremeni boravak.

Direktor ne može biti angažovan po osnovu drugih vrsta ugovora.

Porez i doprinosi za rad direktora

Ukoliko je direktor zasnovao radni odnos u društvu njegova zarada će biti oporezovana na isti način kao i ostalim radnicima.

Međutim, ako direktor nije zasnovao radni odnos u društvu, odnosno angažovan je po osnovu ugovora o pravima i obavezama direktora, isplaćene naknade za rad direktora oporezuju se kao ostali prihodi po stopi od 20 odsto. Poreska osnovica je bruto prihod umanjen za normirane troškove i prilikom plaćanja doprinosa ne važi maksimalna osnovica na koju se plaćaju doprinosi.

„Sve ovo dovodi do zaključka da ukoliko direktor ima veće prihode isplativije je u poreskom smislu da bude angažovan na osnovu ugovora o radu, a ukoliko nema da bude na ugovoru o pravima i obavezama direktora“, ocenjuje advokat.

Takođe, direktor može da bude i neko od osnivača društva, bez zasnivanja radnog odnosa, ali u tom slučaju je društvo dužno da za njega obračunava i plaća doprinose za obavezno socijalno osiguranje na minimalnu osnovicu.

„Ukoliko se ovi doprinosi ne plaćaju, u slučaju „gašenja firme“ (likvidacije) Poreska uprava neće izdati uverenje da su sve obaveze namirene (što je jedan od uslova za likvidaciju i brisanje iz APR-a) ili će izdati uverenje pod uslovom da likvidacioni upravnik potpiše izjavu da će preuzeti sve troškove društva, čime izlaže sebe velikom finansijskom teretu“, zaključuje advokat Bojan Đukanović.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...