Predrag Mihajlović, predsednik Izvršnog odbora OTP banke Srbija, za Biznis.rs o rezultatima, srpskom tržištu i projekcijama za 2024.

Digitalna transformacija i očuvanje tržišne pozicije glavni prioriteti

BankeIntervjuIzdvajamoMesečnik

14.1.2024 12:36 Autor: Marko Andrejić 15

Digitalna transformacija i očuvanje tržišne pozicije glavni prioriteti Digitalna transformacija i očuvanje tržišne pozicije glavni prioriteti
Nakon što smo od marta 2022. godine svedočili rastu bazičnih kamatnih stopa Evropske centralne banke (ECB), američkog Feda, kao i naše Narodne banke Srbije,... Digitalna transformacija i očuvanje tržišne pozicije glavni prioriteti

Nakon što smo od marta 2022. godine svedočili rastu bazičnih kamatnih stopa Evropske centralne banke (ECB), američkog Feda, kao i naše Narodne banke Srbije, od septembra ove godine vidimo mirovanje bez daljih podizanja, uz stabilizaciju inflacije. Centralne banke su na putu ostvarenja cilja da se smanji kreditna aktivnost, kao jedan od najznačajnijih generatora inflacije usled povećanja tražnje od strane građana i privrede, što su pokušavale rastom bazičnih kamatnih stopa. U trećem kvartalu ove godine beleži se blagi pad kreditne aktivnosti od 0,1 odsto ukupno posmatrano, dok su krediti ka stanovništvu porasli za 1,6 procenata, a za privredu pali za 1,8 odsto.

Ovako dosadašnje poteze centralnih bankara i njihov uticaj na poslovanje bankarskog sektora i interesovanje za nove kredite ocenjuje Predrag Mihajlović, predsednik Izvršnog odbora OTP banke Srbija. U intervjuu za Biznis.rs on govori o poslovnim rezultatima u 2023. godini, srpskom bankarskom tržištu i mogućem nastavku konsolidcije, saradnji finansijskog i realnog sektora i projekcijama za narednu godinu.

– Važno je da su ohrabrujuće projekcije rasta za narednu godinu, jer mi očekujemo rast kreditne aktivnosti u narednim godinama, uz dalji pad inflacije u evrozoni i u Srbiji. Inflacija u evrozoni pala je u novembru na 2,4 odsto, što je blizu cilja od dva procenta. I u Srbiji se beleži padajući trend i očekujem da se on nastavi i u narednoj godini. Neću se iznenaditi ako u narednih šest meseci vidimo da centralne banke krenu sa smanjenjem referentnih kamatnih stopa. Ohrabruje me činjenica da mi nismo videli veće poremećaje u  Srbiji i da naš bankarski sektor spada u jedne od stabilnijih u Evropi.

A kakav je uticaj podizanja kamata Evropske centralne banke na srpsko tržište? Velika većina stambenih kredita u Srbiji je evroindeksirana, pa je rast kamata donosio i više vrednosti euribora, samim tim i više mesečne rate, sve do ograničenja koje je uvela NBS.

– Da, ali trebalo bi da imamo u vidu i koliko su iznosile rate u periodu kada je euribor bio negativan, a i tada – kao i sada – OTP banka je bila među retkim bankama koje su nudile građanima kredite sa fiksnom kamatom stopom. Građani su se mahom odlučivali za zajmove sa varijabilnom kamatnom stopom bazirajući tu odluku na optimističnoj pretpostavci da kamate neće porasti, što nije bio slučaj u drugim zemljama, ali rast kamatnih stopa do sada nije imao negativan uticaj na performanse kreditnog portfelja i klijenti uredno vraćaju kredite.

Narodna banka Srbije donela je Odluku o privremenim merama za banke koje se odnose na stambene kredite, limitirajući kamatnu stopu, čime je omogućila građanima da lakše servisiraju svoje kreditne obaveze. Ovom merom su najviše pogođene banke koje su bile najaktivnije u stambenom kreditiranju, tako da smo mi iz OTP banke, koji zajedno sa još jednom bankom činimo preko 40 odsto tržišnog učešća u stambenom kreditiranju, podneli najveći teret mera NBS-a.

