Mame u tridesetim godinama najčešći kupci životnog osiguranja

U Srbiji trenutno ima 1.855.632 aktivnih korisnika životnog osiguranja, dok je osiguranika koji imaju životno osiguranje preko investicionih fondova 6.600, pokazuju poslednji podaci Narodne banke Srbije.

Životna osiguranja u Srbiji uglavnom kupuju osobe u tridesetim godinama koje su postale roditelji, jer ih roditeljstvo najčešće natera na razmišljanje o budućnosti dece i njihovoj sigurnosti u finansijskom smislu, kao i na brigu za sopstveno obezbeđenje penzije.

Đorđe Nedeljković iz agencije Štednja i životno osiguranje kaže da je primetno da su u Srbiji žene izraženije svesti od muškaraca kada je u pitanju iniciranje ugovaranja ovakvih programa.

“Poslednjih godina dosta mlađih ljudi koji dolaze iz IT industrije, frilenserskih modela zaposlenja, pa i preduzetnika, sve više se odlučuje da štedi kroz životno osiguranje i tako obezbeđuje sebe, odnosno porodicu, i uvećava svoj kapital”, navodi Nedeljković.

Dajana Petić iz agencije Dnd-Top Di kaže da, prema njenom iskustvu, životno osiguranje najčešće uzimaju pravnici i doktori.

“Pravnici jer razumeju ugovore o životnom osiguranju, dok lekari posebno obraćaju pažnju na zaštitu od težih bolesti. Poslednjih godina preduzetnici i IT sektor sve više kupuju ovu vrstu osiguranja. Razlog njihovog uzimanja je visok rizik koji nose kao samostalni u svom poslu”, smatra Petić.

Najčešći motivi za ulaganje u životno osiguranje ljudi koji žive u Srbiji su odgovornost za svoju budućnost (štednja za penziju) i budućnost svoje porodice (osiguranje života), kao i štednja za školovanje dece.

Mešovito životno osiguranje omogućava ljudima da bez početnog kapitala ili prevelike ušteđevine obezbede sebe i svoju porodicu u budućnosti, uz uslov da to omogućava zdravstveno stanje, koje je jedan od ključnih faktora.

Cilj životnog osiguranja je da se obezbedi materijalna sigurnost članova porodice ili drugih korisnika za slučaj smrti osiguranika ili materijalna sigurnost ugovarača osiguranja (najčešće po odlasku u penziju), kao i da se obezbede potraživanja (na primer, zaključenje osiguranja života u korist davaoca kredita).

“Praktičnost bilo kog vida osiguranja zavisi od samih motiva pojedinačnih klijenata, odnosno šta njime žele da postignu: na primer – roditelji žele da osiguraju budućnost svoje dece u materijalnom smislu, bez obzira da li će biti sa njima ili ne, jer su svesni okolnosti koje život nosi sam po sebi i odgovornosti koju su stekli samom činjenicom da su postali roditelji. U tom smislu, za roditelje se može reći da je najpraktičnije mešovito osiguranje života, jer ima i pokriće osiguranja života za slučaj smrti roditelja (mnogi kažu “za ne daj Bože”), a ujedno i štednu komponentu (“za daj Bože”). Tako roditelj za oba slučaja u velikoj meri obezbeđuje stabilnu budućnosti svoje dece u finansijskom smislu”, objašnjava Nedeljković.

On ističe da praktičnost određuju sami motivi za štednju kroz osiguranje života (školovanje dece, kupovina nekretnine, osnovica za početak biznisa…) a ne nužno obezbeđenje egzistencije za slučaj da roditelja ne bude.

Štednja se može zaštititi od inflacije

Iako svake godine raste broj osiguranika, inflacija utiče na odluke građana da uopšte ulažu novac, jer se plaše da će ga izgubiti.

“Inflacija svakako jeste uticala na strah kod ljudi i pomisao da li se njihova štednja uopšte isplati, ali upravo programi osiguranja života daju klijentu mogućnost da zaštiti svoja novčana ulaganja od inflatornih kretanja kroz klauzulu u ugovoru koja se zove indeksacija. Ljudi su prepoznali da im ova opcija izuzetno znači u ovim nestabilnim vremenima i da tako mogu sačuvati realnu vrednost svog uloženog novca i njegovu kupovnu moć na dugom nizu godina“, ističe Đorđe Nedeljković.

„Dosta postojećih klijenata i onih koji to planiraju da postanu kao prvo pitanje ima uticaj inflacije na njihovu štednju kroz osiguranje. Međutim, i dalje je ljudima jako važna sigurnost i bezbednost koju pružaju programi osiguranja života, te se kod nas i dalje odvija ustaljeni tok zahteva za konsultacijama, kao i posledično ugovaranje”, navode naši sagovornici.

Štednja za penzioni fond

Sve je više građana koji ne očekuju u budućnosti penziju od države, niti su spremni na pad standarda u poznoj životnoj dobi. Zato je, prema rečima naših sagovornika, uvek preporuka da se ulaže u investicione fondove, gde postoji mogućnost velikih dobiti na dugoročnom nivou.

“Premda je buduća penzija uvek manja od zarade, svesnost građana da je potrebno obezbediti dodatna sredstva za „stare dane“ sve je veća, te i samo interesovanje kroz programe osiguravajućih kuća iz godine u godinu raste. Najprivlačnije kod programa osiguranja života u ovom smislu ljudima jeste sigurnost da ovako mogu sačuvati realnu vrednost novca na dugi rok i time biti sigurni da će u penziji zaista imati sredstava za osnovne ili čak dodatne potrebe”, naglašava Đorđe Nedeljković iz kompanije Štednja i životno osiguranje.

Kada je reč o dobrovoljnim penzijskim fondovima, za razliku od životnog osiguranja korisnici su uglavnom muškarci u starosnoj grupi od 40 do 60 godina. Prema podacima Narodne banke Srbije prosečna starost korisnika dobrovoljnih penzijskih fondova na kraju četvrtog tromesečja 2022. iznosila je oko 47 godina, a najviše ih je između 40 do 60 godina, i to 62 odsto. Isto tako, procenat korisnika koji su stariji od 53 godine sličan je kao u prethodnim godinama i iznosi 30,5 odsto, dok je procenat korisnika starijih od 58 godina – 17,9 odsto.

Neto imovina dobrovoljnih penzijskih fondova na kraju četvrtog kvartala 2022. godine iznosila je 48,2 milijarde dinara, što je niže za 2,2 odsto nego na kraju prethodnog tromesečja.

Na promenu vrednosti neto imovine utiču neto uplate sredstava u fondove, isplate sredstava iz fondova i dobit koju fondovi ostvaruju od ulaganja, navedeno je u izveštaju za četvrto tromesečje 2022. godine Sektora dobrovoljnih penzijskih fondova u Srbiji.

Na tržištu ovih fondova na kraju četvrtog tromesečja 2022. godine poslovala su četiri društva za upravljanje, koja su rukovodila imovinom sedam dobrovoljnih penzijskih fondova, jedna kastodi banka, pet banaka posrednika i jedno društvo za osiguranje posrednika. U 2022. ukupne uplate iznosile su 3.738,5 miliona dinara, što je 7,5 miliona više nego 2021.

Sutra: U Srbiji osigurano samo 15 do 20 odsto domaćinstava