Evropa traži alternativu za Palantir, ali za sada bezuspešno

Evropa sve intenzivnije traži zamenu za američku kompaniju Palantir, čiji se softver koristi u policiji, obaveštajnim službama, vojsci i zdravstvenim sistemima. Francuska i Nemačka pokrenule su inicijativu za razvoj evropske digitalne infrastrukture, dok pojedine države i institucije nastoje da smanje zavisnost od američke tehnologije i ojačaju digitalni suverenitet.

Međutim, stručnjaci upozoravaju da će odustajanje od Palantira biti izuzetno teško. Kompanija je razvila napredne sisteme za obradu ogromnih količina podataka, a njena rešenja su duboko integrisana u svakodnevni rad brojnih državnih institucija. Upravo zbog kvaliteta i iskustva koje je stekla kroz dugogodišnju saradnju sa velikim brojem klijenata, evropske zamene još teško mogu da pariraju njenim mogućnostima, prenosi Politico.

Iako Francuska promoviše domaću kompaniju ChapsVision, a razvijaju se i druga evropska rešenja poput vojnog sistema Artemis AI, mnogi zvaničnici priznaju da trenutno ne postoji ozbiljna zamena za Palantir, posebno u vojnim operacijama. NATO ističe da Palantirova tehnologija za analizu podataka sa bojišta i satelitskih snimaka nema ravnopravnog konkurenta, što dodatno otežava evropske planove za tehnološku nezavisnost.

Kompanija je u međuvremenu postala predmet političkih kontroverzi zbog stavova svojih osnivača i saradnje sa američkim institucijama i izraelskom vojskom. Kritičari upozoravaju da Evropa ne bi smela da ključne bezbednosne sisteme zasniva na tehnologiji privatne američke kompanije, dok Palantir odbacuje optužbe i naglašava da podržava demokratske države i zaštitu građanskih sloboda.

Palantir je svoje prisustvo u Evropi izgradio tokom velikih kriza. Posle terorističkih napada u Parizu 2015. godine francuske službe bezbednosti počele su da koriste njegov softver, dok su nemačka policija i britanski Nacionalni zdravstveni sistem usvajali njegove platforme tokom bezbednosnih i zdravstvenih izazova. Vremenom je kompanija postala važan deo rada mnogih državnih institucija, iako pojedine organizacije smatraju da za njihove potrebe postoje dovoljno dobra i jeftinija rešenja.

Palantir danas dodatno širi uticaj u Evropi kroz saradnju sa NATO alijansom, gde je njegov sistem Maven postao operativan na poverljivim mrežama saveznika. Istovremeno, njegova rešenja koriste i velike evropske kompanije Airbus, BMW i BP, što pokazuje da se uticaj kompanije proteže daleko izvan državnog sektora.

Odnos prema Palantiru mogao bi biti ključni test evropskog digitalnog suvereniteta. Ako evropske vlade i kompanije uspeju da razviju sopstvena konkurentna rešenja, napraviće važan korak ka tehnološkoj nezavisnosti. U suprotnom, zavisnost od američkih tehnoloških giganata mogla bi da postane još izraženija u eri sve naprednije veštačke inteligencije.