Cena automobila i dalje faktor broj jedan za vozače

Na isteku smo godine koja je domaćoj, ali i evropskoj automobilskoj industriji, donela bolje rezultate u odnosu na 2022. i prema svemu sudeći bila naklonjenija ovom tržištu.

O tome šta se sve bitno dešavalo u tekućoj i kakve su prognoze za auto-industriju za 2024. godinu razgovarali smo sa Borisom Ćorovićem, generalnim sekretarom Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova. U intervjuu za Biznis.rs on kaže da je generalno ostvaren blagi rast prodaje novih automobila u prvih deset meseci 2023. u odnosu na isti period prošle godine.

– U periodu od januara do oktobra ove godine na tržištu Srbije je prodat 20.991 novi putnički automobil i 4.167 lakih komercijalnih vozila. Dakle, u odnosu na isti period 2022. godine ostvaren je rast od oko šest odsto. Istovremeno, u istom posmatranom periodu, na tržištu država članica Evropske unije ostvaren je rast od 17 odsto u odnosu na 2022. godinu. Dakle, vidimo da tržište raste, ali dosta sporije od EU proseka.

Dobro je što se na tržištu Srbije tokom 2023. pojavio veliki broj novih modela iz različitih segmenata, više od 15, a ono što je svakako usporilo prodaju je rast cena vozila i uticaj inflacije, kako unutar EU, tako i u Srbiji, pa je sigurno jedan deo potencijalnih kupaca odložio kupovinu za neko drugo vreme. Verujemo da bi prodaja bila bolja da su cene automobila u Srbiji pristupačnije, jer kupovina vozila za nekog ko prima prosečnu platu je velika investicija, skoro neizvodljiva – ističe Ćorović.

Naš sagovornik se slaže da je u ovom momentu cena jedan od najvećih problema, pre svega kada su fizička lica u pitanju.

– Kod kompanija, odnosno privrede, nabavna cena se posmatra u malo širem aspektu – ne samo troškovi nabavke, već i kasnije troškovi održavanja, registracije i slično. Dakle, gleda se na malo duži rok, a kada se tako posmatra nabavka, na primer električnog automobile, oni čak i štede novac – niži troškovi goriva ili dopune baterije, drastično niži troškovi održavanja, nema poreza na upotrebu prilikom registracije… Međutim, u godinama koje dolaze cene će sigurno biti pristupačnije, s obzirom na usavršavanje tehnologije baterija i masovnu serijsku proizvodnju. Setite se samo 1995. godine kada se pojavio mobilni telefon u Srbiji. Ako dobro pamtim, cena jednog mobilnog telefona tada je bila oko 5.000 nemačkih maraka, da bismo već nakon deset do 15 godina, došli do cene od par stotina evra, a danas osnovne verzije telefona mogu da se kupe i za jedan dinar uz ugovor. Isti trend će biti i sa električnim automobilima, dakle cena će vremenom biti sve pristupačnija – objašnjava Boris Ćorović.

Ključna 2035. godina je sve bliže i Srbija treba da je dočeka spremna, što u praksi znači da vozila na dizel i benzin zameni električnim. Posao je veliki, vremena je sve manje, ali vidljivo je da se preduzimaju pojedine aktivnosti kako bi se situacija promenila.

– Trenutno stanje infrastrukture nije na zadovoljavajućem nivou, ali ono što je dobro je da su Ministarstvo građevinarstva, infrastrukture i saobraćaja, i – moram da kažem – ministar Goran Vesić lično, prepoznali važnost ove teme i pokrenuli niz aktivnosti i mera na njenom poboljšanju i unapređenju. U toku je tender za uređenje odmorišta na auto-putevima Srbije gde se očekuje instaliranje više od 80 novih brzih DC punjača. Izmenama Zakona o planiranju i izgradnji definisano je da u narednih nekoliko godina sve benzinske pumpe na auto-putevima i magistralnim putevima moraju da imaju određeni broj punjača, a pojednostavljena je i procedura izdavanja dozvole za instalaciju punjača. Već znamo da država daje i subvencije za kupovinu električnih i hibridnih vozila koja su oslobođena poreza na upotrebu prilikom godišnje registracije. Dakle, sve ove mere koje država preduzima trebalo bi da dovedu do toga da Srbija i pre 2035. godine bude spremna na ove velike promene koje se dešavaju u auto-industriji. Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova je u tom procesu pouzdan partner svim nadležnim institucijama, pre svega kroz znanje i ekspertizu – ističe generalni sekretar.

