Inflacija i vremenske nepogode najviše uticali na rezultate osiguravajućih kompanija

Ova godina je bila specifična po tome što su klimatske promene u znatnoj meri uticale na rad i rezultate, kako našeg Društva, tako i tržišta. Mi smo imali značajne štete koje su bile posledica elementarnih nepogoda tokom letnjeg perioda. Međutim, zahvaljujući dobrom radu i kvalitetnom programu osiguranja, štete od oluja nisu i neće ostaviti značajnije posledice na naš rezultat, za koji očekujemo da će biti iznad planiranih veličina i na kraju poslovne godine.

Ovako Zoran Blagojević, predsednik Izvršnog odbora Wiener Städtische osiguranja, ocenjuje godinu na izmaku u kojoj je njegova kompanija obeležila dve decenije poslovanja u Srbiji. U razgovoru za Biznis.rs on govori o rezultatima i očekivanjima sektora osiguranja, makroekonomskoj situaciji, najvećim izazovima i planovima za narednu godinu.

– Naša kompanija nastavila je stabilan rast i poslovanje i tokom 2023. godine. Rezultati prva tri kvartala su iznad planiranih iznosa, što je rezultat rada našeg sjajnog tima.

Kada je industrija osiguranja Srbije u pitanju, izražavam oprez da dajem bilo kakvu procenu iz prostog razloga što još uvek nemam na raspolaganju sve podatke na osnovu kojih bih mogao da donesem određene zaključke i da navedem procene i očekivanja za tekuću godinu. Ali sam siguran da su najznačajniji događaji koji su u ovoj godini uticali na rad i rezultate osiguravajućih kompanija, odnosno tržišta osiguranja, pored visoke stope inflacije bila tri velika talasa katastrofalnih vremenskih nepogoda, koja su doprinela povećanom broju prijavljenih odštetnih zahteva na imovini, vozilima i usevima kod osiguravača.

Kako je makroekonomska situacija, poput globalne inflacije i visokih kamata, uticala na poslovanje osiguravajućih kuća?

– Inflacija je veliki protivnik osiguranja, jer višestruko može uticati na poslovanje osiguravajućih kompanija. Visoka inflacija negativno utiče na ugovorenu visinu osiguranih suma, dovodi do povećanja visine šteta, a sve to skupa se odražava na zaključeni ugovor o osiguranju i namere ugovorenih strana koje su bile aktuelne prilikom zaključenja osiguranja.

Činjenica je da je ove godine došlo do pada inflacije u svetu. U odnosu na većinu zemalja sveta, Srbija je tokom cele godine imala visoku stopu inflacije, što se odrazilo i na naše poslovanje. To smo, pre svega, osetili kod dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, kod osiguranja motornih vozila, i to na rastu šteta, odnosno rastu troškova zdravstvenih usluga. Rast cena građevinskog materijala, opreme, vozila i auto delova uticao je i na naše poslovanje jer smo za iste štete, u odnosu na ranije godine, morali da platimo više.

Sa druge strane mi smo preduzimali određene mere da bismo zaštitili rezultat i intervenisali na strani premije osiguranja. Između ostalog, pažljivije smo utvrđivali osigurane sume, koristeći unapred dogovoren model korekcije cene, u skladu sa projektovanom inflacijom. Pored toga, kako bismo zaštitili interese klijenata tražili smo optimalne načine da eliminišemo negativne efekte inflacije kroz korekcije visine osiguranih suma tokom perioda osiguranja. Takođe, nastojali smo da budemo veoma aktivni na poslovima investiranja, odnosno plasmana finansijskih sredstava.

Kakve su bile prilike za ulaganje na domaćem tržištu?

– Oporavak finansijskog tržišta i rast kamatnih stopa, imajući u vidu obim naših investicija, očekuje se da pozitivno deluje na poslovanje osiguravajućih kompanija. Ovde izražavam svoju bojazan zbog prilika koje su osiguravači imali na domaćem tržištu za plasiranje sredstava, imajući u vidu okolnosti i okvire koje nam zadaju propisi, koji se odnose na limit i obim investiranja, a pre svega na prilike kojih u tekućoj godini nije bilo.

Ono što je za nas donekle iznenađujuće je da tokom tekuće godine nije bilo nečega što je bilo prisutno u prethodnim godinama, a to je da država nije emitovala višegodišnje obveznice nominovane u evrima, u koje bi osiguravajuće kompanije vrlo rado investirale svoj novac. Država je više nego poželjan partner osiguravajućih kompanija, ali i sektor osiguranja državi, posebno što su osiguravači zainteresovani za dugoročna ulaganja.

