Visok rizik od trgovinskog rata između EU i SAD

Nemački ministar ekonomije Robert Habek (Robert Habeck) upozorio je u utorak u Davosu da je rizik od novih trgovinskih ratova „veoma visok“, jer zemlje sve više gledaju unutra usled globalne nesigurnosti. On je ocenio da je Svetski ekonomski forum dobro mesto za diskusije koje bi pomogle u sprečavanju tih sporova.

„Videli smo kod nekih zemalja da su izabrale izolaciju ili konfrontaciju“, naveo je Habek za nemački radio Deutschlandfunk, preneo je Bloomberg. On je dodao da je Kina vodila „veoma agresivnu politiku poslednjih godina“. Habek je zatim zaključio da ukoliko bi druge zemlje u Evropi ili Americi odlučile da učine isto, „onda nećemo moći da rešimo svetske probleme“.

Premijer Španije Pedro Sančez (Pedro Sanchez) naglasio je da EU mora da reformiše svoju politiku državne pomoći u industriji, a istovremeno da traži sporazum sa SAD kako bi se sprečio trgovinski rat. „Obavezno je za SAD i EU“ da postignu sporazum o industrijskoj politici rekao je Sančez za CNBC.

Evropska unija trebalo bi da usvoji novi zakon za ubrzavanje ulaganja u čistu tehnologiju i da pojača finansiranja energetske tranzicije, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Ursula von der Layen). Time je zapravo nagovestila evropski odgovor na američki Zakon o smanjenju inflacije koji predviđa subvencije za tehnološke kompanije u SAD.

„Da bi evropska industrija ostala privlačna, potrebno je da budemo konkurentni u ponudama i podsticajima koji su trenutno dostupni izvan EU“, rekla je Fon der Lajen. U okviru novog industrijskog plana, EU bi trebalo da privremeno prilagodi svoja pravila o državnoj pomoći, a modeli poreskih olakšica su moguća opcija, navela je predsednica EK. Taj plan bi otvorio vrata državnom finansiranju za proizvodnju specifičnih projekata čiste tehnologije.

Dopisnici iz Davosa ističu da je izostanak mnogih političkih lidera, rat u Ukrajini i tenzije između SAD i Kine, učinio događaj manje prijatnim nego ranijih godina pre trogodišnje pauze zbog korona virusa. Jedini lider iz neke od zemalja G7 koji putuje na samit je nemački kancelar Olaf Šolc (Olaf Sholz) koji će se skupu obratiti u sredu. On se nalazi od velikim pritiskom da odobri slanje nemačkih tenkova Ukrajini.

Spoznaja da je eri jeftinog novca došao kraj, zaledila je atmosferu Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, ocenjuje Wall Street Journal. Desetine izvršnih direktora iz korporativnih giganata kao što su Walmart, Goldman Sachs, PepsiCo i Nestle pažljivo prate i pripremaju panele i govore, privatne sastanke i poslovne ručkove i večere, ali raspoloženje među njima se opisuje kao mračno. Pitanje koje naprosto lebdi nad njima jeste da li je rastu inflacije došao kraj?

U slučaju da je inflacija dostigla vrhunac, kao što se nadaju neki, onda bi moglo da se očekuje „mekano prizemljenje“, odnosno veoma blaga recesija. U suprotnom, centralne banke bi nastavile da podižu kamatne stope, a globalna recesija bila bi neizbežna. Dve trećine glavnih ekonomista u privatnom i javnom sektoru koje je anketirao Svetski ekonomski forum očekuje globalnu recesiju u 2023. godini, saopštio je u ponedeljak organizator skupa u Davosu.

Član Saveta guvernera Evropske centralne banke (ECB) Mario Senteno (Mario Centeno) ocenio je u utorak u Davosu da se ekonomija evrozone drži bolje nego što se očekivalo. Blagom optimizmu, kojeg baš i nema mnogo na godišnjem samitu svetske poslovne i političke elite, doprineo je predsednik banke Credit Suisse koji je naveo da se globalna recesija ipak može izbeći.

Uprkos privremenim znakovima ekonomske otpornosti, nedostatak snega na padinama oko Davosa podseća učesnike na klimatsku krizu koja će dominirati velikim delom diskusija u švajcarskom selu u Alpima. Rudarski magnat iz Australije, milijarder Endrju Forest (Andrew Forrest) ocenio je da je veliki deo posetilaca Davosa i dalje previše fokusiran na inflaciju, kamatne stope i privremene ekonomske faktore, umesto da se okrenu klimatskoj krizi. On je istakao da je „era fosilnih goriva završena“.