Hrvatski penzioni fondovi pali u martu, delimično se oporavili u aprilu

Obavezni penzioni fondovi u Hrvatskoj su u martu zbog napada Izraela i SAD na Iran zabeležili pad prinosa od 2,2 odsto, odnosno izgubili su 604,4 miliona evra imovine, ali je u aprilu ponovo zabeležen rast koji za sada ne znači potpuni oporavak. Nakon što su prošle godine ostvarili rekordne rezultate, prinosi su počeli da padaju od početka izbijanja sukoba, već krajem februara, i nastavili se u martu, ali je u poslednjih mesec dana vidljiv ponovni rast imovine penzionih fondova kao i prinosa, pri čemu su ulaganja u akcije porasla, dok udeo obveznica u imovini pada.

Prema podacima Hrvatske agencije za nadzor finansijskih usluga (Hanfa), neto imovina obaveznih penzionih fondova je na kraju marta iznosila 27 milijardi evra, piše SEEbiz pozivajući se na Novi list.

U aprilu je došlo do oporavka, odnosno ponovnog rasta imovine penzionih fondova koja se povećala na 27,7 milijardi evra, odnosno za 755,3 miliona evra ili 2,8 odsto više u odnosu na mart. Fondovi su time povratili izgubljena sredstva iz marta, a april završili u plusu od 150,9 miliona evra. Pad prinosa u martu analitičari povezuju s nepovoljnim tržišnim kretanjima nakon eskalacije krize na Bliskom istoku i navode da je jedan nestabilan mesec bio dovoljan da se izbriše nekoliko stotina miliona evra ulaganja i imovine.

U martu su svi MIREX indeksi zabeležili minuse – MIREX A -3,67 odsto, MIREX B -2,76 odsto, a MIREX C -0,84 odsto. Ulaganja u akcije smanjena su na 24,4 odsto (6,6 milijardi evra), dok su ulaganja u obveznice povećana na 57,9 odsto (15,6 milijardi evra). Smanjena su i ulaganja u investicione fondove (11 odsto imovine, tri milijarde evra), kao i u novac i depozite (četiri odsto imovine, 1,1 milijarda evra).

U aprilu je došlo do rasta: prinosi MIREX indeksa porasli su za 4,35 odsto (A), 2,52 odsto (B) i 0,44 odsto (C). Za razliku od marta, ulaganja u obveznice su pala, a u akcije porasla. Ulaganja u domaće akcije činila su 14,1 odsto, a u strane 11,3 odsto imovine fondova. Ponovo su porasla i ulaganja u investicione fondove, novac i depozite.

U martu su bile smanjene i uplate u dobrovoljne penzione fondove (13,7 miliona evra, 3,2 odsto manje), kao i isplate (7,3 miliona evra, 9,6 odsto manje). Pad uplata nastavljen je i u aprilu (12,6 miliona evra, 7,6 odsto manje), a isplate su pale za 18,9 odsto (5,9 miliona evra).

Iako su se prinosi i imovina obaveznih fondova u aprilu oporavili, analitičari navode da pad uplata i isplata dobrovoljnih fondova pokazuje da još nije došlo do potpunog oporavka. Broj članova obaveznih fondova ipak raste – na kraju aprila 2026. bilo je ukupno 2.408.932 člana, što je 0,06 odsto više nego mesec ranije. U kategoriji B nalazi se 74,04 odsto članova, u A 22,71 odsto, a u C 3,25 odsto.

Prosečna penzija u Hrvatskoj danas iznosi oko 47 odsto prosečne plate, što znači da mnogi građani nakon odlaska u penziju mogu očekivati značajan pad životnog standarda. Prema analizi kompanije Finax, zaposleni koji žele da zadrže sličan standard života u penziji moraju početi da ulažu znatno ranije.

Osoba koja danas ima 30 godina trebalo bi da izdvaja oko 175 evra mesečno kako bi nadoknadila razliku između prosečne plate i prosečne penzije. Zbog inflacije, potreba za dodatnih 800 evra mesečno raste do 65. godine na više od 2.000 evra. Situacija je još zahtevnija za one koji počnu da ulažu kasnije – osoba koja počne sa 40 godina morala bi da izdvaja oko 314 evra mesečno, što je više od 20 odsto današnje prosečne neto plate.