EU uvodi obavezno označavanje AI sadržaja i visoke kazne za kršenje pravila

Prilikom pretraživanja interneta i skrolovanja korisnici u Evropskoj uniji od sada bi mogli češće da nailaze na AI vodene žigove. Naime, za pojedine pružaoce usluga veštačke inteligencije od 2. avgusta važe stroža pravila, između ostalog i kada je reč o označavanju generisanih slika, video-snimaka i tekstova, proizlazi iz saopštenja Evropske komisije.

Pored toga, korisnici moraju biti obavešteni da komuniciraju sa veštačkom inteligencijom, odnosno, na primer, da razgovaraju sa četbotom, a ne sa čovekom, piše Jutarnji list, pozivajući se na Deutsche Welle.

Nadležna tela u Briselu objavila su pre nekoliko nedelja praktični vodič o tome kako bi oznake, u zavisnosti od vrste sadržaja, trebalo da izgledaju u skladu sa propisima.

Pravila se posebno odnose na deepfake sadržaje, odnosno materijale koji izgledaju uverljivo i autentično, a često se koriste u manipulativne svrhe.

Kod deepfake video-snimaka oznake bi trebalo da budu prikazane odmah na početku, da ostanu vidljive ili da se u redovnim intervalima ponovo pojavljuju. Preporučuju se i interaktivni elementi, na primer, kod izmenjenih fotografija. Uz trajnu oznaku moglo bi da se prikaže i upozorenje kada korisnik pređe mišem preko lica koje je izmenila veštačka inteligencija.

Kod audio-zapisa, poput podkasta generisanih pomoću veštačke inteligencije, odgovarajuće upozorenje trebalo bi da bude izgovoreno na samom početku.

Kada je reč o tekstovima, predlaže se da oznaka da je sadržaj generisala veštačka inteligencija bude istaknuta iznad teksta ili u blizini naslova.

Takođe, prilikom kreiranja AI sadržaja trebalo bi u datotekama ostaviti i mašinski čitljive digitalne oznake kako bi drugi sistemi mogli pouzdano da prepoznaju da je sadržaj nastao uz pomoć veštačke inteligencije.

Nova pravila stupila su na snagu ove nedelje za sve pružaoce usluga veštačke inteligencije, koji tek plasiraju svoje modele na tržište.

Za pružaoce već postojećih i široko korišćenih modela, poput ChatGPT-a, Geminija ili modela Claude, pravila će važiti najkasnije od decembra 2026. godine.

Obaveze se ne odnose na fizička lica, osim ukoliko veštačku inteligenciju koriste u poslovne svrhe.

Kako piše Deutsche Welle, Evropska kancelarija za veštačku inteligenciju u Briselu proveravaće i da li su veliki AI modeli dovoljno kontrolisani i da li mogu samostalno da izvode sajber napade.

Kompanije će zbog toga morati da primene odgovarajuće bezbednosne mere i da eventualne incidente bez odlaganja prijave Evropskoj uniji.

Da to nije samo teorijska mogućnost pokazuju i dva zapažena slučaja iz skorijeg perioda: i kompanija OpenAI, koja razvija ChatGPT, i kompanija Anthropic, koja razvija Claude, priznale su da je njihov softver tokom testiranja neočekivano pokušao da napadne sisteme drugih kompanija.

Za kršenje Zakona o veštačkoj inteligenciji predviđene su visoke kazne. Za primenu zabranjenih AI praksi kazna može iznositi do 35 miliona evra ili sedam odsto ukupnog godišnjeg svetskog prometa kompanije, u zavisnosti od toga koji je iznos veći.

Za nepoštovanje obaveza u vezi sa transparentnošću ili za nedovoljne bezbednosne mere kazna može dostići 15 miliona evra ili tri odsto ukupnog godišnjeg svetskog prometa kompanije, takođe, u zavisnosti od toga koji je iznos veći.