Polovinom 2023. godine najavljeno je da će Stellantis početi sa probnom proizvodnjom električnih vozila u Kragujevcu. Naš sagovornik kaže da, prema informacijama kojima raspolažu u Asocijaciji, testiranje i sve pripremne radnje biće završeni tokom sledeće godine i krajem 2024. se očekuje početak serijske proizvodnje i zvaničan početak prodaje.

– Ovo je jako dobra vest – da ćemo u Srbiji, osim modela električnih automobila iz uvoza imati i domaći model, odnosno proizvodnju, što će svakako doprineti da Srbija brže uhvati korak sa nečim što je neminovnost u auto-industriji, a što se danas popularno zove „e-mobility“.

Srbija zemlja polovnih automobila

Jedno istraživanje u 2023. godini pokazalo je da se mladi sve manje odlučuju na kupovinu automobila, a razlog je uglavnom finansijske prirode. Ćorović smatra da kupovina automobila u odnosu na njihovu cenu nije nešto što je karakteristično samo za mlađu populaciju, već za sve kategorije stanovništva kod nas.

– Ako pogledamo statistiku, prodaja novih automobila je zabeležila blagi rast od šest odsto u odnosu na 2022. godinu, a prodaja polovnih automobila je nešto manja nego prošle godine. Cena jeste i dalje faktor broj jedan, a na cene automobila utiču donekle i sami kupci jer oni svakim danom žele sve zahtevnije i sofisticiranije funkcionalnosti. Takođe, na cenu utiču i zahtevi regulatora, pre svega Evropske komisije koja nameće sve strožije standarde proizvođačima automobila kada je u pitanju bezbednost u saobraćaju i zaštita životne sredine. Takođe značajan faktor je opšta geopolitička situacija, inflacija, rat u Ukrajini, porast cena repromaterijala, logistike, transporta. Sve ovo definitivno utiče na rast cene automobila, ali sa druge strane i podatak o rastu prosečne plate poslednjih godina u Srbiji je nešto što bi trebalo pozitivno da utiče na tražnju za automobilima – objašnjava naš sagovornik.

Cena doprinosi tome da se u Srbiji vozi neuporedivo više polovnih automobila od novih, jer od ukupne prodaje svih automobila u 2023. godini čak 83 odsto čine polovni. Podaci pokazuju da je u prvom polugodištu tekuće godine prodaja polovnih automobila iz uvoza manja za 5,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Ćorović kaže da ovaj podatak ima drugačiju dimenziju ako se ima u vidu da je, ilustracije radi, pad prodaje u prvoj polovini 2022. u odnosu na 2021. godinu iznosio čak 15,5 procenata.

– Što se tiče proseka starosti automobila, on u Srbiji iznosi 17 godina, što je dosta više u odnosu na prosek EU koji je 12 godina, a što se tiče cena polovnjaka – one su u stalnom porastu, sada već gotovo dve godine unazad. Taj trend je nastavljen i u prvoj polovini 2023. Prema podacima sajta Polovni automobili, prosečna cena polovnjaka u prvih šest meseci ove godine veća je za 5,3 odsto u odnosu na isti period prošle godine, tako da je u junu prosek svih oglašenih putničkih automobila na ovom sajtu dostigao 8.892 evra – kaže generalni sekretar Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova.

Autor: Miljan Paunović

Tekst je objavljen u novogodišnjem dvobroju štampanog izdanja Biznis.rs