Da li je Evropa zaista u „srednjem veku“ veštačke inteligencije?

Evropski zakon o veštačkoj inteligenciji (AI Act), koji se pre dve godine smatrao previše ambicioznim, danas je na meti kritika sa obe strane Atlantika. Rukovodioci kompanija Microsoft i Google sumnjaju da pravila iz 2024. još odgovaraju svrsi, dok Brisel tvrdi da je zakon dovoljno čvrst.

Predsednik Microsofta Bred Smit (Brad Smith) rekao je za Politico, na marginama samita o veštačkoj inteligenciji u Dablinu, da evropski zvaničnici treba da preispitaju relevantnost važećih pravila. Po njemu se svaki propis piše, tumači, a onda se tehnologija razvije i propis se iznova tumači i menja.

Demis Hasabis iz Google Deepmind ocenio je da bi zakon donet pre tri godine danas bio zastareo i verovatno ne bi rešavao stvarne probleme, iako nije imenovao evropski AI Act. Povod za ove ocene je leto u kome su AI agenti u više incidenata izmakli kontroli.

Zaokret je neobičan jer industrija koja se godinama bunila protiv regulative sada traži strožija pravila, uz tvrdnju da je tehnologija koju gradi zastrašujuća. Evropska komisija ne prihvata ocenu da je zakon zastareo. Komesarka za tehnologiju Hena Virkunen kaže da je dobro opremljen za agente, a komesar za zaštitu potrošača Majkl Mekgrat (Michael McGrath) da je sistem za sada zadovoljavajući, ali da mora ostati otporan na budućnost.

Kritike stižu i iz država članica EU. Mađarska je u oktobarskom dokumentu navela tri rupe u zakonu – primenu na modele koji se interno koriste i testiraju pre izlaska na tržište, nedovoljno informacija o treniranju i testiranju i odgovornost kompanija za štetu koju naprave agenti. Češki izaslanik Lukaš Kačena poručio je da je zakon dobar početak, ali da nije dovoljan.

AI agenti su posebno osetljiva tačka. Zakon ih pominje tek ukratko, a prema podacima kompanije OpenAI oni pokreću više od polovine AI procesa u Evropi. Ove godine usvojena je prva izmena, kojom su odloženi pojedini delovi i uvedene nove zabrane, među ostalim seksualizovanih dipfejkova.

CNN podseća da je Evropa, uprkos prvim sveobuhvatnim pravilima, odsutna iz razgovora o bezbednoj upotrebi AI i da zaostaje za SAD i Kinom. Nobelovac Filip Agion upozorava na rizik marginalizacije, a predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard (Christine Lagarde) je dilemu nazvala neprijatnom, ili zaostajanje u primeni zbog zaštite podataka, ili brza primena uz zavisnost od drugih.

Kazne dosežu tri odsto godišnjeg prometa u AI sektoru, ali je primena teška jer više država još nema nadzorna tela. Meta AI je u Evropi pokrenut u martu 2025, oko 18 meseci nakon što je počelo njegovo uvođenje u SAD, a polovina od oko 157.000 firmi koje je anketirao Eurostat navela je nejasne pravne posledice i strah od kršenja zaštite podataka kao razlog da ne koriste AI.

Priznanje da propisi predstavljaju teret stiglo je i od same Evropske komisije. Paket AI Omnibus, predstavljen prošle godine, ublažio je pojedine zahteve zakona, a rok za primenu pravila o sistemima visokog rizika pomerio je do decembra 2027. Francuska firma Pigment navodi da pravila usporavaju kompanije, dok američka kompanija Cognizant AI Lab ocenjuje da su zabrane i obaveze transparentnosti solidno postavljene, ali da je režim za sisteme visokog rizika slaba tačka, utoliko pre što se još ne primenjuje.

Regulativa, međutim, nije jedini problem, jer Evropa zaostaje i u ulaganjima. Prema podacima Stanford instituta, privatna ulaganja u veštačku inteligenciju u Evropi iznosila su prošle godine oko 21 milijardu dolara, dok je u SAD uloženo 286 milijardi. Sjedinjene Američke Države imaju deset puta više data centara od bilo koje druge zemlje, a 2025. godine proizvele su 59 značajnih modela, Kina 35, dok su Francuska i Velika Britanija imale po jedan.

Nadu Evropi pruža francuski Mistral AI, koji tvrdi da njegov novi model parira američkim konkurentima, ali tek treba da se pokaže da li je reč o ozbiljnom rivalu. Osnivačica Pigmenta Eleonor Krespo Evropu poredi sa srednjim vekom veštačke inteligencije, ali veruje da će i ona dočekati svoju renesansu. Pigment vidi evropsku prednost u industrijskom znanju i podacima iz proizvodnje, energetike, mobilnosti i zdravstva.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen) ocenila je u govoru o stanju EU da je zakon ključni deo zaštitnih ograda i da Evropi omogućava da oblikuje globalne napore u suočavanju sa opasnostima ove tehnologije. Pravni stručnjaci, s druge strane, smatraju da je za ocenu uspeha prerano, budući da se pravila još uvode.