Koji su glavni izazovi na koje ste naišli u proteklom periodu?

– Nastavak ratne krize u Ukrajini i novi rat u Gazi, trgovinska i energetska kriza i inflacija su globalni izazovi koji su uticali i na sektor osiguranja u celom svetu, pa i kod nas. Kao što sam već rekao, od makroekonomskih pokazatelja naš najveći izazov u ovoj godini je inflacija.

Industrija osiguranja, koja se ubraja u konzervativne delatnosti, je izuzetno dinamična jer pokriva skoro sve segmente života i rada, u kojima su izvori različitih izazova na koje osiguravajuće kompanije moraju brzo odgovoriti i prilagoditi im se. Klimatske promene su u 2023. godini na prvom mestu prema učestalosti i obimu posledica i šteta u našoj zemlji.

Kada je naša kompanija u pitanju, pored klimatskih promena izazov sa kojim se suočavamo je povećanje obima našeg poslovanja u segmentu obaveznog osiguranja od autoodgovornosti. Naime, naša tržišna pozicija u ovom segmentu osiguranja je daleko ispod naše ukupne tržišne pozicije i u tom delu vidimo priliku za budući rast.

Sve veća digitalizacija procesa osiguranja i brojne tehnološke promene, sa jedne strane strane doprinose poboljšanju operativne efikasnosti, a sa druge stvaraju nove rizike – izazove u pogledu bezbednosti i privatnosti podataka, koji zahtevaju višestruke i kontinuirane mere sajber bezbednosti radi zaštite informacija i održavanja poverenja klijenata. S obzirom na trendove u digitalnoj transformaciji, možemo samo očekivati rastući trend sajber rizika.

Sektor osiguranja se, kao i većina drugih delatnosti, suočava sa izazovima vezanim za sticanje i zadržavanje kvalifikovanih profesionalaca. Kako bismo bili ispred ovog izazova oformili smo nekoliko edukativnih programa za zaposlene, među kojima bih istakao Mentorsku akademiju, koja je počela sa radom početkom ove godine. Misija ove Akademije je da obezbedi karijerno napredovanje postojećih kadrova, ali i da, preko mentora, privuče mlade talente i poveća broj zaposlenih u našoj kompaniji, prevashodno u prodaji.

Kakve godišnje rezultate očekuje Wiener Stadtische?

– Uprkos svim izazovima koje sam prethodno komentarisao, očekujem da ćemo ovu poslovnu godinu završiti iznad planiranih veličina i to kod svih vrsta osiguranja i da ćemo ostvariti planiranu dobit. U pogledu rezultata za devet meseci ove godine u odnosu na isti period 2022. godine imali smo rast od 12,8 odsto u neživotnim osiguranjima. Posmatrajući isti period, od svih proizvoda osiguranja najveći rast smo zabeleželili kod dobrovoljno zdravstvenog osiguranja – 58,9 odsto, a kod životnih osiguranja unit linked proizvodi su imali primat u prodajnim rezultatima, sa rastom od 33,1 odsto. Učešće premije životnog osiguranja u trećem kvartalu ove godine u strukturi ukupne premije naše kompanije iznosi 35 procenata, što je znatno više od tržišnog proseka. Zadovoljan sam dosadašnjim rezultatima, ali očekujem da u ovoj godini po svim linijima posla ostvarimo rast veći od rasta zabeleženog za tri kvartala.

U segmentu prihoda od investicija očekujemo bolje prinose s obzirom na opšti rast kamatnih stopa. Takođe, važno je da istaknem projekte čijim završetkom i implementacijom se, u ovoj godini, na indirektan način doprinelo pozitivnom i stabilnom trendu rasta poslovnih rezultata. Pored projekata koji se odnose na automatizaciju procesa unutar kompanije i na digitalnu transformaciju, među važnijim projektima su Integracija sa brokerima i Primena međunarodnih računovodstvenih standarda IFRS 17.

Šta se nakon pandemije najčešće osigurava, a kod kojih vrsta osiguranja beležite pad interesovanja? Činjenica je da su sve prisutniji rizici od nevremena (klimatskih promena), sajber rizici, ali i geopolitički…

– Nakon pandemije zaista je primetan rast potreba za dobrovoljnim zdravstvenim osiguranjem. Pandemija je dovela do neizvesnosti i prouzrokovala brojne poremećaje, ali je takođe izazvala promene u ponašanju potrošača i percepciji rizika koje su uticale na potražnju za ovim osiguranjem. Međutim, ja to ne bih samo vezivao za uticaj pandemije već, između ostalog, i za razvoj ove vrste osiguranja koje je još uvek relativno novo na našem tržištu. U najvećoj meri se ugovara kao kolektivno osiguranje, što ide u prilog činjenici da su poslodavci postali odgovorniji prema svojim zaposlenima.

