Kada preduzetnik ima obavezu plaćanja dugova sa privatnog računa?

U Srbiji je, prema podacima Agencije za privredne registre (APR), evidentirano 328.797 preduzetnika, koji čine veliki deo domaće privrede. U ovaj broj uključeni su i preduzetnici koji su prijavili privremeni prekid delatnosti.

Često se dešava, kako navode poreski savetnici, da preduzetnici iscrpe sve opcije za dalji nastavak poslovanja i da na kraju budu prinuđeni da svoje preduzeće zatvore i izbrišu iz registra privrednih subjekata APR-a.

Ipak, da bi se zatvorila preduzetnička radnja moraju biti namirene obaveze prema državi, ali ne i prema poveriocima i dobavljačima.

“U slučaju zatvaranja firme podrazumeva se da je preduzetnik naplatio sve dugove od svojih kupaca ili da je prodao svu robu koju ima na lageru. Ukoliko nije prodao sve, postoji mogućnost da robu vrati svojim dobavljačima i tako smanji dug prema njima. Gašenjem preduzetničke radnje gasi se i tekući račun. Da bi preduzetnik bio izbrisan iz evidencije APR-a potrebno je da podnese potvrdu da nema poreskih dugovanja i to od Poreske uprave na nivou Srbije, kao i od lokalne poreske administracije”, objašnjava za Biznis.rs poreska savetnica Zvezdana Pisarević.

Ona ističe da ako preduzetnik ima zaostale dugove prema dobavljačima, a nije ih izmirio pre zatvaranja radnje, potraživanja će morati da plati kao fizičko lice, sa svog privatnog tekućeg računa.

“To, sa druge strane, može da uzrokuje probleme poveriocima jer su fakturu izdali na ime firme, a dug isplaćuje fizičko lice. A znamo da firma koja posluje sa fizičkim licima mora da koristi fiskalni uređaj, stoga je najbolje da se sve obaveze izmire pre zatvaranja radnje”, savetuje naša sagovornica.

Prema njenim rečima, u ovakvoj situaciji je najbolje da se radnja stavi u stanje mirovanja, odnosno da se prvo podnese zahtev za privremeni prekid obavljanja delatnosti. To znači da privremeno prestaje poslovanje, ali preduzetnik zadržava PIB i tekući račun koji je aktivan, s tim da u tom periodu miruju i poreske obaveze.

„U periodu mirovanja preduzetnik može da uplaćuje novac na poslovni tekući račun i da tako izmiruje obaveze prema dobavljačima. Tako bi bilo najjednostavnije za sve“, smatra poreska savetnica.

Dobavljači, s druge strane, mogu da pokrenu tužbu za naplatu potraživanja jer je preduzetnik, po definiciji, poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost na tržištu radi sticanja prihoda.

“Naglasak je u ovom slučaju na fizičko lice, tako da su dugovi preduzetničke delatnosti istovremeno dugovi fizičkog lica, isto kao što je imovina preduzetničke delatnosti istovremeno i imovina fizičkog lica”, naglašava Pisarević.

Takođe, potrebno je istaći da preduzetnička radnja može biti zatvorena i po sili zakona, a na osnovu inicijative Narodne banke Srbije, ako je tekući račun radnje u blokadi duže od dve godine. U tom slučaju ne prestaju potraživanja Poreske uprave, već je nosilac duga fizičko lice, odnosno osnivač preduzetničke radnje.

Pored navedenih razloga, do brisanja preduzetničke radnje po sili zakona može doći ako preduzetnik ima meru izdržavanja zatvorske kazne duže od šest meseci, ili se utvrdi ništavost registracije.