Najnovije poslovne vesti Biznis.rs
Kazne za diskriminaciju zaposlenih žena do dva miliona dinara

Da li će Zakon o rodnoj ravnopravnosti promeniti odnos prema radnicama?

AnalizaU fokusu

18.6.2021 13:05 Autor: Ljiljana Begović 0

Da li će Zakon o rodnoj ravnopravnosti promeniti odnos prema radnicama? Da li će Zakon o rodnoj ravnopravnosti promeniti odnos prema radnicama?
Srbija je dobila Zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji će osim rešavanja lingvističkih problema značajno uticati da zaštiti položaj žena u okviru radnog prostora, i... Da li će Zakon o rodnoj ravnopravnosti promeniti odnos prema radnicama?

Srbija je dobila Zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji će osim rešavanja lingvističkih problema značajno uticati da zaštiti položaj žena u okviru radnog prostora, i u odnosu – poslodavac – radnik – kolega. Zakon o rodnoj ravnopravnosti proklamuje jednak tretman i jednake mogućnosti za žene i muškarce, kako u oblasti traženja i dostupnosti poslova, tako i u oblasti ostvarivanja prava na rad.

“Najbolji zakon je onoliko dobar koliko se u praksi primenjuje, odnosno koliko postoji svest o obaveznosti željenog postupanja. “Zakon o rodnoj ravnopravnosti” postavio je normative postupanja, i sankcije u slučaju nepoštovanja normi. Moje mišljenje je da je naše društvo suštinski muško društvo, i da postoji duboko usađena svest o nadmoći muškaraca u svakodnevnom životu, koja se mora menjati dugoročnim ispravnim i sistematskim obrazovanjem, inače će zakon ostati mrtvo slovo na papiru, odnosno spisak lepih želja” kaže za Biznis.rs advokat Bojan D. Čedić.

Iako u Narodnoj skupštini postoji 40 odsto poslanica, u odnosu na evropski prosek od 30 odsto, i mada je 60 procenata sudija ženskog roda, sve su stvarne vlasti u rukama muškaraca, a žene se koriste kao eksponenti takve moći, odnosno nisu samostalne i nezavisne u svojim odlukama.

“Da bih približio problem reći ću da su žene, kao nesporno lepši pol, u našem društvu upotrebljene za slikanje. Da li, čak i ministarka koja se “izborila” za novi zakon, ima suštinsku moć, ili govori ono što su joj kolege muškarci rekli da će lepo zvučati? Novi zakon malo toga donosi na razbijanju tradicionalne “mitologije” o muškoj superiornosti, a sveden je na problem lingvistike”, objašnjava Čedić.

Žena na poslu
Foto: Unsplash.com

Jedna od najvažnijih odredbi novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti jeste to da će nezaposlene žene koje nisu imale zdravstveno osiguranje, sada to pravo moći da steknu po osnovu neplaćenog rada u kući, kao što su vođenje domaćinstva ili staranje i podizanje dece.

Naš sagovornik dodaje da iako Zakon donosi neka ispravna rešenja, kao što je na primer zdravstveno osiguranje i mere za suzbijanje rodno motivisanog nasilja, ali da suštinski ne čini ništa da u praksi razbije predrasude.

Stereotipi se moraju menjati, a u praksi će biti jako teško dokazivati da je neko manje vrednovan po osnovu pola, a ne po osnovu rezultata rada, i zakon će ostati hrpa lepih reči na papiru, (član 34 “Pod radom jednake vrednosti podrazumeva se rad za koji se zahteva isti stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja, znanja i sposobnosti, u kome je ostvaren jednak radni doprinos uz jednaku odgovornost”).

“Ako posmatramo problem kao trku na 100 metara, i dalje će žene koje pokušavaju da ostvare karijeru i roditeljstvo, kretati sa startne linije 40 ili 50 metara posle muškarca. Primera radi, niko vam neće reći da niste primljeni na posao zato što planirate zasnivanje porodice, niti će vam, u slučaju otkaza, navesti trudnoću kao razlog otkaza ugovora o radu, samo će stvarni razlozi morati još bolje da se zakamufliraju u slučaju otkaza”, navodi Čedić.

Zaposlenima se Zakonom garantuje jednaka plata za isti rad ili rad iste vrednosti, bilo da se isplaćuje u celosti u novcu ili delom u novcu, a delom u naturi, u skladu sa zakonom koji uređuje radne odnose.

Pod radom jednake vrednosti podrazumeva se rad za koji se zahteva isti stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja, znanja i sposobnosti, u kome je ostvaren jednak radni doprinos uz jednaku odgovornost.

Predavanje na konferenciji
Foto: Unsplash.com

Prilikom određivanja visine primanja iz stava 1. ovog člana sistematizacija poslova, odnosno radnih mesta, mora biti zasnovana na istim kriterijumima za žene i muškarce i uređena tako da isključuje diskriminaciju na osnovu pola, odnosno roda.

“U praksi to neće biti nazvano diskriminacijom po osnovu pola, već zbog boljeg radnog doprinosa, a biće teško dokazivati diskriminaciju u svakom pojedinačnom slučaju, iz razloga što se diskriminacija ne pretpostavlja, već se postojanje mora dokazati verovatnim”, naglašava naš sagovornik.

On dodaje da ne treba trošiti reči koliko godina pred sudovima Republike Srbije traje svaki pojedinačni postupak za zaštitu od diskriminacije po bilo kom osnovu, i koliko je teško svakome ko smatra da su mu neka prava uskraćena da dobije zaštitu od države, tj. sudova.

Novim Zakonom se zabranjuje raskid radnog odnosa od strane poslodavca, odnosno organa javne vlasti, kao i proglašavanje zaposlenog za višak na osnovu pola, odnosno roda, trudnoće, porodiljskog odsustva ili odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, kao i zbog pokrenutog postupka za zaštitu od diskriminacije, uznemiravanja, seksualnog uznemiravanja i seksualnog ucenjivanja.

“Nadzor nad primenom ovog zakona u delu koji se odnosi na oblasti rada i zapošljavanja vrši ministarstvo nadležno za rad i zapošljavanje, a inspekcijski nadzor u toj oblasti vrši inspekcija rada. Novčane kazne za poslodavce koji krše zakonske odredbe o zabrani diskriminacije podignute su sa maksimalnih 500 hiljada dinara po Zakonu o zabrani diskriminacije, odnosno sa 1,5 miliona po Zakonu o radu, na dva miliona dinara, jer kaznena politika nije davala zadovoljavajuće rezultate”, zaključuje advokat Bojan D. Čedić.

Nema komentara. Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...