Predrag Mihajlović / Foto: OTP banka Srbija

Koliko još očekujete da bi mogle da rastu ključne kamate i kada bi moglo da dođe do stabilizacije cena i tržišta, odnosno do vraćanja inflacije u prihvatljive okvire?

– Očekujemo postepeni pad kamata koji će pratiti trend pada inflacije. U Srbiji se inflacija spustila na nivo od 8,5 odsto i očekujem da će se opadajući trend nastaviti i u narednoj godini. Uz smanjenje kamata i kontrolisanu inflaciju možemo se nadati snažnijem rastu privredne aktivnosti u 2024. godini.

Poslednje tri godine prolazimo kroz nekoliko uzastopnih kriza – od pandemije korona virusa do sukoba u Ukrajini koji je doneo poremećaje na globalnim tržištima energenata i hrane, a sada je tu i rat u Izraelu. Kako je finansijski sektor prošao kroz ovaj period?

– Nijedna industrija ne može biti imuna na globalnu krizu, pa tako ni naša. Međutim, bankarski sektor je bio spreman, prvenstveno zahvaljujući visokoj kapitalizovanosti i likvidnosti. Sve banke u Srbiji redovno prolaze kroz stres testove i održavaju nivo adekvatnosti kapitala kako bi mogle da amortizuju potencijalne negativne efekte krize. Štaviše, možemo reći da je primetan rast bankarskog sektora. Dalji trend rasta ili, pak, nastavka stagnacije ili pada, u najvećoj meri zavisi od daljeg kretanja inflacije. Fed i Evropska centralna banka su zaustavile rast referentnih stopa, kao što je NBS kod nas već uradila početkom trećeg kvartala ove godine. Mišljenja sam da bismo mogli da očekujemo da će sve tri banke (ECB, Fed i NBS) smanjivati bazične kamatne stope početkom trećeg kvartala 2024. godine ukoliko se ne desi još neka neočekivana kriza. Ali, i tada sigurno nećemo doći do nivoa kamatnih stopa pre inflacije, koje su bile na nerealnom nivou.

Koliko se bankarstvo promenilo u novim okolnostima i koji su trenutno glavni izazovi na srpskom bankarskom tržištu? Ima li straha od novog rasta loših kredita (NPL)?

– U uslovima neizvesnosti i usporenog ekonomskog rasta banke su poslednjih godina, u nekoliko navrata, revidirale svoje kreditne politike i risk apetite, što je dodatno obezbedilo da se nivo NPL-a održi na samo 3,2 odsto. To predstavlja blago povećanje u odnosu na prethodni kvartal, što se i očekivalo imajući u vidu povećanje kamatnih stopa i inflacije koja je uticala kako na stanovništvo, tako i na privredu. S druge strane, kada pogledamo američko i evropsko tržište možemo zaključiti da smo uspeli da održimo zdrav bankarski portfolio Srbiji, koji je takođe jako visoko pokriven ispravkama.

Mere i aktivnosti koje preduzimaju kako same banke, tako i centralna banka, umnogome su doprinele ovom rezultatu. Olakšice i moratorijumi, privremeno ograničenje visine nominalne kamatne stope na stambene kredite, programi garantnih šema samo su neke aktivnosti koje su amortizovale deo negativnih efekata i olakšali poziciju, kako bankama tako i klijentima u svim segmentima. Trebalo bi da zadržimo oprez i u narednom periodu, ali ne očekujem dramatične promene i iskakanja koja bi ugrozila bankarsko tržište.

Veliki potencijal tržišta investicionih fondova u Srbiji

U julu ste preuzeli kompaniju za upravljanje investicionim fondovima “Ilirika DZU”. Da li klijenti u Srbiji mogu očekivati neke nove proizvode na tržištu kapitala?

