Generativna AI i kvantno računarstvo donose novu tehnološku revoluciju

Očekuje se da će kvantno računarstvo rešiti probleme koji su nerešivi korišćenjem bilo koje poznate metode na klasičnim superkompjuterima. Ono obećava da će uskoro čovečanstvo moći da reši izazove u oblastima kao što su fizika, biologija, hemija, materijali i druge. Za probleme za koje smo nekada verovali da ih je nemoguće rešiti – sada možemo da dođemo do rešenja.

Ovako Nikola Polić, direktor kompanije IBM za Srbiju, Makedoniju, Crnu Goru i Albaniju, objašnjava zašto je kvantno računarstvo revolucionarna tema za naredne godine. U razgovoru za Biznis.rs on govori o primeni kvantnog računarstva i veštačke inteligencije, njihovim prednostima i rizicima, sajber bezbednosti i novom razvojnom centru IBM-a u Novom Sadu.

Kompanija IBM, zajedno sa svojim partnerima, organizovala je početkom juna u Beogradu konferenciju ReCognize na kojoj se govorilo o najnovijim tehnološkim dostignućima i trendovima. Zašto je kvantno računarstvo, odnosno Quantum Computing, toliko značajno?

– Ovo je prvi put u istoriji da se pojavila potpuno nova grana računarstva. Ako pogledate našu istoriju, od analognog preko digitalnog do veštačke inteligencije (AI), kompjuterski naučnici su uglavnom sledili ista pravila, teorije i principe. Kvantno računarstvo ne prati ova pravila. Umesto toga, kvantno računarstvo prati zakone prirode kako bi predstavilo podatke na načine koji oponašaju nepredvidljivost prirodnog sveta.

IBM Quantum je vodeći u svetu u kvantnom računarstvu. Naš cilj je da svetu donesemo prednosti kvantnog računarstva. Imamo više od 450.000 ukupnih korisnika i više od 250 klijenata u IBM Quantum Networku. Napredujemo u celoj oblasti brzim tempom i otvaramo svetu naše kvantne sisteme u cloudu.

Na konferenciji ReCognize podelili smo uzbudljivu vest – IBM je najavio da će izgraditi svoj prvi evropski kvantni centar podataka, prvi van SAD. Biće lociran u Ehningenu u Nemačkoj i dostupan za pristup cloudu 2024. godine. Sa ovim novim centrom klijenti mogu da obezbede da se njihovim podacima rukuje i obrađuje isključivo u Evropi. Evropa zapravo ima neke od najnaprednijih svetskih korisnika kvantnih računara, a interesovanje se samo ubrzava. IBM Quantum Network trenutno ima više od 60 organizacija iz cele Evrope koje pristupaju kvantnom hardveru i softveru putem clouda, uključujući Bosch, Crédit Mutuel Alliance Fédérale, Poznan Supercomputing and Networking Center u Poljskoj i druge.

Gde sve nalazi primenu kvantno računarstvo? Kakve mogućnosti pruža u kombinaciji sa veštačkom inteligencijom?

– Danas institucije istražuju kvantno računarstvo na različite načine, generišući sopstvene specifične potrebe. Neki se nadaju da će izvući poslovnu vrednost pokretanjem kvantnih algoritama ili izgradnjom sopstvenog kvantnog softvera ili integracijom kvantnih rešenja u klasične aplikacije.

Primene kvantnog računarstva uključuju kriptografiju, otkrivanje novih lekova i materijala, izgradnju klimatskih modela za preciznije predviđanje scenarija globalnog zagrevanja, poboljšanje problema u lancu snabdevanja, finansijsko modeliranje i još mnogo drugih. Naši klijenti širom Evrope već istražuju potencijalne upotrebe kvantnog računarstva, uključujući nauku o materijalima, fiziku visoke energije, energetsku tranziciju, održivost i finansijske aplikacije.

Kada je reč o kvantnom računarstvu i AI – kvantni računari bi mogli da pruže značajan podsticaj algoritmima mašinskog učenja omogućavajući brže pretraživanje i zadatke optimizacije, prepoznavanje obrazaca i zadatke klasifikacije.

Zašto nam se veštačka inteligencija dešava baš sada, iako je naučnici i istraživači razvijaju više od 70 godina?

– Istina, tako je. Počeci datiraju sedam decenija unazad. Pa ipak, ovo što se dešava danas je revolucionarni trenutak za AI.

Posle impresivnog napretka u protekloj deceniji, uglavnom zahvaljujući tehnikama mašinskog učenja i dubokog učenja, čini se da je tehnologija napravila iznenadan korak napred. Takođe, ChatGPT je privukao pažnju sveta na moć generativne veštačke inteligencije pokazujući potencijal velikih jezičkih modela. Ali zašto sada, pitate se?

