Podizanje kamata usporiće privredni rast do dva procentna poena

Privrednici u Srbiji smanjili potražnju za kreditima, pad od 7,7 odsto

BankeInvesticijeIzdvajamoPoslovanjeSrbija

19.5.2023 13:26 Autor: Ljiljana Begović 12

Privrednici u Srbiji smanjili potražnju za kreditima, pad od 7,7 odsto Privrednici u Srbiji smanjili potražnju za kreditima, pad od 7,7 odsto
Tražnja preduzeća za kreditima smanjena je u određenoj meri u prvom tromesečju ove godine, ali se očekuje njen rast u tekućem kvartalu, ocena je... Privrednici u Srbiji smanjili potražnju za kreditima, pad od 7,7 odsto

Tražnja preduzeća za kreditima smanjena je u određenoj meri u prvom tromesečju ove godine, ali se očekuje njen rast u tekućem kvartalu, ocena je banaka u poslednjoj anketi o kreditnoj aktivnosti. Od početka godine zaključno sa martom iznos novih kredita odobrenih privredi iznosio je 238,8 milijardi dinara, što je za 7,7 odsto manje nego u istom periodu prethodne godine.

Kada je reč o vrsti pozajmica, privrednici su najviše uzimali kredite za likvidnost i obrtna sredstva (62,6 odsto novih kredita odobrenih privredi u prvom tromesečju), a zatim investicione kredite (23,3 procenta).

Iz Narodne banke Srbije (NBS) u razgovoru za Biznis.rs kažu da su visoka baza iz prethodne godine, dospeće kredita iz garantne šeme i zaoštravanje monetarnih politika NBS-a i Evropske centralne banke uticali na usporavanje rasta kredita privredi na međugodišnjem nivou.

“U martu, po isključenju efekta promene deviznog kursa, stanje ukupnih kredita privredi bilo je veće za dva procenta nego u martu 2022. U strukturi stanja kredita privredi, najdominantnije kategorije kredita su krediti za likvidnost i obrtna sredstva sa učešćem od 47,4 odsto i investicioni krediti sa učešćem od 40,4 procenta”, navode iz NBS.

Komentarišući smanjenje potražnje za kreditima namenjenim privredi, ekonomista Aleksandar Stevanović kaže da je to očigledna posledica rasta kamatnih stopa.

“Da bi se centralna banka borila protiv inflacije podigla je kamatnu stopu, kako bi se smanjila količina novca u opticaju, i to je jedan od uzroka usporavanja privrede. Imaćemo nešto usporeniji rast u Srbiji, neke procene su da će to ići od 1,5 do dva procentna poena. Teško je razlučiti šta je posledica usporavanja EU kao našeg glavnog izvoznog tržišta, a šta samo podizanja kamatnih stopa. Privredni rast, nažalost, neće zbog oba razloga biti viši od dva odsto, a da su normalne okolnosti mogli bismo da imamo privredni rast od pet procenata narednih nekoliko godina”, objašnjava Stevanović.

Sitan novac
Foto: Pixabay.com

Rezultati ankete o kreditnoj aktivnosti pokazuju da su banke u određenoj meri pooštrile kreditne standarde. Kao ključne faktore koji su uticali na to banke navode više troškove izvora kredita i manju spremnost za preuzimanje rizika u uslovima povećane neizvesnosti na globalnom nivou.

Najveći problem da dođu do pozajmica i pre pooštravanja uslova za kreditiranje imala su mikro, mala i srednja preduzeća, pre svega zbog nedovoljno duge kreditne istorije.

“Mala i srednja preduzeća se veoma često susreću sa problemima finansijske prirode, pa su ona značajni kreatori tražnje za dodatnim finansijskim sredstvima. Sa druge strane, komercijalne banke su dominantni subjekti na strani ponude finansijskih sredstava MSP. Modaliteti kreditne podrške su različiti, uglavnom se fokusiraju na finansiranje obrtnih sredstava, investicije u materijalnu i nematerijalnu imovinu, uz kraće rokove povrata. Kada je reč o uslovima kreditiranja, banke obično zaračunavaju nešto veće kamate na kredite malim i srednjim preduzećima, što se objašnjava visokim kreditnim rizikom”, navode iz Udruženja banaka Srbije.

Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže da je priroda kreditne podrške malim i srednjim preduzećima veoma specifična i da je reč uglavnom o poslovnim sistemima koji imaju skromnu kapitalnu bazu, relativno kratku istoriju poslovanja, skromne godišnje iznose prihoda i profita, sekundarnu ulogu u pripadajućoj delatnosti.

“Osim toga, MSP se veoma često susreću sa brojnim finansijskim teškoćama, naročito u početnim periodima poslovanja, pa ne čudi da se neretko pojavljuju kao tražioci odgovarajućeg iznosa sredstava koja su im potrebna na regularnoj osnovi i zato često zaključuju kreditne linije. Zbog značaja ovog sektora za svaku zemlju neophodno je obezbediti koordinirano finansiranje MSP putem odobravanja zajmova iz javnih i međunarodnih izvora, i podsticanje banaka za finansiranje malih i srednjih preduzeća”, ocenjuje naš sagovornik.

Prema podacima NBS na osnovu veličine preduzeća, krediti odobreni mikropreduzećima, malim i srednjim preduzećima (MMSP) činili su 60 odsto stanja ukupnih kredita privredi u martu 2023. godine.

“Imajući u vidu da su MMSP korisnici gotovo 60 odsto novih kredita odobrenih privredi u 2023. godini, kao i da u stanju ukupnih kredita privredi učestvuju sa 60 odsto, ne možemo zaključiti da ovaj deo tržišta trenutno najteže dolazi do kredita. Unutar ovog segmenta mikropreduzeća mogu imati nešto nepovoljnije uslove dobijanja zajmova, najčešće zbog činjenice da je reč o start-up preduzećima sa nedovoljno dugom kreditnom istorijom”, zaključuju iz NBS.

  • Jj992

    19.5.2023 #1 Author

    Bas cudi s obzirom na uslove i kamate

    Odgovori

  • DOBRILA

    20.5.2023 #2 Author

    Nista nije cudno..

    Odgovori

  • REA

    20.5.2023 #3 Author

    Pa sad,dal nemaju potrebu ili mogucnost za placanje…pitanje je

    Odgovori

  • MODESTY

    21.5.2023 #5 Author

    Nije iznenađenje

    Odgovori

  • Lelica

    21.5.2023 #6 Author

    Ljudi ni kredit sebi ne mogu da priuste.

    Odgovori

    • SUZI

      22.5.2023 #7 Author

      Obzirom kolike su kamate, bolje i da ne uzimaju.

      Odgovori

  • SUNCICA

    21.5.2023 #8 Author

    Nije vam dobar obracun haha

    Odgovori

  • Boba321

    21.5.2023 #9 Author

    Firme su obazrive, kamate su povecane

    Odgovori

  • NATI

    21.5.2023 #10 Author

    Ima li kraja i ovome, otislo je predaleko

    Odgovori

  • SENSEI

    22.5.2023 #11 Author

    Smanjilo se potraživanje jer slabo posluju, kriza je sveprisutna

    Odgovori

  • STEPA

    22.5.2023 #12 Author

    Naravno kad nisu povoljni

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.