Biznis.rs
NEĆE BITI UVEDEN NOVI LOCKDOWN U SRBIJI Tanja Jakobi za Biznis.rs:  Privrednici već delimično pripremljeni za drugi talas korona virusa NEĆE BITI UVEDEN NOVI LOCKDOWN U SRBIJI Tanja Jakobi za Biznis.rs:  Privrednici već delimično pripremljeni za drugi talas korona virusa

NEĆE BITI UVEDEN NOVI LOCKDOWN U SRBIJI Tanja Jakobi za Biznis.rs: Privrednici već delimično pripremljeni za drugi talas korona virusa

IntervjuiSrbijaU fokusuVesti 17.10.20. 09:24 Ljiljana Begović 0

Drugi talas korona virusa zahvatio je celu Evropu. Mnoge zemlje odlučuju se da kao mere zaštite ponovo uvedu delimična ili potpuna ograničenja kretanja. Međutim,... NEĆE BITI UVEDEN NOVI LOCKDOWN U SRBIJI Tanja Jakobi za Biznis.rs:  Privrednici već delimično pripremljeni za drugi talas korona virusa

Drugi talas korona virusa zahvatio je celu Evropu. Mnoge zemlje odlučuju se da kao mere zaštite ponovo uvedu delimična ili potpuna ograničenja kretanja. Međutim, uglavnom se mere donose tako da bi se izbegao lockdown koji bi dodatno opteretio i onako posrnule ekonomije.

U Srbiji je trenutna epidemiološka situacija takva da ne zahteva vanredno stanje ni policijski čas, ali krizni štab ne isključuje i tu mogućnost ako dođe do realizacije najgoreg scenarija.

Malo je verovatno da će se dogoditi novi lockdown u istom smislu i obimu kao onaj koji smo imali. Zato što s jedne strane postoji visoka saglasnost svih aktera da bi to imalo ogromne posledice po prviredu i društvo (masovna otpuštanja, propadanje velikog broja preduzeća). S druge strane zbog toga što su u međuvremenu razrađena izvesna pravila rada u kompanijama u uslovima povećanog broja zaraženih“, kaže za Biznis.rs Tanja Jakobi, izvršna direktorka Centra za istraživanje javnih politika.

Foto:Printscreen/youtube

Međutim naša sagovornica navodi da ipak, ukoliko se pandemija značajnije proširi bilo u Srbiji ili na našim ključnim izvoznim tržištima, vrlo se lako može dogoditi da ne bude uslova  za organizovanje proizvodnje u Srbiji, jer delovi koji se ovde proizvode nemaju gde da se ugrade (kao u slučaju automobila).

Takođe, ovo bi moglo da važi i za neke druge industrije gde postoji manja tražnja (na primer za odećom, obućom i slično). 

Radnici u fabrici
Foto: Tanjug/Dušan Aničić

Veći broj obolelih od korona virusa imaće uticaja i na privredu

„Ako pogledamo manje aktere, kao što su turistička industrija, različite usluge (frizerske, kozmetičke, popravka kola, organizacija venčanja, fotografske usluge i mnogo toga drugog) one bi bile pogođene bilo da se usvoji lockdown ili da prosto ljudi ne idu na posao iz razloga zdravstvene bezbednosti“, navodi  Jakobi.

Naša sagovornica smatra da bi u slučaju da broj zaraženih bude ogroman to moglo da utiče na smanjenje proizvodnje i obima prihoda i aktivnosti u sektoru usluga. Pre svega  jer poslodavci bi morali da se prilagode novim uslovima nezavisno od toga da li će zvanično biti proglašeno vanredno stanje i lockdown ili vanredna situacija što je verovatnije (sa stanovišta izbora pravnog okvira za delovanje u slučaju pandemije).

Foto: Shutterstock

U slučaju da se ponovi scenario iz marta i juna država će ovoga puta imati manje sredstava da pomogne privredi

„Iako ima daleko manji fiskalni kapacitet da interveniše, vrlo je verovatno da bi vlada posegla za nekim paketom mera za pomoć. Ipak ovde se postavljaju dva pitanja: da li se i s kakvim ciljem može pomagati kompanijama da zadržavaju zaposlene, ako nije izgledno da će ove kompanije uspeti da se vrate na trižište“, navodi Jakobi.

Ona dodaje da se takođe postavlja pitanje da li pomoć radnicima treba da ide preko kompanija ili preko isplata naknada za nezaposlenost u većem obimu i dužeg trajanja.  Takođe do sada vlada nije imala nijedan instrument pomoći onima koji rade u sivoj ekonomiji izuzev 100 evra pomoći koji je raspodeljen svima bez obzira na status.

Veći broj  otpuštanja možemo očekivati tek na proleće sledeće godine, ekonomiste brine pad broja radnih sati

Mnogi su najavljivali masovna otpuštanja kada država završi sa isplatom pomoći, međutim uz stabilniju epidemiološku situaciju privreda je malo živnula i mnogi su napravili zalihe za opstanak.

„Za verovati je, a to pokazuju i neki statistički podaci da je period u kojem je situacija bila mirnija pomogao bar nekim kompanijama, preduzetnicima  da delimično povrate obim poslovanja. Ali koliko će ti prihodi trajati zavisiće mnogo od toga da li će vakcina stići pre ili kasnije, odnosno da li će se situacija normalizovati uslovno rečeno do leta ili će i cela 2021. godina proći u vanrednim okolnostima“, kaže Tanja Jakobi.

Radnici rade u fabrici
Foto: Tanjug

Naša sagovornica smatra da treba imati u vidu da sadašnje okolnosti gde je glavnica ekonomskih problema i dalje izazvana pandemijom, mogu  da se pogoršaju i prošire ako se zdravstvenoj krizi pridruži finansijska kriza.

„Šta god da se desi, kao i u mnogim drugim krizama pre ove, vrlo je verovatno da će nas dočekati „jobless recovery“ dakle situacija u kojoj se kompanije vraćaju na tržište ali su mnoge funkcije koje su obavljali radnici zamenjene nekom tehnologijom“, kaže Jakobi.

Ona naglašava da su talasi otpuštanja verovatniji u proleće. Međutim ono što brine više od otpuštanja jeste broj radnih sati onih koji su zaposleni. Sa širenjem pandemije pada broj radnih sati.

„To znači da su oni i koji su zvanično zaposleni, zapravo već viškovi, iako se to formalno u ovom trenutku ne vidi. Pritom stopa nezaposlenosti ostaje niska, jer se ljudi ne prijavljuju na tržište rada budući da nema poslova koji se nude, dok raste broj neaktivnih tj. onih koji su se povukli sa tržista rada, jer ne očekuju da bi mogli da nađu zaposlenje“, zaključuje Tanja Jakobi.

Nema komentara.

Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *