Godinu dana od pristupanja Crne Gore SEPA sistemu

SEPA sistem, koji Crna Gora primenjuje godinu dana, značajno je pojednostavio i pojeftinio prekogranična plaćanja u evrima, ocenio je Petar Urdešić, potpredsednik Odbora za platni promet Udruženja banaka Crne Gore.

Prema njegovim rečima, transakcije koje su ranije podrazumevale veće troškove, složenije procedure i duže vreme izvršenja danas su jednostavnije, brže i predvidljivije, što je posebno značajno za građane i privredu koji sve češće posluju i ostvaruju finansijske obaveze u inostranstvu, piše eKapija.

„Plaćanje školarine u Sloveniji, prijem honorara iz Nemačke ili izmirivanje obaveza prema dobavljaču iz Italije više nisu izuzeci, već deo svakodnevnog ekonomskog života“, naveo je Urdešić.

SEPA predstavlja jedinstveno područje plaćanja u evrima u kojem se domaći i prekogranični transferi obavljaju prema zajedničkim pravilima. Za građane su među najvažnijim prednostima niže naknade. Prvi dnevni SEPA transfer fizičkog lica do 200 evra može koštati najviše dva centa, dok je naknada za elektronske transfere do 20.000 evra ograničena na 1,99 evra.

Koliko je sistem prihvaćen pokazuju i podaci Centralne banke Crne Gore: putem SEPA sistema realizuje se više od 93 odsto prekograničnih transakcija građana do 200 evra, kao i gotovo 89 odsto transakcija u vrednosti od 200 do 20.000 evra.

Pored nižih troškova, važna prednost je i brzina. Kod standardnog elektronskog SEPA transfera sredstva se banci primaoca prenose najkasnije narednog bankarskog radnog dana od prijema naloga, uz rokove obrade koje određuje banka. To građanima olakšava planiranje troškova, dok kompanijama omogućava bolju kontrolu novčanih tokova i izmirivanje obaveza prema inostranim partnerima.

Iza jednostavnog korisničkog iskustva stajao je složen proces prilagođavanja bankarskog sektora. Uvođenje SEPA sistema zahtevalo je unapređenje informacionih sistema, procedura za obradu transakcija, obuku zaposlenih i primenu novih tehničkih standarda.

Posebno značajna bila je implementacija međunarodnog standarda ISO 20022, koji uređuje strukturiranje i razmenu podataka o plaćanjima između finansijskih institucija. Banke su morale da testiraju celokupan proces, uključujući izvršenje naloga, knjiženje, odbijanje transakcija i povraćaj sredstava.

Urdešić ističe da je projekat zahtevao koordinaciju banaka, tehnoloških i operativnih timova, dobavljača softvera i Centralne banke Crne Gore, koja je imala važnu regulatornu i koordinacionu ulogu.

Posebno je značajna bila saradnja banaka, koje su, uprkos tome što su konkurenti u svakodnevnom poslovanju, tokom implementacije zajednički rešavale tehnička i operativna pitanja.

Prema njegovoj oceni, uspešna primena SEPA sistema pokazala je da i malo tržište može u relativno kratkom roku da usvoji zahtevne evropske standarde i prilagodi svoje poslovanje savremenim finansijskim tokovima. Ovaj projekat predstavlja i konkretan primer evropske integracije Crne Gore.

Dalji razvoj platnog prometa, kako navodi Urdešić, obeležiće brža plaćanja, jednostavnije mobilno bankarstvo i sve veći broj digitalnih servisa koji omogućavaju obavljanje finansijskih transakcija bez odlaska u poslovnicu.

Instant plaćanja predstavljaju prirodan nastavak tog procesa, ali brzina neće biti jedino merilo kvaliteta. Jednako važni biće sigurnost, prepoznavanje grešaka i prevara, provera podataka i pravovremeno informisanje korisnika.

Urdešić upozorava da i građani moraju voditi računa o bezbednosti transakcija, posebno kada je reč o proveri IBAN-a, imena primaoca i iznosa pre potvrđivanja naloga. Poseban oprez potreban je kada neko iznenada promeni instrukcije za plaćanje ili insistira na hitnom transferu.

Godinu dana nakon početka primene SEPA sistema, najveći rezultat je, prema njegovoj oceni, to što je ova usluga postala deo svakodnevnog poslovanja građana i kompanija.