– Zajedno sa našim fondom OTP Fund Management iz Mađarske OTP banka Srbija je uspešno akvizirala društvo za upravljanje fondovima Ilirika DZU, koje smo preimenovali u OTP Invest, i time ćemo značajno proširiti asortiman proizvoda i usluga naše banke na tržištu kapitala. Investicione usluge biće dostupne našim klijentima privatnog bankarstva, segmentu stanovništva, kao i klijentima iz privrede, uz istovremeno proširivanje spektra kanala prodaje. Verujem da tu postoji veliki potencijal, s obzirom na to da tržište investicionih fondova u Srbiji raste, jer je sa 630 miliona evra imovine pod upravljanjem za tri godine dupliran iznos. Sa iskustvom dugim 30 godina na tržištu novca i kapitala, OTP Fund Management iz Mađarske će pružati stalnu stručnu i operativnu podršku našem OTP Investu. U domenu privatnog bankarstva smo pioniri i upravo u tom segmentu očekujem glavnu distribuciju investicionih jedinica fondova kojima upravlja OTP Invest, a što će našim klijentima doneti nove usluge i potencijale za investiranje.

Kako ocenjujete trenutnu saradnju finansijskog i realnog sektora i u kom pravcu bi mogla da se kreće u narednom periodu?

Rekao bih da je to saradnja puna razumevanja sa neprekidnim dijalogom. I finansijski i realni sektor su akteri privrede jedne zemlje, dakle posluju u istoj poslovnoj klimi, gde vladaju identični makroekonomski pokazatelji pod podjednakim uslovima i perspektivama, osim što je finansijski sektor strožije regulisan. U periodu gde imamo postepenu stabilizaciju visoke inflacije i stabilan kurs dinara, a bankarski sektor je stabilan, visoko likvidan i profitabilan, očekujem da će banke biti u poziciji da još snažnije podrže klijente iz segmenta privrede.

Vidimo da su svi ključni pokazatelji bankarskog sektora značajno iznad regulatornih vrednosti dok je učešće NPL kredita na jako niskom nivou. Ako pogledamo kreditnu aktivnost za prvih devet meseci ove godine vidimo da je, nakon perioda stagnacije i blagog pada, povećana za 1,2 odsto, što nije mnogo, ali je važno jer su generator tog rasta investicioni krediti. Nama je važno da ostanemo banka oslonac i partner i velikim kompanijama i malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima, i da u razgovoru sa njima najpre razumemo njihove potrebe i očekivanja, kako bismo mogli adekvatno da odgovorimo svojom ponudom.

Kako vidite nastavak konsolidacije srpskog bankarskog tržišta? Da li očekujete nove akvizicije i spajanja banaka u narednom periodu?

– Rekao bih da je udarni talas konsolidacije prošao i da ćemo u manjoj meri svedočiti promenama, bar u narednoj godini. OTP banka je bila pionir koji je pokrenuo taj talas konsolidacije u bankarskom sektoru, i to ne samo u Srbiji, nego u čitavom regionu. Kada je OTP počeo sa preuzimanjima te 2017. godine, krenuli smo sa 17. pozicije i postali lider u kreditiranju građana i privrede u Srbiji, gde smo i sada. Možemo reći da se struktura vodećih banaka dosta promenila u poslednje četiri godine, a naš put do liderske pozicije bio je vrlo dinamičan i uzbudljiv, jer smo uspeli nešto što je zaista jako teško i retko, a to je da tokom akvizicija rastemo i organski.

Kakvi su dosadašnji rezultati poslovanja OTP banke u 2023. godini?

– Rezultati OTP banke su rekordni u svim pogledima poslovanja. U pogledu kredita, sa ukupnim iznosom od oko 4,6 milijardi evra zadržali smo prvo mesto na srpskom tržištu sa učešćem od 16,9 odsto. Stambeni krediti iznose preko milijardu evra i imaju tržišni udeo od 21,6 odsto. Veliki skok zabeležen je i u oblasti gotovinskih kredita, gde je sa rastom od 2,4 odsto u odnosu na kraj prethodne godine dosegnut iznos od 1,1 milijardu evra, što predstavlja 19,6 odsto tržišnog učešća. Značajno povećanje ostvareno je i u segmentu poslovanja sa privredom, gde je sa 2,4 milijardi evra OTP banka ostala na prvom mestu sa 16 odsto tržišnog učešća u kreditiranju privrede. Ono što je jako važno da spomenem jeste odgovorno upravljanje troškovima koje smo uspeli da optimizujemo još tokom integracije, a što čini značajan deo naših rezultata.

