Brojne zamerke sindikata na Nacrt zakona o radnim praksama

Praktikant može biti osoba koja ima najmanje 15, a najviše 30 godina života i koja je stekla najmanje osnovno obrazovanje, ali i nezaposleno lice starije od 30 godina

Neadekvatan ugovor i visina naknade za rad, nepokrivenost socijalnim osiguranjem i rad „na crno”, nedovoljna bezbednost na radu, neke su od najvažnijih zamerki na koje se pozivaju sindikati kada se spomene usvajanje Nacrta zakona o radnim praksama.

Ministarstvo za rad nedavno je obavestilo Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) da je javna rasprava o nacrtu ovog zakona počela pre nekoliko dana i da će trajati do 19. septembra. Međutim, u savezu se žale da su o tome obavešteni samo elektronskim putem i da u tom pozivu nigde ne piše ni kada, ni gde, niti u koliko sati počinje prva, ali i svaka sledeća javna rasprava, piše Politika.

“Naši predstavnici od marta do danas nisu pozvani da učestvuju na sastancima radne grupe za radne prakse, tako da nemamo informaciju ni koliko je ukupno održano sastanaka i šta se na njima razgovaralo. S obzirom na to da je reč o zakonu koji se odnosi na rad, uputili smo dopis Ministarstvu za rad i Socijalno-ekonomskom savetu, napominjući da takva greška nije smela da se dozvoli i da se reprezentativni socijalni partneri moraju uvažavati, kako po domaćem zakonodavstvu, tako i prema osnovnim konvencijama Međunarodne organizacije rada (MOR)”, navode iz SSSS-a.

Zoran Mihajlović, predsednik veća saveza, naglašava da je praksa da mnogi zakoni kojima se tretiraju radnopravni odnosi prolaze mimo sindikata u Srbiji, odlazeći na javne rasprave i u skupštinsku proceduru.

“Stav našeg sindikata je da zakon o radnim praksama ne treba da se reguliše mimo Zakona o radu, već treba da bude njegov sastavni deo. Evo i zašto: njime se otvara velika mogućnost za zloupotrebu radne prakse, pogotovo poslodavaca, jer takav zakon vodi u izrabljivanje i rad u sivoj zoni”, navodi Mihajlović. Podseća da se s ovim nacrtom polako ukida institut rada na neodređeno vreme i uvode neki drugi oblici rada koji omogućavaju poslodavcima da koriste radnu snagu.

“Po tom zakonu poslodavac ne mora da plaća čak ni minimalnu zaradu, jer je nacrtom predviđeno da se isplaćuje iznos niži od minimalca, odnosno najmanje dve trećine minimalne plate što bi danas u proseku iznosilo oko 28.000 dinara”, napominje on. Dodaje da u dokumentu nije sasvim jasno definisano ni kako će se uplaćivati staž angažovanima.

“Jedino je sigurno da radnik na praksi mora da se prijavi i da na to poslodavac treba da plati porez. To je, otprilike, državi bilo najbitnije u celoj priči. Što se tiče bezbednosti i zdravlja na radu, tu imamo veliki broj zamerki. Recimo, nacrtom je predviđeno da će radnik koji je na obuci moći da obavlja poslove i na mestima na kojima je povećan rizik od povreda na radu, da će moći da radi i u noćnoj, trećoj smeni. Izvinite, a kakva je to onda radna praksa? To nije praksa, već klasičan rad, i to nedovoljno plaćen”, zaključuje Mihajlović.

Prema podacima sajta startuj.com čak 65 odsto mladih nakon završene radne prakse dobije svoje prvo zaposlenje. Anketirane kompanije ocenjuju da je radna praksa jednako važna i korisna i za praktikante i za poslodavce. Poslodavci nude mogućnost stručnog osposobljavanja dok kompanije grade stručni kadar za budućnost.

“Radna praksa je odličan način da se započne karijera. Naše istraživanje pokazuje da i predstavnici firmi kažu da će ozakonjenje radnih praksi dodatno uticati na efikasnost i produktivnost mladih koji tek ulaze u sferu rada i radnih odnosa”, navodi Marko Vučetić, portparol tima sajta startuj.com.

Inače, praktikant može biti osoba koja u momentu zaključenja ugovora o radnoj praksi ima najmanje 15, a najviše 30 godina života i koja je stekla najmanje osnovno obrazovanje, ali i nezaposleno lice starije od 30 godina može biti angažovano kao praktikant pod istim uslovima, ako u periodu od 12 meseci pre zaključenja ugovora o radnoj praksi nije bilo radno angažovano.