Kako strani investitori mogu da obezbede likvidnost domaćim firmama?

Finansiranje poslovanja iz inostranstva podrazumeva različite oblike finansijske pomoći koju domaćim privrednim društvima pružaju nerezidenti, bilo da je reč o stranim fizičkim ili pravnim licima. Ovakva podrška često ima važnu ulogu u razvoju kompanija koje posluju u Srbiji, posebno kada je potrebno obezbediti sredstva za širenje poslovanja, ulaganje u istraživanje i razvoj, primenu novih tehnologija, razvoj proizvoda i usluga, izlazak na nova tržišta ili unapređenje efikasnosti poslovanja.

Osnovni pravni okvir čine Zakon o deviznom poslovanju i Zakon o privrednim društvima, čije odredbe moraju biti poštovane prilikom svake finansijske transakcije između domaćih firmi i nerezidenata.

„Jedan od najčešćih modela finansiranja jeste pozajmica koju domaćoj kompaniji daje strani osnivač ili član društva. Nerezident, bez obzira na to da li je fizičko ili pravno lice, može da obezbedi sredstva firmi kroz zajam, ali takva transakcija mora biti sprovedena u skladu sa pravilima propisanim Zakonom o deviznom poslovanju“, objašnjava ekonomista Milan Kovačević.

Pored pozajmica, finansijska podrška može se obezbediti i povećanjem osnovnog kapitala društva.

„U tom slučaju nerezident, koji je ujedno član kompanije, unosi dodatna sredstva u kapital firme. Povećanje osnovnog kapitala moguće je izvršiti kroz nove novčane uloge ili kroz konverziju postojećih potraživanja u vlasnički udeo“, navodi Kovačević.

Posebno je zanimljiv model konverzije zajma u kapital.

„Reč je o situaciji u kojoj nerezident ima potraživanje prema domaćem privrednom društvu, a umesto povraćaja pozajmljenog novca to potraživanje pretvara u vlasnički udeo u kompaniji. Na taj način se istovremeno smanjuju obaveze društva i povećava njegov kapital“, ističe naš sagovornik.

Domaće kompanije mogu da koriste i kredite iz inostranstva kao izvor finansiranja. Prema propisima, takvi krediti mogu da posluže za plaćanje uvoza robe i usluga, finansiranje investicionih radova koje domaći privredni subjekti izvode u inostranstvu, kao i za refinansiranje ranije uzetih stranih kredita.

Za druge namene korišćenje finansijskih kredita iz inostranstva moguće je samo pod uslovima koje propisuje Narodna banka Srbije.

Poreski savetnik Milan Radošević kaže da, kada je reč o subjektima koji mogu da odobre zajmove ili kredite iz inostranstva, propisi predviđaju širok krug potencijalnih finansijera.

„Pored stranih banaka, sredstva mogu da obezbede i inostrana pravna i fizička lica, kao i ogranci stranih pravnih lica koji posluju kao osnivači domaćih kompanija. U praksi se finansiranje poslovanja iz inostranstva najčešće realizuje kroz nekoliko modela. Među njima su dodatne uplate osnivača koje ne povećavaju osnovni kapital društva, povećanje osnovnog kapitala, finansijski krediti i zajmovi iz inostranstva, kao i pozajmice koje daju strani osnivači ili članovi društva“, navodi poreski savetnik.

Posebnu pažnju privlače dodatne uplate članova društva koje ne dovode do povećanja osnovnog kapitala. Ovaj institut predviđen je Zakonom o privrednim društvima i omogućava stranim osnivačima ili članovima da kompaniji uplate dodatna novčana sredstva bez promene visine osnovnog kapitala.

Takve uplate mogu biti isključivo novčane i predstavljaju jedan od najjednostavnijih načina da se obezbedi likvidnost ili podrži dalji razvoj poslovanja. Na taj način firma dobija dodatna sredstva za rad, dok se formalna struktura kapitala ne menja.

„Pored obavezne uplate osnivačkog kapitala, koji za društvo sa ograničenom odgovornošću može iznositi i 1.000 dinara, članovi i osnivači mogu naknadno vršiti dodatne uplate radi finansiranja poslovanja. Obaveza takvih uplata uređuje se osnivačkim aktom ili odlukom skupštine društva“, kaže Radošević.

Istim dokumentima mogu se precizirati iznosi koje članovi treba da uplate, način raspodele obaveze u skladu sa njihovim vlasničkim udelima, kao i rokovi u kojima će eventualno biti izvršen povraćaj dodatno uplaćenih sredstava. Na taj način kompanije dobijaju fleksibilan mehanizam za prikupljanje kapitala iz inostranstva, uz poštovanje domaćih zakonskih propisa.