Troškovi reprezentacije ne tretiraju se uvek po istom poreskom obrascu

Kada odlučite da poslovnom partneru date neki simboličan poklon, ili neku uslugu, trebalo bi da znate da su to troškovi reprezentacije i da se PDV za tu stavku iz računa ne može koristiti kao odbitni.

Troškovi reprezentacije nastaju u poslovnim odnosima sa poslovnim partnerima, najčešće korišćenjem ugostiteljskih usluga, prilikom obeležavanja različitih jubileja, proslava, puštanja u rad novih proizvodnih i prodajnih objekata, učešćem na sajmovima, izložbama i slično.

Ukoliko poslovnim partnerima dajete na poklon kalendare, upaljače, rokovnike, olovke i druge predmete male vrednosti, smatraju se troškovima reklame ukoliko imaju logo firme. U suprotnom su troškovi reprezentacije.

Postoje dva nezavisna obračuna dobiti. Jedan je računovodstveni, dok je drugi poreski obračun i on se vrši na posebnim obrascima – poreskom bilansu i poreskoj prijavi i uređen je odredbama Zakona o porezu na dobit pravnih lica. Njegov rezultat je takozvana oporeziva dobit koja predstavlja osnovicu.

Kada se od ukupno ostvarenih prihoda oduzmu ukupno učinjeni troškovi tokom poslovne godine dobija se računovodstveni dobitak ili gubitak. Međutim, država je odredila neke korekcije prihoda i troškova koji se koriste prilikom obračuna kako bi se sprečile zloupotrebe.

Trošak reprezentacije može nastati i kao plaćanje za robu i usluge uzete od drugih dobavljača ili uzimanjem, odnosno korišćenjem, za potrebe reprezentacije, sopstvene robe ili proizvoda.

Prema Zakonu o PDV-u obveznik nema pravo na odbitak PDV-a po osnovu izdataka za reprezentaciju.

“Na primer ako za poslovni ručak sa poslovnim partnerom, preduzetnik primi račun za usluge reprezentacije u iznosu od 35.000 dinara, plus obračunat PDV po opštoj stopi, u iznosu od 7.000 dinara, nema pravo na odbitak PDV-a”, kaže Snežana Mitrović predsednica udruženja Računovodstvena komora Srbije.

PDV iskazan u računu dobavljača, koji je obračunat na uslugu koja ima tretman troška reprezentacije, uključuje u ukupne troškove i obračunati PDV i priznaje trošak reprezentacije u glavnoj knjizi.

Zakonom o porezu na dobit definisan je maksimalan iznos troškova reprezentacije i troškova za reklamu i propagandu koji se može koristiti prilikom obračuna oporezive dobiti.

Troškovi reprezentacije u izveštajnom periodu odobravaju se kao poreski priznat rashod samo u iznosu od 0,5 odsto od ukupnog prihoda. To je propisan poreski limit za poresko priznavanje troškova reprezentacije, kao poreski priznatih rashoda na datum bilansa.

“Reči ‘priznaju se’ znače da firma koja ima ove troškove iznad definisane granice, može u ukupnom iznosu da ih proknjiži u svom knjigovodstvu, ali prilikom računanja oporezive dobiti koja predstavlja osnovicu poreza na dobit ima pravo da uzme samo iznos ovih troškova do definisane granice. Na taj način, iznos troškova preko cenzusa direktno povećava oporezivu dobit, pa samim tim i iznos poreza na dobit koji firma treba da plati”, objašnjava Marija Đorđić iz agencije Experta.

Dakle, dobit obračunata po poreskim propisima veća je u odnosu na računovodstveni obračun za iznos troškova reprezentacije koji se ne priznaje u poreskom bilansu. Drugim rečima, pomenuti iznos ulazi u osnovicu poreza na dobit, pa povećava iznos poreza koji firma treba da plati. Iznos poreza na dobit je isti kao i onaj koji bismo dobili da firma uopšte nije imala ove troškove tokom poslovne godine (zato se i koristi izraz „ne priznaju se“ u poreskim propisima).

Pravno lice treba da poseduje pravilnik kojim će bliže urediti pitanja u vezi troškova reklame i propagande i troškova reprezentacije.