Takođe, i naša matična OTP Grupa ostvaruje odlične rezultate. U ovoj godini se grupacija proširila i na dvanaesto tržište, te smo pored 11 zemalja u Evropi prisutni i u Uzbekistanu. U prvih devet meseci 2023. godine OTP Grupa je ostvarila 2,25 milijardi evra dobiti nakon oporezivanja, što je četiri puta veći iznos u odnosu na isti period prethodne godine. Prestižni magazin The Banker je na najnovijoj bankarskoj listi 100 najboljih banaka Centralne i Istočne Evrope (CEE) za 2023. godinu na prvom mestu izdvojio upravo OTP Grupu prema osnovnom akcijskom kapitalu (Tier 1).

Šta očekujete od tržišta u narednom periodu? Na čemu će biti fokus OTP banke u 2024. godini?

– Naš prioritet i strategija jeste digitalna transformacija i očuvanje tržišne pozicije banke. Procesi digitalizacije, automatizacije, povećanja efikasnosti, a što bi trebalo da ima za cilj veći stepen zadovoljstva korisnika naših usluga, biće u fokusu naših investicija u narednom periodu. U našem slučaju veštačka inteligencija ima primenu u delu upravljanja rizicima banke.

Što se tiče digitalizacije, akcenat je na razvoju u segmentu komunikacija i preusmeravanje klijenata na digitalne kanale. Za taj proces, međutim, potrebne su obe strane. Želja banke jeste da bude još više digitalna, a to će nam omogućiti da budemo efikasniji i da unapredimo korisničko iskustvo. To iziskuje agilnost. Moramo posebno voditi računa o našim zaposlenima jer se susrećemo sa vrlo dinamičnim tržištem rada i kadrova, gde je posebno izazovno zadržati atribute poželjnog i atraktivnog poslodavca.

Autor: Marko Andrejić

Tekst je objavljen u novogodišnjem dvobroju štampanog izdanja Biznis.rs

  • AJA

    14.1.2024 #1 Author

    Dobar je fokus OTP banke.

    Odgovori

  • VALERIJA

    14.1.2024 #2 Author

    Od očuvanja tržišne privrede nam najviše zavisi ekonomija.

    Odgovori

  • LAV

    14.1.2024 #3 Author

    Svaka cast. Nije ni cudno zasto su medju vodecim bankama na nasem trzistu sa ovako dobrim idejama.

    Odgovori

  • BLIZANAC

    14.1.2024 #6 Author

    Digitalna transformacija je osnovni preduslov

    Odgovori

  • Emilija

    14.1.2024 #7 Author

    Sjajno!

    Odgovori

  • dunjayacht@yahoo.com

    14.1.2024 #8 Author

    Treba jos dosta da se radi na tome!

    Odgovori

  • SUNCICA

    14.1.2024 #9 Author

    Lep tekst i poucan.Super

    Odgovori

  • SENSEI

    15.1.2024 #10 Author

    Zaista sjajan članak. Što više ovakvih priča nam treba

    Odgovori

  • DUCA

    15.1.2024 #11 Author

    Digitalna transformacije budućnost.

    Odgovori

  • PAVLE-2005

    15.1.2024 #12 Author

    Ako je tako dobro je

    Odgovori

  • DOBRILA

    16.1.2024 #13 Author

    Sve vise ce se i pricati o digitalnoj transformaciji , 21 vek 🤷

    Odgovori

  • SANJA91

    25.5.2024 #15 Author

    Bankarski sektor je ključni segment finansijskog sektora.

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...