Odgovor je da generativna AI koristi nedavna dostignuća u osnovnim modelima. Za razliku od tradicionalnog mašinskog učenja, osnovni modeli se treniraju na velikim količinama neoznačenih podataka, koji se zatim mogu prilagoditi novim scenarijima i poslovnim aplikacijama. Ukratko – oni omogućavaju ogromnu AI skalabilnost. Na primer, osnovni modeli su omogućili nove mogućnosti i znatno poboljšali postojeće u širokom spektru modaliteta, uključujući fotografije, video, audio i kompjuterski kod. AI obučen na ovim modelima može da obavlja nekoliko funkcija: može da klasifikuje, uređuje, rezimira, odgovara na pitanja i izradi novi sadržaj, između ostalih zadataka.

Koliko je AI prisutan u poslovnom svetu i na koji način IBM radi na enterprise primeni AI?

– Na početku smo putovanja kako bismo razumeli moć, domet i mogućnosti generativne veštačke inteligencije. Naravno, njen nedavni napredak inspirisao je poslovne lidere da ponovo razmisle o potencijalu veštačke inteligencije i kako im ona može pomoći da podstaknu rast poslovanja. S obzirom na dosadašnju brzinu primene generativne veštačke inteligencije, preduzeća moraju brzo da deluju kako bi ubrzala digitalnu transformaciju uz pomoć veštačke inteligencije – i to sa pravim IT partnerom. U IBM-u smo fokusirani na AI za poslovanje.

Već decenijama IBM je bio na čelu prodora u veštačkoj inteligenciji – od prvog svetskog programa za igranje dama do izgradnje AI super računara u cloudu. Danas imamo jedan od najsveobuhvatnijih portfelja dostupnih poslovnih AI rešenja. Naš Watson programski paket je raspoređen kod više od 100 miliona korisnika u 20 industrija, dok posvećeni timovi u IBM Research-u nastavljaju da pomeraju granice tehnologije.

Da li su kompanije spremne za brzo usvajanje veštačke inteligencije? Postoji ogroman pritisak da se reaguje sada ili rizikujete da zaostanete za konkurentima sa AI-om.

– Da, tako je. Mnoge kompanije su već krenule na ovo putovanje. Podaci pokazuju da usvajanje AI stalno raste. Prema istraživanju kompanije McKinsey, globalno usvajanje veštačke inteligencije u preduzećima se više nego udvostručilo od 2017. U drugoj studiji, objavljenoj u junu, McKinsey predviđa da bi uticaj generativne veštačke inteligencije na produktivnost mogao da doda trilione dolara vrednosti globalnoj ekonomiji. AI je već promenio donošenje odluka generalnih direktora, prema novom izvršnom direktoru IBM-a 2023. Tri od četiri (75 odsto) izvršnih direktora veruje da organizacija sa najnaprednijom generativnom veštačkom inteligencijom pobeđuje. Već 43 odsto izvršnih direktora kaže da njihova preduzeća koriste generativnu veštačku inteligenciju za donošenje strateških odluka.

AI okupira pažnju lidera i u Centralnoj i Istočnoj Evropi (CIE). Studija IBM-a otkrila je da direktori informacionih tehnologija (CIO) u CIE gledaju na veštačku inteligenciju, cloud, automatizaciju, 5G i IoT kao svoje glavne investicije u naredne tri godine.

Kolike su mogućnosti primene veštačke inteligencije?

– Uticaj veštačke inteligencije se oseća u svim industrijama i na radnim mestima širom sveta. AI tehnologija transformiše način na koji se posao obavlja u ljudskim resursima, IT, nabavci, finansijama, odeljenjima brige o kupcima… i čini naše lance snabdevanja jačim, brani kritične podatke preduzeća od sajber napadača i pomaže u pružanju boljeg korisničkog iskustva u više industrija, automatizuje poslovne procese i rutinske zadatke i još mnogo toga.

Najbolje mogućnosti za izvlačenje koristi od veštačke inteligencije u poslovanju danas uključuju digitalnu radnu snagu, IT automatizaciju, bezbednost, održivost i modernizaciju aplikacija. Na primer, veštačka inteligencija i automatizacija mogu da pomognu u smanjenju vremena odgovora na incident sa dana ili sati na minute. U oblasti održivosti, AI može pomoći kompanijama da dizajniraju pametne zgrade i fabrike i operacionalizuju ciljeve održivosti.

Dozvolite mi da vam dam primer. U IBM-u interno, sa sopstvenom veštačkom inteligencijom, automatizovali smo ključne korake onoga što je bio veoma ručni proces. AI je oslobodila zaposlene administrativnog posla u pozadini, omogućavajući im da obavljaju suptilniji posao koji zahteva ljudski dodir. Naš tim za ljudske resurse uštedeo je približno 12.000 sati za 18 meseci nakon upotrebe AI u automatizaciji 280 zadataka.

Gde leže najveći rizici?

