PUTNICI IMAJU PRAVO NA POVRAĆAJ NOVCA ZA OTKAZANE ARANŽMANE, kaže za Biznis.rs Zoran Nikolić Vaučeri kompromisno rešenje

Mnogi turistički aranžmani zbog pandemije korona virusa otkazani su. Na samom početku epidemije, pojedini putnici uspeli su da povrate svoj novac, dok je velikoj većini putnika novac ostao “zarobljen”.

I dok turističkim agencijama problem predstavlja to što su novac već uložile u predstojeću sezonu, putnicima u Srbiji ponuđeno je prelazno rešenje u vidu vaučera koje mogu iskoristiti kao zamensko putovanje na isti iznos koji je već uplaćen i to do kraja 2021. godine. Ukoliko ne iskoriste tu mogućnost, mogu da apliciraju za povraćaj novca od 1. januara 2022.

Pitanje otkazanih turističkih aranžmana i povraćaj novca putnicima, za Nacionalnu organizaciju potrošača Srbije (NOPS) jedna je od gorućih tema.  

“Kada se grubo pogleda, u Srbiji imamo oko 240.000 aranžmana koji su uplaćeni u celosti ili većim delom i koji neće biti realizovani. To je, prema matematičkoj računici, oko 100 miliona evra. Znači, 100 miliona evra, živog novca, naši potrošači su platili nekome. Ovo rešenje, koje je prosto iznuđeno, apsolutno nije dobro za potrošače. Zapravo, jedino za njih nije dobro”, navodi potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Zoran Nikolić.

Kako objašnjava, postoji zakon koji se ne može menjati uredbom jer je zakon iznad svake uredbe. “Prema zakonu o zaštiti potrošača, u ovakvim okolnostima, potrošač ima pravo na otkazivanje ugovora i povraćaj novca. Ovo je školski primer okolnosti u kojima potrošač na to ima pravo i to mu se ne može uskratiti”, ističe Nikolić.

Sa druge strane, nalaze se turističke agencije koje su, kako kažu, uplatile određenu svotu novca inostranim partnerima, a naš sagovornik postavlja pitanje za šta su im platili.

“Ako su im platili za aranžmane koji počinju u maju, junu i julu oni se neće realizovati i ne razumem kako druga strana – u ovom slučaju ino partneri, hoteli, mogu po bilo kom zakonu, bilo koje zemlje, bilo šta da im traže“, navodi Nikolić.

To, kako kaže, pokazuje da je ovakvo rešenje verovatno bila lakša varijanta i manji teret. „Svaki potrošač u Srbiji koji je platio par stotina evra, lakše će to podneti, nego da se agencije u Srbiji bore sa velikim sistemima da bi vratile 100 miliona evra koje su im uzeli inostrani pratneri“, istiće NIkolić.  

Prema njegovim rečima, ovo rešenje doneto je kako bi se očuvala turistička privredna grana i radna mesta u njoj. “To stoji i nije sporno, ali ne možemo praviti takvu vrstu kompromisa, da jedna slabija strana, u ovom slučaju potrošač, bukvalno kreditira turističku privredu i to na godinu i po dana, čak i dve. Ne samo u Srbiji već i u svetu”, navodi naš sagovornik.  

Kako objašnjava Nikolić, svaki zakon je u ovakvoj situaciji na strani potrošača i nijedan zakon neće potvrditi da potrošači nemaju pravo na povraćaj novca.

“Postoji deo opravdanih troškova u našem zakonu – administracije, rezervacije i to je par procenata, ali ne možete platiti nešto što nije isporučeno i realizovano. To je tržišna ekonomija”.

Sve evropske zemlje imaju takav model. Austrijska privreda takođe trpi, ali bez obzira na to, oni putnicima vraćaju novac. Isti slučaj je u Francuskoj i Nemačkoj, objašnjava Nikolić.

“U zemljama razvijene tržišne ekonomije nećete naći ovakav hibridni model, gde se isključivo vodi računa o jednoj strani. Ovde je sve apsolutno učinjeno na štetu potrošača da bi se spasila jedna turistička sezona. A šta je sa potrošačima? Da li njih neko pita mogu li bez par stotina evra dve godine”, zaključuje naš sagovornik.