Senka sumnje nad šest trofeja Pepa Gvardiole

Mančester Siti i Barselona, dva evropska fudbalska velikana koja su rezultatima obeležila poslednje dve decenije, suočavaju se sa ozbiljnim optužbama da su kršenjem finansijskih pravila, odnosno nedozvoljenim uticajem na sudije, stekli prednost nad konkurencijom. Dok je nezavisna komisija Premijer lige proglasila Mančester Siti krivim po više od 100 tačaka optužnice, ali se klub žalio na tu odluku, istraga protiv Barselone odnosi se na višegodišnje isplate bivšem funkcioneru španske sudijske organizacije.

Slučajevi su pravno različiti, ali otvaraju isto pitanje – mogu li najmoćniji klubovi da budu ozbiljno kažnjeni ako se utvrdi da su do uspeha dolazili kršeći pravila, i da li će evropski fudbal biti spreman da se odrekne trofeja, novca i ugleda koje su ti klubovi donosili?

Slučaj Mančester Sitija proistekao je iz istrage Premijer lige koja traje od 2019. godine. Nezavisna komisija, sastavljena od pravnih i finansijskih stručnjaka, zaključila je da je klub tokom devet sezona ozbiljno kršio finansijska pravila takmičenja. Među spornim pitanjima nalaze se tačnost finansijskih izveštaja, prikazivanje prihoda i troškova i poštovanje propisa o saradnji sa istražnim organima.

Siti odbacuje optužbe i tvrdi da poseduje neoborive dokaze u svoju korist. Odluka komisije objavljena je 29. septembra posle dugog postupka, a klub je 1. oktobra podneo žalbu, dok bi konačan ishod mogao da bude poznat tek nakon dodatnih pravnih postupaka, prenosi ESPN.

U središtu optužbi protiv Sitija nalazi se sumnja da je klub godinama prikazivao svoje finansijsko poslovanje na način koji nije odgovarao stvarnom stanju, čime je mogao da prikrije obim raspoloživih sredstava i zaobiđe ograničenja namenjena očuvanju finansijske ravnoteže među klubovima. Time su direktno uticali na mogućnost dovođenja najskupljih igrača, isplaćivanje najvećih plata i stvaranje ekipe sposobne da osvaja trofeje.

Ako se utvrdi da je klub kršenjem pravila stekao takvu prednost, posledice neće biti ograničene na knjigovodstvene nepravilnosti, već će biti otvoreno pitanje da li su njegovi sportski rezultati ostvareni pod uslovima koji su važili i za rivale.

Siti sada očekuje odluku tročlanog nezavisnog žalbenog veća, koje treba da razmotri postupak i utvrdi da li prvobitna presuda može da opstane. Prema pravilima Premijer lige, žalbeni postupak može da traje do 12 nedelja, a odluka bi, uz prazničnu pauzu i dodatno vreme potrebno za objavljivanje presude, mogla da bude doneta početkom naredne godine.

Ako žalba ne uspe, posebna komisija treba da odredi kaznu. Među mogućnostima su neograničena novčana kazna, oduzimanje bodova i isključenje iz Premijer lige. Pojedini izvori iz engleskog fudbala očekuju da bi potvrda krivice mogla da dovede do ispadanja Sitija iz najvišeg ranga, mada ishod i visina kazne još nisu poznati.

Najdrastičniji scenario bio bi izbacivanje iz Premijer lige, ali ni tada ne bi bilo sasvim jasno gde bi Siti nastavio takmičenje. Klub bi morao da zatraži prijem u Englesku fudbalsku ligu, koja obuhvata Čempionšip, Ligu jedan i Ligu dva. Izvori procenjuju da bi ostali klubovi verovatno rado prihvatili Siti zbog prihoda i pažnje koje bi utakmice protiv velikog kluba donele niželigašima.

Ipak, kazna bi mogla da pokrene i novi niz žalbi, uključujući postupak protiv same odluke o sankcijama, pa se spor koji traje od 2019. ne mora završiti ni tokom ove sezone. U slučaju da klub izgubi i naredne žalbe, mogao bi da pokuša da ospori regularnost disciplinskog postupka pred sudovima u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Barselona se, za razliku od Sitija, suočava sa sumnjama da je godinama plaćala novac kompaniji povezanoj sa Hoseom Marijom Enrikesom Negreirom, nekadašnjim potpredsednikom sudijske komisije Kraljevskog fudbalskog saveza Španije. Prema navodima iz istrage, isplate su iznosile više od sedam miliona evra i trajale su od 2001. do 2018. godine.

