Preduzeća u Crnoj Gori ostvarila gotovo 14 milijardi evra prometa

Preduzeća u Crnoj Gori ostvarila su u 2025. godini promet od 13,94 milijardi evra, što je 9,6 odsto više nego godinu ranije, a gotovo svaki drugi evro prometa dolazio je iz trgovine na veliko i malo. Mala preduzeća ostvarila su najveći deo ukupnog prometa i bruto dodate vrednosti, dok su velika preduzeća imala najveći udeo u prometu industrije, pokazuju podaci Uprave za statistiku (Monstat).

Prema rezultatima Strukturnog istraživanja o poslovanju preduzeća za 2025. godinu, bruto vrednost proizvodnje iznosila je 9,36 milijardi evra, međufazna potrošnja 5,43 milijarde, a bruto dodata vrednost 3,93 milijarde evra.

Kako je pojašnjeno, bruto dodata vrednost predstavlja razliku između bruto vrednosti proizvodnje i međufazne potrošnje, odnosno vrednost koja ostaje nakon oduzimanja dobara i usluga utrošenih u proizvodnom procesu, prenosi eKapija.

Trgovina ostvarila 6,46 milijardi evra prometa

Trgovina na veliko i malo, uključujući popravku motornih vozila i motocikala, bila je ubjedljivo najveći sektor prema prometu. Preduzeća iz ove delatnosti ostvarila su 6,46 milijardeevra, u odnosu na 5,65 milijardi u 2024. godini, što predstavlja rast od 14,3 odsto.

Trgovina je tako činila približno 46,4 odsto ukupnog prometa preduzeća obuhvaćenih istraživanjem.

Sledi građevinarstvo sa 1,44 milijardi evra prometa, što je rast od 13,1 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok je prerađivačka industrija ostvarila 1,25 milijardi, odnosno 4,4 odsto više nego 2024.

Usluge pružanja smeštaja i ishrane ostvarile su promet od 953,8 miliona evra, uz godišnji rast od 4,7 odsto. Saobraćaj i skladištenje zabeležili su 719,4 miliona, što je povećanje od oko 5,2 odsto dok su stručne, naučne i tehničke delatnosti ostvarile 702,4 miliona evra, odnosno 11,7 odsto više nego godinu ranije.

Promet preduzeća u sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacije smanjen je sa 786,7 miliona evra u 2024. na 712,9 miliona u 2025, odnosno za 9,4 odsto.

Rast je zabeležen i u sektoru informisanja i komunikacija, gde je promet dostigao 474,6 miliona evra, kao i u administrativnim i pomoćnim uslužnim delatnostima, sa 335,3 miliona.

Bruto dodata vrednost dostigla 3,93 milijardi evra

Posmatrano prema bruto dodatoj vrednosti, trgovina je takođe bila na prvom mestu, sa 1,10 milijardi evra, što je oko 28,1 odsto ukupnog iznosa.

Na drugom mestu bile su usluge pružanja smeštaja i ishrane, sa 475,6 miliona evra dok je saobraćaj i skladištenje ostvario 340,6 miliona bruto dodate vrednosti.

Prerađivačka industrija ostvarila je 310,1 miliona evra, a građevinarstvo 267,1 milion evra. Stručne, naučne i tehničke delatnosti doprinele su sa 281,1 milion evra, dok je sektor informisanja i komunikacija ostvario 329,4 miliona evra.

Ovi podaci pokazuju da najveći promet ne znači nužno i najveću bruto dodatu vrednost. Trgovina ostvaruje velike prihode od prodaje roba, ali ujedno ima i visoku međufaznu potrošnju. Od ukupno 2,10 milijardi evra bruto vrednosti proizvodnje trgovine, 993,7 miliona odnosilo se na međufaznu potrošnju, dok je bruto dodata vrednost iznosila 1,10 milijardi evra.

U građevinarstvu je bruto vrednost proizvodnje dostigla 1,52 milijardi evra, ali je međufazna potrošnja iznosila 1,26 milijardi, pa je bruto dodata vrednost bila 267,1 miliona evra.

Nasuprot tome, sektor snabdevanja vodom, upravljanja otpadnim vodama i uklanjanja otpada ostvario je 119,4 miliona evra bruto dodate vrednosti, uz bruto vrednost proizvodnje od 201,9 miliona i međufaznu potrošnju od 82,5 miliona evra.

Mala preduzeća ostvarila polovinu prometa

Prema veličini preduzeća, mala preduzeća, koja prema metodologiji Monstata imaju od nula do 49 zaposlenih, ostvarila su 6,96 milijardi evra prometa, odnosno približno polovinu ukupnog iznosa.

Srednja preduzeća, sa 50 do 249 zaposlenih, ostvarila su 3,60 milijardi evra, dok je promet velikih preduzeća, koja imaju 250 i više zaposlenih, iznosio 3,38 milijardi evra.

Mala preduzeća bila su najzastupljenija i prema bruto dodatoj vrednosti. Od ukupno 3,93 milijardi evra, na njih se odnosilo 2,19 milijardi, odnosno oko 55,7 odsto. Srednja preduzeća ostvarila su 947,9 miliona evra, a velika 792,1 milion evra.

Ipak, raspored prometa značajno se razlikuje po delatnostima.

U građevinarstvu su mala preduzeća ostvarila 758,9 miliona evra, odnosno 52,8 odsto prometa tog sektora. Srednja su ostvarila 452,4 miliona, a velika 225,9 miliona evra.

Sličan odnos zabeležen je u uslužnim delatnostima, gde su mala preduzeća ostvarila 2,63 milijardi evra ili 69,9 odsto prometa. U trgovini je na mala preduzeća otpadalo 2,80 milijardi evra, odnosno 43,4 odsto ukupnog prometa sektora.

U industriji je, međutim, slika drugačija. Velika preduzeća ostvarila su 910,4 miliona evra prometa, što je 40 odsto ukupnog prometa industrije. Mala preduzeća ostvarila su 766,7 miliona, a srednja 598,3 miliona evra.

Podaci ukazuju na različitu strukturu poslovanja po delatnostima: mala preduzeća imaju najveći udio u prometu građevinarstva i usluga, dok velika imaju vodeću poziciju u industriji.

Za investicije izdvojeno više od 645 miliona evra

Preduzeća obuhvaćena istraživanjem u 2025. godini investirala su 247,4 miliona evra u zgrade i druge građevine, 315 miliona u mašine, opremu i druga tehnička sredstva, te još 82,7 miliona u ostale kategorije investicija. Ukupan iznos ovih ulaganja dostigao je približno 645,2 miliona evra.

Najveći iznos investicija u zgrade i druge građevine zabeležen je u trgovini, sa 73,5 miliona evra, a slede usluge pružanja smeštaja i ishrane sa 50 miliona i građevinarstvo sa 43,7 miliona evra.

Kada je reč o mašinama, opremi i drugim tehničkim sredstvima, prednjačio je sektor snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacije, sa 130,1 miliona evra. Slede informisanje i komunikacije sa 42,3 miliona i vađenje rude i kamena sa 28 miliona evra.

Ovi podaci ukazuju na to da su investicije u građevinske objekte i opremu imale značajno mesto u poslovanju preduzeća, ali da su se prioriteti razlikovali zavisno od delatnosti.

Monstat je podatke prikazao prema klasifikaciji delatnosti 2010, a istraživanje obuhvata privredne subjekte iz sektora B do S, izuzev finansijskih delatnosti i osiguranja, kao i državne uprave, odbrane i obaveznog socijalnog osiguranja. Promet obuhvata obračunate prihode od prodaje roba i usluga bez PDV-a.