– Najpre – potreban vam je pristup i uvid u sve relevantne podatke. Pre nego što budete mogli da verujete AI modelu i njegovim uvidima, morate biti u mogućnosti da verujete podacima koji se koriste. Pravo rešenje za strukturu podataka će prirodno podržati ove stubove i pomoći vam da izgradite pouzdane AI modele. Tačni podaci znače proširene odluke. Ovih dana, ako model veštačke inteligencije donese pristrasnu, nepravednu odluku koja se odnosi na zdravlje, bogatstvo ili dobrobit ljudi, organizacija može da se nađe u udarnim vestima zbog pogrešnih razloga.

Sledeće, pravilno upravljanje. To će vam pomoći da obezbedite privatnost i bezbednost podataka u celom okruženju. Takođe, postoji sve veći skup podataka i propisa o veštačkoj inteligenciji širom sveta i u svim industrijama – poput predstojećeg Zakona o veštačkoj inteligenciji Evropske unije – kojih se kompanije moraju pridržavati.

Treće, infrastruktura. Morate da imate hibridnu platformu u cloudu koja je optimizovana za obim posla AI. Zašto? Zato što AI i Cloud rade zajedno kako bi poboljšali mogućnosti jedni drugih.

Kada je reč o preprekama – najnovija IBM  studija za izvršne direktore pokazuje da rukovodioci vagaju potencijalne rizike ili barijere tehnologije kao što su pristrasnost, etika i bezbednost. Više od polovine (57 odsto) anketiranih izvršnih direktora zabrinuto je za bezbednost podataka, a 48 odsto brine o pristrasnosti ili tačnosti podataka. Postavlja se pitanje spremnosti. Iako izvršni direktori veruju u generativne prednosti veštačke inteligencije, drugi rukovodioci ne osećaju da su njihovi timovi spremni. Veće prednosti od generativne AI u svojim organizacijama vidi 69 procenata izvršnih direktora. Ali samo 29 odsto njihovih izvršnih timova smatra da imaju internu ekspertizu da usvoje generativnu veštačku inteligenciju.

Krajem decembra prošle godine IBM je otvorio razvojni centar u Novom Sadu. Kakvi su planovi za ovu kancelariju? Najavili ste da će se ovde razvijati tehnologije za ceo svet.

– Činjenica da smo otvorili novu kancelariju bio je trenutak ponosa za IBM i za naš tim ovde u Srbiji. Novi objekat u Novom Sadu jača ekosistem IT industrije u regionu i podstiče razvoj inteligentne automatizacije – nadovezujući se na naše 30-godišnje nasleđe na lokalnom tržištu. Ova činjenica će takođe doprineti ekonomskom rastu zemlje kroz otvaranje radnih mesta i angažovanje lokalnih talenata na visokokvalifikovanim poslovima.

Jedna od najjačih sposobnosti je tim stručnjaka za predmetnu oblast, vešt u softverskom inženjeringu, tehničkoj podršci i dizajnu, koji će razvijati softverska rešenja, tačnije IBM Instana rešenja za praćenje performansi aplikacija. Oni opslužuju globalne klijente. Ovaj tim omogućava tehničku podršku klijentima širom sveta 24/7 za preko 200 tehnologija koje IBM Instana ima mogućnost da nadgleda.

Šta će ovaj razvojni centar doneti kompaniji, a šta srpskom IT sektoru?

– Prvo, to je IBM investicija koja pokazuje posvećenost kompanije zemlji. Kao što je već rečeno, naš novi objekat u Novom Sadu jača ekosistem IT industrije u regionu. Kombinujemo najbolje globalne prakse sa lokalnim talentima da bismo obezbedili rešenja u oblastima visokog rasta, kao što je automatizacija poslovanja. Pola godine otkako je počeo sa radom, već primećujemo veću saradnju između IBM-a i njegovog partnerskog ekosistema.

Drugo, zapošljavanje lokalnog kadra. Da bismo izgradili naš tim u novoj kancelariji, koristili smo isključivo lokalne talente i uspeli smo da sastavimo zaista vešt tim, od kojih mnogi već imaju međunarodno iskustvo.

IBM je bio prvi komercijalni korisnik u srpskom državnom data centru u Kragujevcu. Zbog čega je to značajno i kakva je saradnja IBM-a sa državom? Na kojim poljima najviše sarađujete sa Vladom Srbije i kakvi su planovi za budućnost?

– Tačno, IBM Srbija je bio prvi komercijalni korisnik u srpskom državnom data centru u Kragujevcu. Više od tri decenije od kada smo prisutni u zemlji, podržavamo klijente, vlade, organizacije i druge inovativnom tehnologijom i stručnošću u industriji podrškom nacionalne agende Srbije. Nastavićemo da sarađujemo sa Vladom Srbije na obezbeđivanju IT rešenja koja će pomoći vladi da digitalno transformiše i pruži bolje usluge građanima, u oblastima kao što su poslovni procesi, analitika podataka, bezbednost, infrastruktura i drugo. Digitalizacija usluga ostaje prioritet za vladu, pa je naš plan da podržimo vladu u tom cilju kao njihov IT partner od poverenja.

Autor: Marko Andrejić

Tekst je objavljen u letnjem dvobroju štampanog izdanja Biznis.rs