Barselona tvrdi da je plaćala stručne izveštaje i savete o suđenju, dok njeni protivnici sumnjaju da je novac služio za obezbeđivanje povoljnijeg tretmana kod sudija. Samo postojanje uplata ne dokazuje da su utakmice nameštane, ali njihov obim, trajanje i veza sa osobom koja je obavljala visoku funkciju u sudijskoj strukturi razlog su zbog kojeg slučaj izaziva toliku pažnju.

Istraga je ponovo dospela u središte javnosti nakon što je Real Madrid dostavio UEFA dokumentaciju za koju smatra da ukazuje na nedozvoljene radnje. UEFA je potvrdila da je primila nove materijale i da njena istraga ostaje aktivna. To je važno zato što se domaći i evropski fudbalski organi ne suočavaju sa istim ograničenjima.

Prema ranijoj izjavi predsednika UEFA Aleksandra Čeferina, špansko prvenstvo ne može da izrekne sportske sankcije za deo slučaja jer je istekao rok za takve mere, dok evropski postupak nije ograničen na isti način. Španski tužioci takođe vode postupke, ali pravna odgovornost i eventualne sportske kazne zavisiće od toga šta će biti dokazano, a ne samo od sumnji koje su izazvale istragu.

Potencijalne posledice po Barselonu posebno su osetljive zbog broja trofeja osvojenih tokom perioda na koji se isplate odnose. Od 2001. do 2018. katalonski klub osvojio je devet titula prvaka Španije, šest nacionalnih kupova i sedam španskih Superkupova. U tom razdoblju osvojio je i četiri od svojih ukupno pet titula prvaka Evrope, kao i tri UEFA Superkupa. Real Madrid je, prema izveštajima španskih medija, zatražio da Barselona ostane bez domaćih trofeja osvojenih tokom spornih godina.

Međutim, zahtev jednog rivala nije odluka nadležnog organa, a oduzimanje titula ne može se tretirati kao izvesna posledica. Domaće trofeje dodatno štiti činjenica da La Liga ne vodi sopstveni sportski postupak koji bi mogao da dovede do takvih sankcija.

UEFA bi, u slučaju da dokaže povredu svojih pravila, mogla da razmotri kazne u evropskim takmičenjima, uključujući zabranu učešća u Ligi šampiona na jednu sezonu. Teoretski se postavlja i pitanje trofeja osvojenih u njenim takmičenjima, ali mogućnost da Barselona izgubi četiri titule Lige šampiona i tri UEFA Superkupa ostaje hipotetička i nije isto što i najavljena odluka.

Predsednik UEFA Aleksander Čeferin je još 2023. slučaj opisao kao izuzetno ozbiljan, uz napomenu da njime upravlja nezavisno disciplinsko telo. Njegova izjava pokazuje da evropska organizacija ne smatra da je slučaj zatvoren, ali sama po sebi ne dokazuje krivicu kluba niti unapred određuje kaznu.

Pep Gvardiola predstavlja simboličnu vezu između ove dve priče, ali ne i dokaz da su one povezane. Kao trener Barselone od 2008. do 2012. predvodio je tim koji je osvojio tri uzastopne titule prvaka Španije i dve Lige šampiona, a zatim je preuzeo Mančester Siti, sa kojim je ostvario niz domaćih i evropskih uspeha. Njegove ekipe postale su sinonim za fudbalsku dominaciju, ali trofeji osvojeni pod njegovim vođstvom ne dokazuju optužbe protiv klubova.

Njegova uloga u obe priče nije kontroverzna, ali hipotetički bi baš on mogao da bude velika žrtva ovih skandala ukoliko bi se u oba slučaja promenile drakonske kazne, jer bi pala senka na njegovih ukupno šest trofeja. To uključuje dve lige šampiona i dva UEFA superkupa sa Barselonom 2009. i 2011. godine, kao i jedne Premijer lige i Liga kupa sa Sitijem 2017/18.   

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Imaju li Crvena zvezda i Partizan šansu za učešće u “evropskoj NBA ligi”?