Posle pandemije rast  je zabeležen i kod drugih vrsta osiguranja – putnog, imovinskih i životnih osiguranja. Osiguranje, posebno u kriznim vremenima, je dobar mehanizam da se određeni rizici minimiziraju.

Geopolitički rizici, koje sam već spomenuo, prouzrokuju finansijsku nestabilnost i makroekonomska pogoršanja i pretekli su sajber rizike i rizik pandemije, po negativnim efektima na osiguranje. Kada su posledice klimatskih promena u pitanju, mislim da postoje rešenja, i da, kako naša kompanija, tako i tržište, ima adekvatan odgovor na potrebe tržišta za ovaj segment osiguranja u kome se rizici, i po učestalosti i po obimu, samo povećavaju.

Zašto je, naročito u današnje vreme, važno za svaku firmu da bude osigurana? Koliko je traženo osiguranje investicija i kojih najviše?

– Smatram da je veoma bitno da kompanije budu osigurane nevezano za vreme, jer preuzimanje rizika koje privredni subjekt ne može samostalno da nosi u svom poslovanju je imanentno posao osiguravajućih društava. Kompanije se sve više osiguravaju. Najčešće je donosiocima odluka u kompanijama najvažniji element za ugovaranje osiguranja cenovni deo, odnosno premija osiguranja, iako su predmeti osiguranja i izloženost različitim opasnostima mnogo bitniji segmenti u polisi osiguranja. Za kompanije je izuzetno važna kvalitena procena rizika, prilikom ugovaranja osiguranja.

Stručnim snimanjem i analizom i preuzimanjem rizika u osiguranju mogu se unapred zaštititi svi ili većina resursa kompanije i obezbediti kvalitetno osiguravajuće pokriće da bi se, u slučaju ostvarenog štetnog događaja obezbedila odgovarajuća naknada za saniranje pretrpljenog oštećenja. Uvek treba imati na umu da je kvalitetno osiguravajuće pokriće važan preduslov koji će vam obezbediti nadoknadu potencijalne štete koja može biti prouzrokovana brojnim i različitim nivoima opasnosti kojih je sve više u našem bližem i daljem okruženju.

Kada su investicije u pitanju tu je došlo do određenih zakonskih, odnosno regulativnih promena tokom ove godine, tako da će osiguranje objekata u izgradnji, kao i osiguranje od pojedinih vrsta odgovornosti koje su u vezi sa izgradnjom i montažom objekata biti još izraženije i dinamičnije će se razvijati u narednim godinama.

Kakvi su planovi Wiener Stadtische za 2024. godinu? Šta mogu očekivati vaši klijenti i poslovni partneri?

– Naši planovi su profitabilan rast, stabilno poslovanje i fokus na klijente, bez obzira na sve izazove koje smo osetili ove godine. Vienna Insurance Group, naša matična kompanija, Srbiju smatra kao veoma perspektivno tržište i naš zadatak je da u svim segmentima posla budemo bolji i uspešniji.

U okviru poslovne strategije nastavićemo optimizaciju procesa rada, digitalizaciju usluga, inoviraćemo proizvode osiguranja i efikasnije koristiti postojeće resurse, a sve u cilju obezbeđivanja višeg nivoa usluga i kvalitetnije ponude osiguranja za sve klijente. Nastavićemo sa razvijanjem naših projekata, među kojima je i aplikacija Wiener zdravlje, koja će u 2024. godini pružiti pobošljane i nove funkcionalnosti klijentima. U neživotnom osiguranju naš fokus će biti na osiguranju imovine, dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju i osiguranju od opšte odgovornosti. Kod životnih osiguranja akcenat će biti, pored klasičnih proizvoda, na proizvodima unit linked.

Intenziviraćemo i proširiti saradnju sa bankarskim sektorom i brokerskim kanalom prodaje osiguranja.

Prilagođavanje strategija rastućim rizicima ekstremnih vremenskih nepogoda, inoviranje usluga osiguranja personalizacija polisa osiguranja, automatizacija poslovnih procesa i fokus na korisnika će biti naši osnovni pravci rada u planu za 2024. godinu.

Autor: Marko Andrejić

Tekst je objavljen u novogodišnjem dvobroju štampanog izdanja Biznis.rs