Zaštita privatnosti i intelektualne svojine pred ekspanzijom AI

Veštačka inteligencija ima tendenciju zadiranja u sve sfere društvenog života, privatnog i poslovnog, tako da je možda i najveći izazov kako odmeriti normu kojom će se društvo i demokratičnost zaštititi, ali ne nauštrb naučnog i tehnološkog razvoja jedne zemlje, rekao je za Biznis.rs pravnik Ljubomir Kljajić, zastupnik za patente, stručnjak za AI regulativu i etičku primenu.

Kljajić je kao predstavnik Srbije učestvovao u radu Komiteta za veštačku inteligenciju Saveta Evrope, koji je ranije ovog meseca usvojio Konvenciju o veštačkoj inteligenciji, ljudskim pravima, demokratiji i vladavini prava. Reč je o prvom međunarodnom sporazumu kojim se reguliše poštovanje ljudskih prava, vladavine prava i pravnih standarda demokratije u vezi sa korišćenjem sistema veštačke inteligencije.

„Konvencija se ne bavi pitanjem korišćenja ovih sistema u nauci i istraživanjima, kao ni odbrani. Ono što je posebno značajno je da su u izradi Konvencije učestvovale i zemlje izvan evropskog kontinenta, poput SAD, Japana, Kanade, Velike Britanije i Meksika, koja čine značajan udeo na tržištu ove tehnologije“, naveo je Kljajić.

Zemlje članice SE trebalo bi uskoro da ratifikuju Konvenciju, a gotovo istovremeno, Evropska unija usvojila je Uredbu o veštačkoj inteligenciji. Prema Kljajićevim rečima, u svetu trenutno ne postoji sveobuhvatnija pravna kodifikacije ove oblasti. Zemlje EU su se obavezale primenom Uredbe, bez izuzetka, a to praktično znači da sve kompanije kojima je EU ciljano tržište i žele da plasiraju proizvode koji koriste tehnologiju veštačke inteligencije, moraće da se usklade sa pomenutom Uredbom.

„To važi i za javni sektor koji će pre svega nabavljati ali i razvijati ovu tehnologiju za svoje potrebe“, rekao je Kljajić. On je ocenio da postoje mnogi pravni izazovi za regulisanje AI tehnologije, ali da su najvažniji segmenti u vezi sa zaštitom podataka o ličnosti, privatnost, pravo na rad, prava intelektualne svojine i zaštita od zloupotreba sajberbezbednosti.

Zakon EU zabranjuje primene veštačke inteligencije koje se smatraju „neprihvatljivim“ u smislu njihovog nivoa rizika. Takve primene uključuju takozvane sisteme „socijalnog bodovanja“ koji rangiraju građane na osnovu agregacije i analize njihovih podataka, prepoznavanje emocija na radnom mestu i u školama, kao i korišćenje algoritama za analizu ogromnih količina informacija kako bi se predvideli i pomogli u sprečavanju potencijalnih budućih zločina.

Direktor Inicijative Digitalna Srbija Nebojša Bjelotomić, naveo je za Biznis.rs da usluge, koje u javnosti nazivamo „AI“, nastaju kroz proces „treninga“ zasnovanog na velikoj količini obrađenih podataka. Prema njegovim rečima, trenutno se ne postavlja pitanje čiji su ti podaci, da li sadrže nešto lično i poverljivo. To nije tema ni osnov za razmatranje o eventualnoj kompenzaciji.

„Budući da su mnogi podaci koji se koriste za trening zaštićeni pravima intelektualne svojine, jedna od najslabijih tačaka AI tehnologije je upravo nerešeno pitanje porekla podataka. New York Times je već tužio OpenAI zbog korišćenja podataka iz njihovih članaka za trening chatGPT-a dok je nedavno kompanija Google optužila OpenAI za neovlašćeno korišćenje snimkaka sa platforme YouTube. Ovo je jedna od oblasti koju EU regulativa pokušava da reši ovim zakonom“, naveo je Bjelotomić.

Prema njegovim rečima kao „čoveke iz industrije“, još jedna od oblasti koju zakon pokušava da reguliše je informisanje korisnika da je usluga koju koriste zasnovana na AI tehnologijama. Korisnik ima pravo da zna da li je informacija koju koristi nastala kroz rad naučnika, umetnika, zabavljača ili je plod nekog tehnološkog sistema.

„Već sada je veoma upitno šta velike tehnološke kompanije rade sa podacima koje ostavljamo na internetu o svojim potrebama, navikama, željama. Da li ih koriste kako bi uticale na našu potrošnju ali i stavove i razmišljanja? AI ovu problematiku diže na mnogo viši nivo zbog brzine kojom može da reprodukuje personalizovane ponude, ali i targetirane informacije upitne i neproverljive“, smatra Bjelotomić.

Kada je reč o Srbiji, zakonsko regulisanje oblasti veštačke inteligencije principijelno zavisi od nas samih. Postoji želja da se ova materija uredi na osnovu donetih akata i postojeće Strategije razvoja veštačke inteligencije u Srbiji 2020-2025, podsetio je Kljajić, dok Bjelotomić navodi da će Srbija neminovno doneti slične zakone, jer kao zemlja sa statusom kandidata za članstvo u EU, uskladjuje svoje zakone sa EU regulativom.