Pruga do Grčke mogla bi da bude puštena u rad do 2031. godine

Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije objavilo je zvanično obaveštenje o projektu modernizacije i izgradnje dvokolosečne brze pruge na Koridoru 10 kroz Severnu Makedoniju. Notifikacija je Srbiji dostavljena u skladu sa međunarodnom ESPOO konvencijom o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu, s obzirom na to da radovi počinju na samoj granici dve zemlje, kod prelaza Tabanovce.

Sam postupak procene uticaja trenutno se nalazi u početnoj fazi skrininga, koja omogućava nadležnim organima i javnosti u Srbiji da se upoznaju sa tehničkim detaljima projekta koji će dugoročno povezati železnički saobraćaj od Centralne Evrope, preko Srbije i Severne Makedonije, sve do Grčke, piše eKapija.

Projekat podrazumeva potpunu transformaciju postojećeg dela pruge kroz Severnu Makedoniju u modernu dvokolosečnu, elektrifikovanu prugu dužine oko 195 kilometara. Nova infrastruktura projektovana je za brzine do 160 kilometara na sat u putničkom i oko 120 kilometara na sat u teretnom saobraćaju.

Jedan od ključnih razloga za izgradnju novih deonica (devijacija) jeste činjenica da postojećih šest tunela na ovoj ruti više neće biti u funkciji. Sa radijusom krivina manjim od 350 metara, ovi tuneli ograničavaju brzinu vozova na svega 60 km/h i ne ispunjavaju evropske standarde interopretabilnosti (TSI) i TEN-T propise.

Umesto njih, na izazovnoj deonici između Skoplja i Đevđelije planirana je izgradnja čak 19 novih tunela ukupne dužine 19 kilometara.

Prema podacima iz dokumentacije, projekat koji prolazi kroz četiri makedonska regiona (Severoistočni, Skopski, Vardarski i Jugoistočni) obuhvata obimne građevinske aktivnosti: pored tunela, planirana je izgradnja 59 novih objekata koji uključuju mostove (u dužini od 2,65 km), podvožnjake i nadvožnjake, iiskop oko 18,8 miliona kubnih metara materijala i izrada nasipa od oko 2,7 miliona kubika, a za polaganje koloseka biće utrošeno oko 566.000 pragova i preko 45.000 tona šina.

Unutar tunela i na specifičnim otvorenim delovima klasičan tucanik (balast) biće zamenjen betonskim pločama. Pruga će biti opremljena evropskim sistemom za kontrolu vozova (ETCS Nivo 1), GSM-R komunikacijom i zaštitnom ogradom duž celog koridora. Projekat takođe predviđa i novu železničku vezu sa aerodromom u Skoplju.

Ovaj projekat se direktno nadovezuje na planove Srbije za modernizaciju južnog kraka Koridora 10. Za deonicu Beograd – Niš, u toku je završna priprema dokumentacije za izgradnju dvokolosečne pruge za brzine do 200 kilometara na sat, koja se realizuje uz finansijsku podršku Evropske unije i Evropske investicione banke (EIB), dok se na deonici Niš – Brestovac radovi već izvode, a finansiraju se iz EU IPA fondova. Za poslednju deonicu do granice sa Severnom Makedonijom, Brestovac-Preševo, radi se projektno-tehnička dokumentacija.

Dve zemlje su ranije potpisale i Memorandum o saradnji kako bi se obezbedilo nesmetano i sinhronizovano povezivanje pruga na samoj graničnoj liniji.

Modernizacija makedonskog dela pruge ima ogroman strateški značaj za Srbiju jer predstavlja ključni korak ka kompletiranju brze železničke magistrale između Beograda i Atine.

Kada ovaj koridor bude završen, srpski brzi vozovi se više neće zaustavljati niti drastično usporavati na granici, već će nastaviti neprekidan i brz hod ka Skoplju i Solunu. Sa ekonomskog aspekta, podizanje brzine teretnih vozova na 120 km/h i uvođenje drugog koloseka drastično će ubrzati transport robe iz ključnih grčkih luka Solun i Pirej, na koje se domaća privreda u velikoj meri oslanja.

Pored bržeg i jeftinijeg uvoza i izvoza, Srbija će profitirati i od znatno većih prihoda od tranzitnih taksi, jer će modernizovani Koridor 10 privući kargo operatere koji povezuju Centralnu Evropu sa Egejskim morem.

Na kraju, ovaj projekat donosi revoluciju i u putničkom saobraćaju, pa će građani iz Srbije do Skoplja ili Soluna stizati za svega nekoliko sati, dok će planirana železnička veza sa skopskim aerodromom postati odlična i brza alternativa za putnike iz južnih delova Srbije.

Završetkom svih faza sa obe strane granice, region će dobiti jedinstven i interoperabilan železnički sistem, a procene zvaničnika ukazuju na to da bi kompletna brza veza mogla da bude operativna do 2031. godine.