Kina i dalje glavni globalni oslonac elektronske industrije

Kompanije odlaze tamo gde su tržišni uslovi najbolji, a mnogo manje se rukovode političkim razlozima, ocenio je za Biznis.rs redovni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Slobodan Aćimović.

Komentarišući medijske navode da sve više kompanija razmatra selidbu proizvodnje iz Kine u druge azijske države, Aćimović je rekao da ne vidi ništa čudno u selidbi u zemlje sa jeftinijom radnom snagom, ali da i drugi faktori igraju ulogu u tome.

Prema analizi časopisa Economist, potrebno je puno hrabrosti da bi neka elektronska firma zaobišla Kinu. Ta zemlja je glavni oslonac industrije potrošačke elektronike vredne više hiljada milijardi dolara. Izvoz elektronske robe i komponenti iz Kine vredeo je 1.000 milijardi dolara u 2021. godini, od ukupno 3.300 milijardi dolara na globalnom nivou.

Kineska radna snaga više nije jeftina, a od 2013. do prošle godine plate u proizvodnji su se udvostručile, na prosečno 8,27 dolara po satu. Istovremeno, produbljivanje procesa tehnološkog razdvajanja između Pekinga i Vašingtona navodi proizvođače visokotehnoloških proizvoda, posebni onih koji uključuju napredne poluprovodnike, da preispitaju svoje oslanjanje na Kinu. To se pre svega odnosi na američke, japanske i južnokorejske kompanije.

„To je jednostavno tržišna odluka svake kompanije. Svaka firma analizira svoju poziciju u lancu snabdevanja. Kompanije odlaze tamo gde je tržišna situacija bolja. Ne samo u pogledu plata, već i energenata, infrastrukture i ostalih faktora“, rekao je Aćimović. Naš sagovornik podseća da je preseljenje proizvodnje izuzetno skupo i da to značajno utiče na odluku o preseljenju.

Prema podacima kojima raspolaže američka istraživačka kompanija Teikoku Databank između 2020. i 2022. godine broja japanskih kompanija koje posluju u Kini pao je sa oko 13.600 na 12.700. Sony planira da preseli proizvodnju kamera iz Kine na Tajland. Južnokorejski Samsung smanjio je broj zaposlenih u Kini za dve trećine u odnosu na vrhunac iz 2013. godine, a američki Dell navodno planira da prestane da koristi čipove kineske proizvodnje do 2024. godine.

Profesor Aćimović smatra da se ne može govoriti o masovnom napuštanju Kine, niti da bi to trebalo očekivati u bliskoj budućnosti, ali da svaka kompanija ide tamo gde joj ekonomski više odgovara. Prema njegovim rečima, Srbija je dobar primer ako se posmatra rast nemačkih investicija i broja kompanija u našoj zemlji. One su svakako ovde i zahvaljujući političkom uticaju koji je nesumnjivo važan, ali su ekonomski izazovi bili presudni.

Economist zaključuje da nijedna država u Aziji nema tako ogromnu proizvodnu bazu kao Kina, ali da bi udružene ekonomije od Japana, preko Južne Koreje, Tajvana, Filipina, Indonezije, Singapura, Malezije, Tajlanda, Vijetnama, Kambodže i Bangladeša, do severozapadne Indije, mogle da predstavljaju snažnu alternativu. Ovo tržište u teoriji raspolaže potencijalom da objedini bogatstvo i veštine Japana i jeftinu radnu snagu Indije.

Da li će se to ostvariti u praksi, zavisiće od snage geopolitičkih promena, koje su za sada u senci ekonomije. O tome svedoči podatak da je trgovinska razmena između SAD i Kine u prošloj godini dostigla rekordan nivo, više od 690 milijardi dolara.

Alternativni azijski lanac snabdevanja (Altasia), koji bi mogle da formiraju malopre pomenute zemlje, premašuje potencijal Kine u pogledu radne snage sa 1,4 milijarde prema 980 miliona. U mnogim zemljama plate su nekoliko puta niže nego u Kini, a ukupan njihov izvoz u SAD prošle godine dostigao je takođe rekordnih 634 milijarde dolara.