Za razvoj preduzeća neophodni i nefinansijski izveštaji

U savremenom društveno-ekonomskom kontekstu pitanje održivosti poslovanja postaje sve značajnija tema, kako za same nosioce privrednih aktivnosti tako i za različite društvene aktere. S obzirom na sve složenije izazove i sve naglašeniju potrebu za očuvanjem životne sredine, nameće se potreba za objavljivanjem i nefinansijskih informacija u vezi sa poslovanjem, koje su bitne za sticanje celovite slike o radu preduzeća i uticaju koji ostvaruje.

O odnosu finansijskih i nefinansijskih izveštaja održan je panel u okviru događaja Global Money Week, na kome je istaknut značaj nefinansijskih pokazatelja.

Profesorka Lidija Barjaktarević, dekan Poslovnog fakulteta u Beogradu, navodi da rast preduzeća mora pratiti razvoj koji obuhvata zelenu agendu, digitalizaciju i inovacije.

Ona je naglasila da je, prema aktuelnoj regulativi za nefinansijsko izveštavanje u EU, predviđeno da određene kategorije kompanija izveštavaju o ESG (Environmental, Social, Governance – životna sredina, socijalna pitanja i prakse upravljanja) u svom poslovanju, a postepeno će se obaveznost izveštavanja proširiti na sve kategorije preduzeća do 2028. godine.

“S druge strane, u skladu sa istraživanjem Evropske federacije risk menadžera iz 2022. godine, najveći izazov sa kojim se susreću u ovom domenu jeste kvantifikacija ESG rizika, a potom i odgovarajuća klasifikacija”, istakla je Barjaktarević.

Saradnica Centra za saradnju sa privredom Ekonomskog fakulteta iz Beograda i zaposlena kao Junior revizor u revizorskoj kući LeitnerLeitner Bojana Vučićević kaže da se novi izazovi koji se postavljaju pred reviziju, kako internu tako i eksternu, odnose na evaluaciju održivosti poslovanja preduzeća.

“Kako se globalno budi svest da nije svaki rast prihvatljiv, već samo održiv, rastu i zakonski zahtevi za obelodanjivanjem ESG faktora poslovanja. Tako je u Srbiji od 2021. godine, prema zakonu o računovodstvu, obavezno sastavljanje izveštaja o održivosti za velika pravna lica od javnog interesa”, objašnjava Vučićević.

Ona dodaje da podatak da je oko 20 kompanija na dobrovoljnoj bazi objavljivalo GRI izveštaje tokom prethodne decenije svedoči o značajnom prostoru za unapređenje nefinansijskog izveštavanja u Srbiji.

“Od ključnog značaja je razumevanje da se revizijom životne sredine, ekološki savesnim revizijama, ispunjavanjem standarda BS 8555 i sličnim ne vrši samo ocena ostvarenih nefinansijskih pokazatelja performansi, već se na osnovu dobijenih rezultata projektuju ciljevi unapređenja ESG faktora, te bi dodatna ulaganja u obuke revizora životne sredine bila neopodna kako bi oni mogli da odgovore na rastuća očekivanja javnosti i sve kompleksnije zahteve”, ocenjuje Vučićević.

Često se reviziji finansijskih izveštaja zamera preopterećenost dokumentacijom, dok se sa druge strane revizija održivog poslovanja više fokusira na ponašanje pojedinaca u organizaciji, kao i efekte koje zaposleni ostavljaju na prirodno i društveno okruženje.

“Neophodno je razviti drugačije veštine kod revizora za životnu sredinu, koje će omogućiti maksimalno otkrivanje prostora za održivi razvoj pojedinačnih entiteta”, smatra saradnica Centra za saradnju sa privredom Ekonomskog fakulteta Bojana Vučićević.

Prema rečima profesorke Kosane Vićentijević sa Akademije strukovnih studija Zapadne Srbije, održivost privrednih subjekata uključuje filantropski, etički, pravni i ekonomski faktor.

“Razvojem zelene ekonomije principi održivosti i društvene odgovornosti su prošireni i na finansije. Ovo je podstaklo klimatsko finansiranje i druge oblike zelenog finansiranja projekata koji imaju minimalne negativne uticaje na društvo i životnu sredinu. Finansijska pismenost predstavlja korak ka zelenoj ekonomiji i održivom razvoju, da bi se sprečilo siromaštvo, zaštitila životna sredina i klima, i osiguralo da svi ljudi žive u miru i prosperitetu”, rekla je Vićentijević na panelu u okviru događaja Global Money Week.

Jedan od učesnika naveo je primer da se godišnje poseče milijarda stabala kako bi se zadovoljile potrebe za kartonom, gde je e-commerce najčešći korisnik kartonskih pakovanja.

“Takođe imamo i milione kilograma plastičnog otpada koji nastaje kao posledica slanja paketa koje su kupci poručili putem e-commerce platformi. Sa druge strane, ovo tržište je rešilo ogromnu upotrebu papirne dokumentacije i novca zahvaljujući digitalnim servisima. Mislim da je spajanje teme digitalizacije i inovacije sa ekologijom prava kombinacija za zelenu agendu koju svi moramo prihvatiti kao glavni cilj u našim aktivnostima. Lično mislim da je najveći benefit korišćenje platnih kartica u kupoprodajnim transakcijama, i za korisnika (lagodnost) i za prirodu (ne seku se stabla da bi se štampao novac)”, zaključio je diplomirani ekonomista Luka Antić.