Koje obaveze ima preduzetnik kada radnju stavi u mirovanje?

Jedan od načina da preduzetnici prevaziđu krizu u poslovanju je mogućnost privremenog prekida rada.

Kod Agencije za privredne registre preduzetnik može registrovati privremeni prekid delatnosti ili trajno zatvoriti radnju. Privremeni prekid obavljanja delatnosti je privilegija samo preduzetnika, dok d.o.o., ortačka društva i ostala pravna lica ne mogu da izvrše privremeni prekid delatnosti.

Prema rečima poreske savetnice Zvezdane Pisarević, preduzetnici mogu da zamrznu svoju preduzetničku radnju, a da pri tome ne moraju da navode razlog, tako što će podneti prijavu Agenciji za privredne registre (APR) o privremenom prekidu obavljanja delatnosti. Prijava se može podneti kao privremeni prekid, gde se upisuje datum početka i datum završetka privremenog prekida obavljanja delatnosti, a može se i izabrati opcija „do ponovnog prijavljivanja“.

Na pitanje da li postoji minimalni i maksimalni period na koji se može preduzetnička radnja staviti u mirovanje, naša sagovornica kaže da zakonom nije određen period na koji se preduzetnik može staviti u stanje privremenog prekida obavljanja delatnosti, niti je određeno koliko puta preduzetnik to može da učini.

“Dakle, neograničen broj puta može da odjavi i prijavi svoju preduzetničku delatnost bez navođenja bilo kakvog razloga za tu odluku”, ističe Pisarević.

Kada se dobije Rešenje od APR potrebno je podneti prijavu PPDG-1 na portalu Poreske uprave da bi Poreska uprava prestala sa zaduživanjem za porez i doprinose. U tom slučaju preduzetnik nema staž i nije zdravstveno osiguran. Ukoliko želi da i dalje bude socijalno osiguran, bez obzira na prekid delatnosti tada je u obavezi da nastavi sa plaćanjem doprinosa na najnižu propisanu osnovicu.

“Ako su obaveze za socijalne doprinose veće od najniže propisane osnovice onda je najbolje da se raspita direktno u Poreskoj upravi kako je najbolje da postupi”, smatra poreska savetnica.

Da li se pre mirovanja moraju platiti svi dugovi?

Za vreme mirovanja preduzetničke delatnosti preduzetnik ne sme da nastavlja da obavlja delatnost, ali račun u banci uobičajeno radi što znači da može vršiti plaćanja preko svog poslovnog računa.

“Preduzetnik ne mora da plati sve dugove da bi stavio radnju u mirovanje, može nastaviti da ih plaća iz budućih priliva na tekući račun”, navodi Zvezdana Pisarević.

Ipak neke poreske obaveze nastavljaju da teku iako je preduzetnik u prekidu obavljanja delatnosti, kao što je naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine.

Preduzetnik je u obavezi da plati taksu i u godini u kojoj je započeo prekid delatnosti kao i u narednoj godinu u odnosu na godinu u kojoj je stupio u privremeni prekid. Razlog je taj što se naknada plaća prema kriterijumima iz Uredbe, ali određuje se i prema prihodu iz prethodne godine, tačnije naknada ne sme biti veća od 0,4 odsto prihoda ostvarenog u prethodnoj godini.

Uredba koja definiše naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine nije predvidela situaciju privremenog prekida obavljanja delatnosti za preduzetnika. Prema ovoj Uredbi poreska prijava se podnosi najkasnije do 31.07. tekuće godine za tu godinu.

Treba naglasiti da privremeni prekid delatnosti kod APR nije isto što i zatvaranje preduzetnika, odnosno brisanje iz registra. Kada se uđe u pretragu preduzetnika na sajtu APR vidi se da taj preduzetnik koji je u privremenom prekidu i dalje ima status ‘aktivan’.

Tek zatvaranjem preduzentika, odnosno brisanjem iz registra APR, menja se status u ‘brisan iz registra’. Znači ‘privremeni prekid delatnosti’ i ‘brisanje preduzetnika iz registra’ su dve potpuno različite aktivnosti koje imaju različite implikacije po preduzentika.